Po svemu sudeći, osim što nervira ogromnu većinu ljudi, letnje pomeranje vremena još i loše utiče na zdravlje. Povrh toga, savremena istraživanja tvrde da to pomeranje ne štedi ni električnu energiju ni gorivo, kako se mislilo. Bilo kako bilo, mi toj promeni moramo da se prilagodimo, a kako da to lakše uradimo, pročitajte opširnije u ovom članku.
Iako potiče od veoma inteligentnog i praktičnog čoveka, Bendžamina Franklina, ideja o letnjem i zimskom računanju vremena izgleda nije baš praktična. Pomeranje sata unapred u letnjem periodu (kod nas će se to odigrati 26. marta) navodno treba da smanji potrošnju električne energije, poveća prihod u turizmu i ugostiteljstvu i spreči saobraćajne nesreće. Međutim, savremena istraživanja to nisu potvrdila, niti su otkrila da postoje ikakve značajne koristi od pomeranja vremena, ali zato sve više istraživanja ukazuje da ovo pomeranje vremena loše utiče na ljudsko zdravlje.
U izjavi koja je objavljena u časopisu Journal of Clinical Sleep, Američka akademija za medicinu sna (AASM) navodi niz kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih rizika od letnjeg menjanja vremena i traži da se to pomeranje vremena ukine. Po njima, letnje pomeranje vremena povećava rizik od metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti.
Zdravstveni i drugi rizici
Iako skraćenje sna za 1 sat ne zvuči strašno, ono može da ima značajne efekte. Naš telesni cirkadijalni ritam, ili unutrašnji časovnik, nažalost, ne sluša propise koje donose birokrati. Tako je, na primer, pregled podataka o saobraćajnim nesrećama objavljen u časopisu Curent Biology otkrio da u prvoj nedelji promene vremena broj saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom poraste za 6%,, što je i te kako značajan broj, pošto se radi o gubicima ljudskih života.
Studija objavljena u časopisu Journal of Biological Rhythms je otkrila da nakon pomeranja časovnika unapred u proleće značajno poraste broj opštih nezgoda i prijema u hitnu pomoć.
Drugo istraživanje je otkrilo da prvog ponedeljka nakon pomeranja vremena rizik od srčanog udara poraste za 24%! Taj rizik se već u utorak značajno smanji, i smanjuje se dalje tokom nedelje.
A studija objavljena u časopisu Journal of General Internal Medicine, koja je pratila zdravstvene radnike u više država Amerike tokom osam godina, utvrdila je da u prvoj nedelji pomeranja časovnika unapred broj medicinskih grešaka koje naprave zdravstveni radnici poraste za 18%.
Evropska unija je pokrenula inicijativu da se ova praksa pomeranje ukine, ali nikako da se dogovore. I tako, iako letnje pomeranje vremena izgleda kao obična gnjavaža, ono je ipak ozbiljniji problem, pa treba i da mu pristupimo ozbiljno. Evo nekoliko praktičnih saveta kako da se bolje prilagodimo.
Kako se prilagoditi
Uđite u period promene vremene DOBRO naspavani
Što redovnije i bolje spavate pre nego što se ova promena dogodi, to manje će vaš organizam morati da pravi promene i da se prilagođava kad bude prisiljen da se budi ranije. Dakle, tokom marta, ili bar poslednje nedelje marta, idite ranije na spavanje i spavajte minimum osam sati svakog dana.
Polako pomerajte vreme ustajanja pre promene
Nekih 7-10 dana pre promene vremena (a možete i ranije) počnite da ležete 10-15 minuta ranije, i ustajete 10-15 minuta ranije svakog dana. Dakle, ako ste išli na spavanje u 11 a ustajali u 7, sad lezite u 10:45, a ustanite u 6:45, onda nakon dva dana lezite u 10:30, a ustanite u 6:30 i tako dalje, dok ne dođete dotle da odete na spavanje sat ranije i ustanete sat ranije.
Večerajte ranije
Kako tvrde lekari koji se bave medicinom sna, hrana je jedan od glavnih pokretača našeg cirkadijalnog ritma, ili unutrašnjeg sata. Ako večeramo kasno, to nam otežava da zaspimo, zato što se organizam usredsređuje na varenje, a ne na pripremu za spavanje. Praktična preporuka je da se ne jede bar tri sata pre spavanja. I tako, ako ste večerali u 8, počnite da polako pomerate večeru ranije za po 10-15 minuta, isto kao što ste pomerali ranije vreme odlaska u krevat, dok ne stignete dotle da večerate sat ranije, odnosno u 7.
Pomerite SVE satove pre promene vremena
Mada ovo zvuči banalno, mnogo ćete manji biti zbunjeni ako dan pre promene vremena pomerite SVE satove u kući (dok se neki automatski pomeraju, kao oni na telefonima). Pored praktične koristi, to ima i određeno psihološko dejstvo, koje će vam pomoći da se lakše prilagodite.
Počnite dan suncem
Sunčana svetlost direktno deluje na naš unutrašnji sat, pa će nam znatno pomoći da se razbudimo ako ujutru bar 15 minuta izađemo na direktno sunce. Pa čak i ako samo sedimo kraj prozora kroz koji ulazi sunce dok pijemo kafu, i to će pomoći organizmu da se probudi.
Ipak, prema Majo Klinici, čak i kad sve ovo uradimo, verovatno će nam biti potrebno još minimum 2 dana da se organizam stvarno prilagodi kad se zvanično vreme stvarno promeni.
Izvori i stručne reference:
www. everydayhealth.com, www.iaee.org/en/publications/ejarticle.aspx?id=3051, www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0301421507002273?via%3Dihub, https://jcsm.aasm.org/doi/10.5664/jcsm.8780, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30056770/, www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)31678-1, https://openheart.bmj.com/content/1/1/e000019, https://newsnetwork.mayoclinic.org/discussion/mayo-clinic-minute-daylight-saving-time-can-affect-your-health/
