Gladovanje i post nisu isto

Koju hranu gusenica konzumira dok se njeno telo transformiše u prelepog leptira? Tačan odgovor je: nijednu, a da insekti ne unose hranu u fazi lutke, fazi dok im se telo transformiše u novi oblik, samo je jedan od primera posta kod životinja. Poznato je da mnoge ribe poste tokom sezone parenja. Najpoznatiji predstavnik je muški losos koji ne unosi hranu i tokom svoje velike migracije koja svake godine broji hiljade milja. Pingvini i gusani takođe ne unose hranu tokom sezone parenja. Aljaska foka krznašica je najpoznatiji predstavnik među sisarima koji ne unosi hranu tokom tromesečne sezone parenja. Prelepi morski lavovi su još jedan primer sisara koje ne unose hranu tokom sezone parenja.

 


Postoje mnoge priče o životinjama koje su slučajno bile zarobljene negde i dok nisu pronađene bile su primorane da ne jedu. Jedna takva priča je o kučetu koje je slučajno bilo zaključano u podrumu jednog napuštenog zamka početkom juna. Kada je pronađeno u oktobru, jadničku su se ocrtavala sva rebra, ali bio je živ iako skoro četiri meseca nije unosio hranu. Još jedan sličan primer je o svinji koja je usled zarobljeništva pod snežnom olujom bila bez hrane četrdeset četiri dana. Kada je konačno pronađena, nije se odmah odlučila da jede uprkos tome što je dosta smršala.
Morska iguana sa Galapagoskih ostrva, koja se inače hrani morskim korovom, može da apstinira od hrane i po sto dana.
Do sada nabrojane životinje su aktivne, šta više izuzetno aktivne (parenje i migracije koje podrazumevaju prelazak i po hiljade milja) za vreme svoje apstinencije od hrane, ili se u njihovim telima odigrava velika promena iako su one pasivne, što je slučaj sa insektima u fazi lutke. S druge strane, imamo mnogobroje životinje koje tokom zime, kada izvori hrane presuše, utonu u takozvani zimski san.


Hibernacija
Zimski san zapravo predstavlja hibernaciju, odnosno stanje mirovanja, usporenog metabolizma i niske telesne temperature. Životinje u hibernaciji uglavnom ne unose hranu tokom tog perioda, jer većinu perioda hibernacije provedu u snu. Ipak, poznato je da na primer veverice skladište koštunjave plodove u svojim jazbinama, pa ako se probude tokom zime, jedu iz svojih zaliha.
Interesantno je da i mnoge biljke utonu u zimski san, odnosno hibernaciju. Nije tajna da u jesen listopadno drveće odbaci svoje stare, požutele kapute, a uz ovo prestane da raste do proleća. Slično tome, lukovice, korenasto i krtolasto povrće, poste tokom zime: ne uzimaju ugljenik i azot iz vazduha, niti minerale i nitrate iz zemlje. Ove biljke se hrane iz sopstvenih rezervi – skroba – koji skladište tokom leta i iz kojeg u proleće izraste izdanak. Skrob kod biljaka je ekvivalentan glikogenu u mišićima životinja.


Telo ne prestaje da se hrani
Obratite pažnju da sam u tekstu upotrebljavala frazu „ne unose hranu“. Nisam rekla da se telo ne hrani ili da gladuje. Kako sada to?
Prepametna Priroda je tako uredila da telo uvek čuva nešto hrane kao rezervu kojom se hrani u periodu kada se hrana ne unosi iz spoljne sredine. Životinje i biljke tako ulaze u post (apsolutnu apstinenciju od hrane, a ponekad i vode), sa više masnog tkiva ili glikogena ili skroba, dakle uskladištene hrane u telu, i njom se hrane do kraja posta kada, logično, znatno izgube na kilaži. Tu leži i osnovna razlika između posta i gladovanja. Post je period kada se ne unosi hrana, sem nešto vode, a telo se hrani sopstvenim rezervama. Kada se rezerve tela istroše, dolazi do gladovanja ako se ne uzme hrana iz spoljašne sredine. Dok je post vrlo pozitivan, isceliteljski proces, gladovanje je štetno.
Zašto svi orašasti plodovi, semenke i masno voće, poput avokada, otpadaju u jesen?
Izgleda da je još jednom prepametna Priroda pokazala svoje savršenstvo. Telo najlakše skladišti masti kao rezerve hrane, pa je možda baš zato Priroda „nudi“ masnu hranu u jesen – da se naprave zalihe za zimu.


