Dok nisam prešla na sirovu hranu, što je bilo do pre nekoliko meseci, strogo sam savetovala
makrobiotičko-vegansku ishranu. Tek kada sam počela da učim o sirovoj hrani i da
eksperimentišem sa istom, promenula sam neke stavove.
Moram priznati da sam delimično još uvek protiv transporta voća, jer obično mora da se
ubere zeleno i da se tretira hemikalijama. Međutim, većina hrane danas koja se prodaje po supermarketima je svakako “zabiberena” hemikalijama, tako da ako morate da birate… onda nek izbor padne na uvozno voće i povrće. Dalje, u nekim severnim krajevim nema ni lokalnog voća ni povrća, ili ima vrlo malo, i tu sam svakako za transport voća i povrća u te krajeve.
Današnji brz transport može da omogući i da voće i povrće stigne relativno sveže. Ponekad nema razlike između perioda skladištenja, na primer narandži i kelja koji nije transportovan.
Neki autori za citrusno tropsko voće kažu da je kontraindikovano koristiti zimi. Ipak, prema filozofiji sirove hrane, ljudi su načinjeni da jedu hranu koja uspeva u predelu ekvatora, jer smo prvobitno bili namenjeni da tu i živimo. Ako smo se već preselili u severnije delove, onda je korektno što smo stvorili tehnologiju i transport koji su nam omogućili da “ponesemo” i hranu za koju smo predviđeni. Lično, ne bih preterivala ni sa citrusnim voćem, a ni sa bananama.
Banane jesu odličan izvor šećera zimi za one koji su na samo sirovoj hrani, pod uslovom da niste alergični na njih. Još jedan mali savet, birajte “crne” banane – u njima je već počela razgradnja skroba na jednostavne šećere, pa su lakše za varenje. Međutim, budimo svesni da postoje i negativne strane prevelike i naširoke upotrebe banana generalno, tako da je umerenost poželjna u svakom slučaju.
Rešenje: što više birajte voće koje nije moralo da prelazi velike razdaljine, ali ne izbegavajte u potpunosti ni to tropsko voće koje se može kupiti kod nas. Ne zaboravite na voće iz naših krajeva: dobre, stare, dodala bih nezamenljive, jabuke; slatke kruške; malo poznate mušmule…
Obično se zimi poseže za citrusnim voćem zbog vitamina C. Ono što se obično predvidi da vitamina C ima i u kupusu na primer, a dok kilogram narandži sadrži oko 500mg vitamina C, kilogram kelja sadrži 1200mg!
“Mora da si se smrznuo/la, ajde malo tople supice…” Verovatno ste bar jednom čuli ovu
rečenicu od mame ili bake. Ono što zaista zagreje jeste pre svega vežbanje. Ako vam je hladno, idealno rešenje je da odete na trčanje ili uradite neke vežbe kući. Samo 10 minuta fzičke aktivnosti podiže temperaturu tela i za 10%! U prevodu, za sat vremena vežbanja, da nema rasipanja toplote, temperature tela bi se podigla do 70 stepeni Celzijusovih! Srećnom pa postoji i termoregulacija tela koja ovo neće dozvoliti, ali svakako telo ostaje zagrejano i do nekoliko sati nakon vežbanja. Ako vam je hladno na poslu na primer, kome može smetati ako uradite 10 čučnjeva? A tu su i tople kupke i čajevi koji su idealni da nas utople pred spavanje. Ipak, ako vam se i jede nešto toplo, napareno povrće, sočivo ili leblebije su odličan izbor.
Ako držite voće i povrće u frižideru, svakako gledajte da ga izvadite iz frižidera i ostavite na sobnoj temperature bar nekoliko sati pre nego što ga pojedete. U suprotnom će vas rashladiti. Možete i uzeti nešto iz frižidera i ostaviti desetak minuta u toploj vodi.
“Veganski kuvar” beogradskog autora Nikole Pešića, kao i blender “Vitamiks”, možete naručiti
i preko imejl adrese
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
