Zdrava Hrana

Poput belog luka i sremuš se koristi za regulaciju krvnog pritiska, poboljšanje cirkulacije i čišćenje krvnih sudova ali i za prevenciju prehlade i gripa. Primetila sam da ljudi vrlo često koriste raznorazne kapi kao pomoćna lekovita sredstva, zato ako želite da sami napravite kapi od sremuša, možete to učiniti na vrlo jednostavan način.

Iako se sve više govori o štetnosti hidrogenizovanih masti, koliko mogu da primetim, one su još uvek veoma zastupljene u  svakodnevnoj ishrani. Naravno, ne mažu svi margarin na hleb, ali hidrogenizovane masti su zastupljene u mnogim proizvodima. Pre svega u pecivu, kolačima, tortama, konditorskim proizvodima, prelivima, namazima... Nažalost čak i u onim proizvodima koji nose (sada već previše eksploatisanu) oznaku ,,zdrava hrana".

Posao oko klijanja semena je jednostavan, ne zahteva mnogo vremena, a redovnim korišćenjem klica ćete osetiti blagotvorno dejstvo na organizam. Klice su prava mala apoteka jer sadrže vitamine i minerale u čistom, prirodnom obliku, kakav nam jedino i odgovara. Zapravo, sadržaj vitamina u biljci doživljava svoj maksimum za vreme klijanja. Osim toga, seme sadrži  enzime koji tokom klijanja razlažu belančevine, ugljene hidrate i masti na sastojke koje organizam mnogo lakše usvaja. U svakom slučaju, ukoliko želite da učinite nešto za svoje zdravlje, uvrstite u svoju ishranu i klice.

Verujem da nema osobe koja ne voli proleće. Čini mi se da smo se ovom proleću, posebno obradovali. S obzirom na količinu snega kojom smo bili zatrpani ove zime nisam verovala da će nas mart obradovati ovako lepim vremenom. Kako ,,Baba Marta’’ zna da bude prilično ćudljiva mislila sam da ćemo se boriti sa snegom bar do polovine marta. Na svu sreću, ove godine je dobre volje pa nas je pustila da uživamo. Posle duge i hladne zime svi smo jedva dočekali da nas ogreje sunce.

Rezultati mnogobrojnih anketa pokazuju da je italijanska kuhinja najpopularnija kuhinja na svetu. Moram priznati da i ja pripadam grupi ljubitelja iste. S vremena na vreme častim sebe picom ili porcijom špageta. Smatram da čovek ne mora da se odriče hrane koju voli pod uslovom da vodi računa o količinama i o načinu pripreme. Nema jela koje se ne može pripremiti na zdraviji način. Pri tome ona mogu biti podjednako ukusna kao i njihove originalne varijante.

Ljudi jednostavno ne razumeju to da možete da uživate i u hrani koja nije previše masna, ljuta i slana! Oni ne shvataju da je najlepši onaj prirodni ukus hrane koji se gotovo potpuno uguši preteranom upotrebom soli. Meša Selimović je rekao da nijedno zlo ne može postati dobro zato što ga prihvata većina. U današnje vreme, kada je sistem vrednosti poremećen, često se setim ove misli. Donekle, ona se može primeniti i na područje ishrane. Na primer, to što većina ljudi jede preslanu hranu ne znači da mi koji ne uživamo u dobro zasoljenim jelima treba da se priklonimo njihovom ukusu. Međutim, svi oni koji idu linijom manjeg otpora na kraju se ipak priklone većini.

Pre neki dan pročitah u jednim dnevnim novinama tekst sa naslovom ,,Vodič za preživljavanje sibirske zime u Srbiji“. U delu koji se odnosi na ishranu stoji da treba povećati unos masnoća tj. mesa, slanine, kajmaka, masnih sireva... Ne sumnjam da će se ,,mesožderi” snaći i bez toga da im neko kaže šta bi trebalo da jedu. Slanina, čvarci, meso i razne đakonije od mesa i ovako predstavljaju osnovu njihove ishrane tokom cele zime (a čini mi se ne samo zime). Ali šta će biti sa  vegetarijancima? Hoće li oni uopšte preživeti ovaj ledeni talas ili će izumreti poput dinosaurusa?

Na šta prvo pomislite kada se spomene biljni sir?  Verujem da većina vas verovatno pomisli na tofu. I u pravu ste, naravno. Tofu je sir od soje, a soja je biljka. Ali ima i onih koji ne znaju šta je tofu sir. A opet, ima i onih koji znaju, i ne samo da znaju, već su ga i probali. Probali, i tu se završilo njihovo druženje sa ovim sirom čudnog imena i još čudnijeg ukusa.

Na početku ove godine rešila sam da napišem nešto o jednoj temi o kojoj se nerado govori.
Iako znam da je to jedan od najčešćih probavnih problema, koliko je on zaista rasprostranjen shvatila sam kada sam primetila da popularne kocke za probavu maltene budu razgrabljene čim stignu u prodavnicu. Ima i onih koji kupe čitav kontigent koji stigne tako da onima sa sličnim problemima ne ostaje ništa drugo nego da se nadaju da će drugi put imati više sreće.
Iako je redovno pražnjenje creva preduslov dobrog zdravlja, o opstipaciji se nekako nerado priča već se rešava po principu "snalazim se kako znam i umem". Naravno, ne mislim da bi to trebalo razglasiti na sva zvona, ali nije sramota zatražiti stručnu pomoć.

Kaže se da odrasli treba da daju primer deci. Ali nije uvek baš tako. Prošle nedelje bila sam iskreno dirnuta kada mi je jedna mama rekla da je prestala da puši zahvaljujući svom sinčiću. Naime, mališan koja ima svega sedam godina i koji je pored glutena alergičan na još nekih četrdesetak namirnica postavio je mami jedno više nego logično pitanje: ,,Mama kako ti ne možeš da ostaviš cigarete a ja toliko toga ne smem da jedem i mogu da izdržim?“