Operacija bez skalpela
Dakle, mnoge životinje i biljke poste u sklopu svog prirodnog, godišnjeg ciklusa. Međutim, životinje isto tako odbiju hranu kada tuguju. Poznato je da psi odbijaju hranu po nekoliko dana dok pate nad pokojnim vlasnikom. Slično tome, mužjaci severni medvedi ne jedu po nekoliko dana dok pate nad pokojnom ili povređenom medvedicom.  Životinje ne jedu ni kada su ranjene ili bolesne. Dr Osvald navodi slučaj psa koji je nakon pada slomio dve noge i tri rebra. Mali terijer odbijao je hranu dvadeset dana tokom kojih je samo ležao i po potrebi pio vodu. Dvadeset prvog dana prekinuo je post tako što je okusio nešto mleka, a tek dvadeset šestog počeo je da jede čvrstu hranu. Tokom ovog posta kuče se potpuno opravilo. 
Ovo je samo jedan primer od mnogobrojnih kako životinje kada osete potrebu, puste telo da se apsolutno odmara i tako upotrebi sopstvene isceliteljske mehanizme.
A da li isto važi i za te ljudske životinje koje uvek moraju nešto da se izdvajaju? Videćemo u sledećem blogu „Tenerova fontana“.


1  The Science and Fine Art of Fasting, Herbert M. Shelton, 1993.
2  The Science and Fine Art of Fasting, Herbert M. Shelton, 1993.
3  The Science and Fine Art of Fasting, Herbert M. Shelton, 1993.
 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Sređivanje okućnice u jesen... Bašte su u oktobru  prepune plodova koje treba zbrinuti za duge zimske dane. Sem branja, ostavljanja plodova u podrume i pravljenja zimnice, baštovani imaju posla i sa velikim količ...
Iskustva korisnika presne hrane... 31. januara završen je osmi i ujedno poslednji dan na kongresu sirove ishrane, a sastojao se od neverovatnih 49 intervjua koji su rađeni putem telefona sa promoterima i stručnjacima zdrave siro...
Primena komposta u organskoj bašti... Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoje hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi...
Dijete - delotvorne ili ne?... Razlog zbog kojeg ljudi pribegavaju dijetama je želja da regulišu težinu, odnosno višak masnog tkiva. Da li je uopšte višak masnog tkiva prirodan? Pogledajmo životinje u pr...
Koliko hrane nam treba... U standardnoj ishrani najviše je zastupljena termički obrađena hrana koja ima malo vode i malo vlakana. Prilikom termičke obrade, dakle nekog vida kuvanja, dolazi do eliminacije vode iz hrane č...
Poslednji put izmenjeno petak, 26 jul 2019 16:07
Marina Grubić

Marina Grubić je diplomirala engleski jezik, ali je uporedo izučavala ishranu, da bi zatim završila i kurs o biljnoj ishrani na američkom univerzitetu "Kornel". Sada drži seminare o ishrani i piše za časopis "Zdrava hrana".  Marinu možete kontaktirati preko njenog veb sajta www.biljnaishrana.com, na kome možete pronaći recepte i video-snimke predavanja, kao i savete.

Adresa sajta www.biljnaishrana.com
Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • Kokice od amaranta

    Marija 13.04.2019 14:29
    Baš mi je drago da je neko najzad objavio članak o tome da je amarant u stvari ...
     
  • Kopriva za sve

    Slavica M 09.04.2018 08:08
    Draga Marina koprivu nakon odmrzavanja možete kuvati. Kada se odmrzne trebalo bi ...
     
  • Kopriva za sve

    Marina 07.04.2018 15:55
    Dobar dan, interesuje me da li sme kopriva posle blanširanja I zamrzavanja ponovo ...
     
  • Kofeinska zamka

    bojana ivanov 24.09.2017 10:43
    Ljudi pila sam 30 kafa na dan, danas mi je prvi dan bez kafe jutros sam pila ...
     
  • Neverovatni izdanci piskavice

    Slavica M 15.07.2017 11:38
    Poštovana, možete koristiti seme piskavice uz navedenu terapiju. Srdačan pozdrav ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 159

Srodni članci (po ključnim rečima)

Sređivanje okućnice u jesen

Detaljnije »