Snežana Ognjenović
Snežana Ognjenović je promoter organske poljoprivrede više od 15 godina. Poučena sopstvenim iskustvom u gajenju povrća, od 1996. godine vodi Školu organskog baštovanstva. Autor je knjiga „Gajenje povrća s ljubavlju“, „Vodič organskog baštovanstva“ i „Organska bašta“. Predavač je po pozivu na seminarima i tribinama i autor niza tekstova o organskoj poljoprivredi i bio-bašti... Trenutno radi u Nacionalnoj asocijaciji Serbia Organica.
Možete je kontaktirati na snezaognjenovic@gmail.com
- Post date: 27 april 2013
Kada sam, u proleće 1991. godine, a bila su to još „ona“ dobra vremena, po prvi put posadila arpadžik i započela sa podizanjem bio-bašte, mogla sam samo da se nadam i želim da se i u našoj zemlji proširi pokret proizvodnje bioloških namirnica koji je u svetu uzimao maha.
Zbog toga sam i više nego zadovoljna do sada postignutim na tom polju koje se razvija polako ali sa velikim izgledom da mi postanemo prepoznati kao proizvođači kvalitetne organske hrane.
A kako je sve to tada izgledalo i kako je težak i neizvestan bio taj put, znaju mnogi proizvođači koji su pokušavali, a neki i istrajali na tom putu prepunom rupa od inflacije, siromaštva, ratova, bombardovanja i svega ostalog što nas je u međuvremenu snašlo.
- Post date: 27 mart 2013
Po otopljavanju snega, ostaviti zemljište da se dobro ocedi i prosuši. Setvu i sađenje obaviti u oceđeno i zagrejano zemljište. Seme u hladnoj zemlji sporije klija i čeka toplije dane, tako da se žurbom ne dostiže željeni rezultat, a to je ranija berba. Veličina i oblik leja se određuje prema potrebama: može biti u obliku kvadrata, pravougaonika, trouglasta, okrugla... Trouglaste i okrugle leje idealne su za začinsko bilje i ukrasne vrste.
- Post date: 24 mart 2013
Semena iz organske proizvodnje se ne tretiraju fungicidima, stoga je od izuzetnog značaja dezinfikovati seme pre setve. Dezinfekciju možemo sprovesti potapanjem semena u fermentisani ekstrakt koprive ili jak čaj od kamilice kao i u rastvor kalijum permanganata. Podgrevanje semena na temperaturi od 50 se takođe koristi za dezinfekciju.
- Post date: 18 mart 2013
Stajnjak predstavlja najznačajnije i najzastupljenije đubrivo poreklom iz stočarstva i ima veliki značaj kao najveći izvor azota, kalijuma i fosfora pristupačnog biljkama. To je jedno od najstarijih organskih đubriva i hiljadama godina se koristio, pre pojave mineralnih đubriva, za održavanje plodnosti zemljišta i ishranu biljaka.
- Post date: 09 mart 2013
Stajnjak se, u načelu, deli na goveđi, konjski, ovčiji, svinjski i živinski. Goveđi stajnjak je hladan i sadrži mnogo vode i teško se zagreva u procesu vrenja. Mikrobiološka aktivnost ove vrste stajnjaka nije intenzivna. Međutim, unutar stajnjaka svaki gram sadrži milione bakterija. Pogodan je za korišćenje u gajenju kalifornijskih glista.
- Post date: 04 mart 2013
Seme je začetak male biljke pun hranljivih materija zaštićen tvrdom opnom. Čuvano na suvom ostaće u stanju mirovanja ali živo, odnosno sposobno za klijanje, tokom jedne ili više godina u suvom i hladnom prostoru. Kada se seme izloži dejstvu vlage i toplote, ono počinje da upija vlagu, bubri, pukne i dozvoli klici biljke da počne da raste.
- Post date: 15 decembar 2012
Organska materija u zemljištu je osnov zdravog zemljišta što je i jedan od osnovnih ciljeva organske proizvodnje. Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu ključni je preduslov organske proizvodnje, jer organska materija u zemljištu predstavlja najvažniji izvor hranljivih materija za biljke.
- Post date: 15 decembar 2012
Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoje hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi se duboko u zemljište, već se ubacuje do 5 cm dubine.
- Post date: 05 decembar 2012
Kako je primena organskih đubriva osnova organske proizvodnje, a organska stočarska proizvodnja tek u povoju, baštovani, ali i veliki proizvođači povrća i voća usmereni su ka đubrivima koja su im dostupnija i isplativija. Kompost, tečna biljna đubriva i zelenišno đubrenje su dostupna i mogu se primenjivati i na velikim površinama i u manjim baštama.
- Post date: 02 jul 2012
Bez obzira na veliki broj štetočina i bolesti koje postoje, u organskoj bašti je često dovoljno primenjivati preventivne mere zaštite i sprečiti nailazak štetočina i pojavu bolesti. Do sada smo se već upoznali sa nekim agrotehničkim merama koje su u stvari i preventivne mere zaštite.
Već samim izborom parcele na kojoj se podiže povrtnjak utičemo na osunčanost, provetrenost i ocednost samog zemljišta, a time i na rast i plodonošenje biljaka.
