E-SHOP

banner pzh

Šta je to...

Šta je to...

Sibirski žen šen

Iako se zove isto kao poznati kineski žen šen, sibirski žen šen je sasvim druga biljka, koja ima slična, ali...

Šta je to...

Brezin šećer

Brezin šećer je potpuno prirodni zaslađivač. Po svom sadržaju je 100% ksilitol, a to je supstanca koja se prirodno nalazi...

Šta je to...

MSM prah

Metil-sulfonil-metan, poznatiji kao MSM, je sumporno jedinjenje koje prirodno ulazi u sastav biljnog, životinjskog i ljudskog organizma. Takođe se može...

Šta je to...

Amla

U ajurvedskoj medicini, amla (ili amalaki) je jedna od najvažnijih biljaka, a njene brojne zdravstvene dobrobiti ispitala je i potvrdila...

Ishrana i zdravlje

Prirodne terapije

Ishrana leči srčana oboljenja

Da je sasvim moguće izlečiti srčana oboljenja promenom ishrane, ubedljivo je dokazao dr Koldvel B. Eselstin, uspešni kardiolog prestižne klinike...

O ishrani i zdravlju

Sve dobrobiti čia (chia) semena

Čia (chia) seme je veoma hranljiva namirnica koja se koristila u Latinskoj Americi hiljadama godina. Iako ga nutricionisti porede sa...

O ishrani i zdravlju

7 razloga za suvo grožđe

Suvo grožđe je verovatno najšire korišćeno sušeno voće u svetu. Ne samo da je slatko, ukusno i odlično za pripremu...

Prirodne terapije

Prirodna sredstva za imunitet

Približava se sezona prehlada i gripa, pa nije loše malo poraditi na imunitetu - uvek se više isplati sprečiti nego...

 

Video recept

Sa našeg YouTube kanala Zdrava hrana za zdrav život

Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica
Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica
Pljeskavice od tikvica i ovsenih pahuljica Potrebno je: 120 g ovsenih pahuljica, 1 tikvica (200g), 100 g sira (tofu, kozji), 2 kašike mlevenog lana, 1 kašika sirovih suncokretovih semenki, 2 čena b...

Da li ste znali?

Gde još možete naći naše proizvode

  Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od soje (tofu, tempeh), ukusni pšenični sejtan i zdravije slatkiše i ostale artikle iz prodajnog repertoara preduzeća...

 

Prelistajte naš časopis

banner casopis

Vesti i dogadjaji

"Hiperukusna hrana" opasna po …

Naučnici sa Univerziteta Kanzas našli su egzaktan način da definišu "hiperukusnu" hranu koja je nezdrava, ali gotovo neodoljiva za korisnika, zbog posebne kombinacije svojih sastojaka.

Plastika od semenki avokada

Nova meksička kompanija našla je način da tone otpada sa farmi avokada pretvori u razgradivu plastiku.

Miris dovoljan da nas zasiti

Interesantno istraživanje je ukazalo kako da se odupremo impulsu da kupujemo i jedemo "džank hranu": ako je mirišemo samo 2 minuta, želja će proći!

“Kurkuma late” osvaja kafiće

Nije još stigao kod nas, ali je verovatno pitanje vremena kada će: niz kafea širom sveta počinje da kao alternativu kafi nudi „turmerik late“ - napitak od kurkume i mleka...

Rukola

rukolaRukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim  i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.

Katica Spasić

Foto: Slavica Matić
 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.