Zdrava Hrana

Ovu pojavu (muku) bih definisala kao nedostatak ideje. Druga muka, ništa manja nego ova povezana je sa količinom unetih namirnica i propratnih pojava.
Nedostatak proteina životinjskog porekla kompenzuje se većim količinama ugljenih hidrata.
Po završetku posta gotovo obavezno nakupi se koji kilogram više uz čuđenje kako je to moglo da se desi kada se jede samo posna hrana. Uprkos nagomilanom višku, ko bi posle toliko uzdržavanja odoleo mesu, gibanici, sarmi i ostalim prazničnim đakonijama!?
I tako nataložene kilice miruju otprilike negde do kraja maja nakon čega počinje grozničava potraga za čudotvornim dijetama, napicima, tabletama...
Ovaj već poznati scenario se ponavlja iz godine u godinu zato će redovi koji slede biti prvi deo priče o postu. Drugi deo će uslediti za nekoliko dana.

Činjenica je da danas postoji mnogo veći broj posnih proizvoda pa je stoga mnogo lakše postiti. Prodavnice zdravije hrane su pune raznoraznih integralnih štapića, pločica, pogačica i keksića koji mame izgladnele kupce. Iako sam više puta govorila o tome moram i sad da naglasim da ovo NISU dijetalni proizvodi u onom smislu na koji se najćešće misli, tj. nisu niskokalorični. Kalorije su kalorije bez obzira iz koje hrane potiču. Ukoliko unosimo više od onoga što potrošimo doći će do povećanja kilograma. Računica kaže ako dnevno unosimo samo 100 kcal više od onoga što nam je potrebno, za godinu dana ćemo imati 5 kg više! Proizvodi od integralnog brašna jesu zdraviji jer sadrže više hranljivih materija. Oni takođe sadrže i biljna vlakna pa brže i duže stvaraju osećaj sitosti.
Ali da i ovo ne mora uvek da bude tačno uverila me je pre neki dan jedna gospođa. Kada sam joj preporučila integralni beskvasni hleb upravo iz navedenih razloga uz napomenu da ne može mnogo da se pojede, ona me je začuđeno pogledala i rekla: "Kako ne može da se pojede, pa ja ga pojedem za dva obroka!? To možda vi ne možete da pojedete, ja mogu i te kako!"
Pola kilograma beskvasnog hleba za samo dva obroka?! Ostala sam bez teksta.
Isto se odnosi i na jezgrasto voće. Bademi, lešnici i indijski orasi jesu veoma zdravi, ali retko ko stane nakon preporučenih 30 g dnevno već obično u jednom dahu smaže 100 g!
Suvo voće? Odličan izbor, ali opet umereno.

S druge strane, u nekim (da ne kažem u većini) prodavnica zdravije hrane mogu se kupiti i slatkiši prepuni belog šećera i brašna ali i kojekakvih aditiva. Šarene bombone, bananice, kolači i naravno nezaobilazan ratluk koji tamane oni koji poste na vodi. Kada je čovek gladan vrlo lako snizi kriterijume, odnosno lako se sklizne na ovu da kažem manje zdravu varijantu.

Ključ uspeha je umerenost. U svemu. Čak i kad su u pitanju one najzdravije stvari. Jednostavno, zar ne?