Zdrava Hrana

Moje glavno gorivo za kalorije i energiju je voće. Jedem mnogo voća i osećam se odlično, imam energiju i prosto uživam u hrani. Nažalost, često čujem optužbe protiv mog divnog voća. Optužba 1: voće izaziva rak... Moram se nasmejati na ovo... koliko znate ljudi da su oboleli od raka, a da im je glavna hrana bila voće?

Da li zaista pojedem 12 banana? Da, pojedem. Ali, moraju da budu zrele, crne, slatke banane. Nekada 12, nekada više, nekada manje. 12 banana izađe oko 1000 kalorija i ako imam takva 3 obroka dnevno to je 3000 kalorija što nije mnogo ako te kalorije dolaze iz voća i povrća. Ja lično nekada unesem i do 4 000 kalorija na dan. 10 – 15 % kalorija iz voća i povrća samo prođe kroz organizam, pa je obično potrebno više kalorija na ishrani voćem i povrćem.

Želim da odgovorim na pitanje koje me uvek šokira: "Marina, da li ti je teško da se lišavaš sve hrane koju ne jedeš?" Čega se to zapravo lišavam? Mnogobrojna istraživanja su pokazala štetan uticaj mesa, mleka i rafinisanog šećera na ljudski mozak, a ove namirnice zajedno sa uljima onesposobljavaju funkciju insulina, a kao prvi znak dolazi do nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka što je početak puta ka bolesti masnih ćelija (koju zovu šećerna bolest).

Znate li šta nije u redu sa slikom koja sledi u tekstu? Ko god je pravio ovu sliku očigledno je bio odsutan sa časa još u prvom razredu osnovne, kada se učilo da se ne mešaju „babe i žabe“.  Na ovoj slici stoje 3 grupe namirnica i jedna vrsta hranljivih sastojaka koja je ovde predstavljena kao vrsta hrane. Proteini nisu posebna hrana, nego samo jedna vrsta hranljivih sastojaka iz hrane.

„Marina ništa ne jede!“ „Kako misliš ništa ne jedem? Unosim po 2 – 3 -4 kg hrane dnevno.“„Ali to je sve voće i povrće! To se ne računa!“„Kako  se ne računa?!“ „Voće i povrće nisu hrana!“
Voće i povrće su idealna hrana za ljudsku vrstu. Postoji razlog zbog kojeg svaka vrsta ima svoju hranu, a to je da bi se nesmetano vrteo krug u prirodi. Anatomija i fiziologija svake vrste određuje hranu te vrste.

Jedno istraživanje sa „Kornel“ univerziteta ukazuje na to da ljudi uglavnom biraju one namirnice koje prvo ugledaju. Ovo istraživanje ukazuje da je tri puta veća verovatnoća da ćemo poželeti da jedemo ono što prvo ugledamo u frižideru ili na kuhinjskom stolu. „Donekle, u krajnjem ishodu, mi sami doprinosimo skraćenju sopstvenog veka“, kaže o ovim navikama u ishrani prof. dr Brajan Vansink, istraživač ishrane na „Kornel“ univerzitetu i autor knjige „Nepromišljeno jedenje: zašto jedemo više nego što mislimo“.

31. januara završen je osmi i ujedno poslednji dan na kongresu sirove ishrane, a sastojao se od neverovatnih 49 intervjua koji su rađeni putem telefona sa promoterima i stručnjacima zdrave sirove hrane iz svih delova sveta i ovi intervjui su mogli da se slušaju preko interneta. Ja sam odslušala 90% intervjua i zaista su bili inspirativni, motivišući, informativni...

Brajan Vansink (Brian Wansink), direktor i profesor laboratorije za hranu na “Kornel” univerzitetu, objavio je rezultate ispitivanja koja razotkrivaju istinu o nekim mitovim vezanim za apetit. Iz ovog istraživanja možemo izvući konstruktivne i praktične savete.

Pre neki dan drug mi je rekao da je nabavio knjigu recepata za sirovu hranu. Moja neposredna reakcija je bila: „Pazi koje recepte koristiš!“ Igrom slučaja sam dan posle toga videla video snimak jednog jutarnjeg programa u kojem je neka devojka pravila sirovu hranu. Nažalost, verovatno je većina gledalaca bila ubeđena da se u tom programu pravi zdrava hrana.

Ja podržavam svaku ishranu koja se zasniva na biljnim namirnicama, ali ipak možemo i tu hranu da delimo na zdravu i nezdravu. Najčešće recepti sirove hrane propagiraju VEOMA MASNU ishranu što naravno nije zdravo.