Vi ste ovde: Početna Blogovi saradnika Kokice od amaranta

Kokice od amaranta

Od kako je moja dvoipogodišnja sestričina otkrila kokice, redovno traži da joj ih pravimo. Slažem se sa njenim izborom iz više razloga. Kokice su odlična zamena za smoki, čips i ostale mnogobrojne industrijske grickalice prepune soli i svega ostalog što deca ovog uzrasta ne bi trebala da jedu. Osim toga, kokice su veoma ukusne, jeftine i veoma zdrave. Utvrđeno je da kokice čak imaju više antioksidanasa nego voće i povrće. Pored toga, bogate su vlaknima i imaju dobru zasićujuću moć. Interesantno je to, da gotovo nema osobe koja može odoleti mirisu svežih kokica. Kokice vole i mladi i stari.

 


Da biste zaista imali koristi od kokica i da njihov uticaj na zdravlje ne bi bio umanjen ili čak poništen nastojte da prilikom pripreme dodajete što manje ulja i soli. Predlažem da posudu samo blago premažete papirnim ubrusom koji je namočen sa malo ulja. Da biste smanjili upotrebu soli a poboljšali ukus možete dodati začine kao što su origano ili bosiljak, a za pikantniju varijantu biber ili čili. Gurmani mogu posuti kokice sa MALO parmezana.

Nego da sad krenemo na jednu drugu priču zbog koje pravim ovaj (ne baš kratak) uvod. Radi se o amarantu. Za njega ste sigurno čuli, a neki su ga verovatno i probali.
Kada sam prvi put čula za amarant, pitala sam se kakva se to biljka krije iza ovog pomalo neobičnog imena. Otišla sam u prodavnicu zdravije hrane, potražila ga, i ugledala sitno zrno, nešto veće od glave čiode. Rešila sam da isprobam to čudnovato zrno i amarant se ubrzo našao na mom tanjiru. Skuvala sam ga kao što kuvam i sve žitarice. Znači, na određenu količinu zrna, dva dela vode. Pre kuvanja može se malo propržiti na suvo u tiganju. Ukusom me podsetio na proso, a pošto volim proso, dopao mi se i amarant. Od tada,  s vremena na vreme pripremam amarant, najčešće u kombinaciji sa prosom.

Posle izvesnog vremena, sasvim slučajno, otkrih da ova biljka raste i kod nas. Samo kod nas je  poznata pod drugim nazivom - ŠTIR. Odjednom je počeo da mi se ,,odmotava film’’ i da mi se u sećanje vraćaju slike iz detinjstva. Setila sam se da sam sa dedom na selu, za vreme letnjih raspusta često čupala štir kako bismo hranili svinje.
Neverovatno! Amarantus retroflexsus, kako glasi latinski naziv ove biljke, je u stvari naš domaći štir. Nisam mogla da verujem da je ova neugledna biljka, koja je korišćena kao hrana za svinje, odjednom postala tako popularna. Naravno sada pod zvučnijim imenom - amarant (verovatno zbog toga što štir ne zvuči dovoljno egzotično?!)
Verujem da bar 90% onih koji kupuju amarant veruju da se radi o nekoj čudesnoj, egzotičnoj biljci iz dalekih krajeva, a ne znaju da možda svakoga dana prolaze pored nje. U stvari, štir je toliko rasprostranjen da ga i ne primećujemo. Raste pored puta, izviruje iz pukotina na asfaltu, a može se naći i u saksijama cveća. Ja ga često nalazim u žardinjerama na terasi, gde se u početku, dok je još mali, neprimetno ušuška među cveće.

Inače, štir je bio osnovna hrana Asteka i Inka. Iako se poput heljde ni štir ne ubraja u žitarice, po svom sastavu najsličniji je njima. Po sadržaju kvalitetnih proteina, on čak nadmašuje sve ostale žitarice. Sadrži lizin, esencijalnu aminokiselinu koja se inače ne nalazi u žitaricama.
Seme sadrži vitamin E, vitamine B kompleksa, kalijum, kalcijum i gvožđe. Porcija od 60 g kuvanog semena štira sadrži 80% preporučene dnevne doze kalcijuma.
Osim semena, jestivo je i lišće, koji mnogi smatraju ukusnijim od spanaća. Ja ga još nisam probala, ali se nadam da ću uskoro otići negde van grada, i daleko od gradskog zagađenja nabrati malo svežeg lista. List štira je bogat izvor vitamina C, beta karotina, vitamina B2 i B3, kao i kalijuma kalcijuma i gvožđa.
Ukoliko želite da probate lišće, morate se potruditi sami da ga naberete, a ako još uvek niste probali seme, prošetajte do najbliže prodavnice zdrave hrane. Tražite naravno amarant, da vas prodavačica ne bi čudno gledala u slučaju da potražite štir.
Ali s obzirom da je kasno leto i jesen vreme kada se sakuplja seme, predlažem vam ipak da malo prošetate, i  da ga negde u prirodi sakupite sami. Seme se sakuplja tako što se među dlanovima trljaji klasovi iz kojih ono ispada zajedno sa plevom. Najveći problem predstavlja odvajanje semena od pleve, ali se nadam da ćete pronaći neki sistem kako da to najlakše obavite (čula sam da neki u tu svrhu čak koriste i fen za kosu).

Ali da se sada vratim ponovo na priču o kokicama, zbog kojih sve ovo i pišem.
Verovali ili ne od amaranta se mogu praviti i kokice! Ja sam isprobala, i mogu vam reći da su veoma ukusne. Doduše jesu minijaturne, ali ništa ne smeta. Pripremaju se isto kao i one od kukuruza. Ja čak nisam uopšte stavljala ulje.
Kao što rekoh, kokice se jedu kao kao zdrava i ukusna grickalica ali ove možete koristiti i na druge načine. Možete ih na primer, dodati u musli ili koristiti za posipanje kolača, torti, voćnih salata, pudinga od pahuljica, griza... Probajte da ih obojite nekom prirodnom bojom tako što ćete ih potopiti u sok od šargarepe ili cvekle, u vodu u kojoj se kuvao spanać ili u razmućeni kakao ili čokoladu. Kada se osuše dobićete sasvim zdrave šarene kuglice kojima možete posipati poslastice kojima ćete obradovati svoje najmlađe. Tako ćete izbeći one grozne kupovne mrvice prepune (štetnih) veštačkih boja.
Seme se može mleti u brašno i koristiti kao zgušnjivač u jelima.

Nadam se da ćete i sami potražiti ovu interesantnu biljku i isprobati bar neki predlog. Ja ću svakako nabrati lišće, a kako ću se snaći sa semenom, ostaje mi da vidim na licu mesta.
U svakom slučaju i ako ne bude dovoljno za kokice biću zadovoljna što sam provela vreme u prirodi.
 

 

Poslednji put izmenjeno subota, 01 septembar 2012 11:44
Slavica Matić

Slavica Matić

Slavica Matić je viši dijetetičar-nutricionista, stručni saradnik našeg sajta od njegovog osnivanja. Već niz godina drži savetovališta o ishrani u prodavnicama zdrave hrane u Beogradu i sarađuje kao autor u časopisima koji se bave zdravljem i ishranom.
Možete je kontaktirati na slavicamatich@gmail.com

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži