"Svako ima svoj ukus, reče đavo i sede u koprive." - Albert Anštajn.
Još nisam sela u koprivu ali na sve druge načine sam je isprobala. Kada je kopriva u pitanju, moj ukus se podudara sa ukusom ovog koji je seo u nju. Kada uporedim spanać, blitvu, zelje i koprivu glasam uvek za koprivu. Ne samo zbog njenih lekovitih i hranljivih svojstava već i zbog toga što ja zaista uživam u njenom ukusu! Verujem da se čudite tome, ali zaista je tako. Neradne praznične dane početkom maja iskoristila sam za mini-odmor na Tari. Istina, vreme je više bilo zimsko nego prolećno ali sam se trudila da mi to ne pokvari raspoloženje. Dobro zabundana šetala sam ovom prelepom planinom, nadisala se svežeg vazduha i naravno brala koprivu. Vratila sam se u Beograd sa zalihom dovoljnom da izdržim do nekog sledećeg odlaska u prirodu.
Kao što o ljudima ne treba suditi na osnovu izgleda, to isto ne bi trebalo raditi ni sa biljkama. Baš te neugledne su često i najlekovitije. Šta reći za koprivu, ni neuglednije ni lekovitije biljke! Povrh svega još je i neprijateljski raspoložena i neće vam lako dozvoliti da joj se približite. No ne treba vam hrabrost da biste joj prišli, već samo dobra oprema. Rukavice i makaze su sve što vam je potrebno da biste krenuli u lov na koprivu.
Kada se pomene kopriva, verovatno vam je prva asocijacija njena upotreba kod anemije, ali spisak bolesti i stanja kod kojih kopriva pokazuje svoju delotvornost je podugačak. Smatra se da je kopriva jedna od najlekovitijih biljaka i kada bi čovek to znao ne bi gajio ništa drugo osim koprive. Retko koja biljka je u celosti lekovita, od korena preko lista i cveta pa sve do semena. Kao lekovita biljka koristi se kako za unutrašnju upotrebu tako i za spoljašnju. Kopriva je od davnina poznata kao odlično sredstvo za čišćenje krvi i jedna je od najboljih biljaka za tu svrhu. Čaj od lista koprive je tradicionalni tonik za jetru koji se preporučuje za čišćenje organizma od svih vrsta toksina. Kopriva je odličan diuretik, pa se koristi i kod oboljenja urinarnog trakta. Duža upotreba čaja od koprive pokazala se kao dobro preventivno sredstvo kod polenskih alergija, a primenu nalazi i kod ekcema i šećerne bolesti. Kada je u pitanju spoljna upotreba, čaj blagotvorno utiče na kosu. Preporučuje se za negu slabe kose sklone opadanju. Za ovu svrhu čaj se koristi za ispiranje kose, mada je dejstvo bolje ukoliko se uporedo pije i čaj. Umesto čaja može se koristiti i tinktura koprive koja se takođe jednostavno priprema. Za pripremu tinkture najčešće se koristi koren koprive koji se vadi u proleće ili na jesen. Koren se dobro opere i prelije kvalitetnom rakijom, nakon čega se ostavi da stoji 14 dana na toplom mestu a zatim procedi. Tinktura se čuva na tamnom mestu. Koristi se kako za unutrašnju tako i za spoljašnju upotrebu. Može se utrljavati u kožu glave ili dodati u šampon za kosu.
Na kraju koja reč i o semenu. Seme koprive u kombinaciji sa medom je jedno od najboljih prirodnih sredstva za preventivu i lečenje anemije ali i podizanje imuniteta.
A sada malo o hranljivoj vrednosti. Kopriva je najpoznatija kao dobar izvor gvožđa, ali ona sadrži i druge minerale poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, bora i silicijuma. Od vitamina su najzastupljrniji C, beta karotin, B2, B5 i K. Sadrži dosta proteina i ugljenih hidrata.
Uporedne vrednosti
Proteini : blitva 0,7 g spanać 2,0 g zelje 1,5 g kopriva 5,9 g
Ugljeni hidrati: blitva 2,2 g spanać 2 g zelje 5,3 g kopriva 7,3 g
Masti : blitva 0,1 g spanać 0,3 g zelje – kopriva 0,7 g
Kalcijum: blitva 155, 3 mg spanać 90,8 mg zelje 47,0 mg kopriva 490,0 mg
Vitamin C: blitva 65,7 mg spanać 54,6 mg zelje 43 mg kopriva 175 mg
Kao što možete da primetite, kopriva prednjači u svemu!
Sada kada znate sve ovo preostaje samo da krenete u branje. Kao što rekoh, biće vam potrebne samo rukavice, makaze ili nož. Koprivu treba brati isključivo van naselja, uz potoke, na livadama i u šumama. Nikako je ne treba brati uz puteve ili na smetlištima, jer tu upija otrovne materije. Da ne biste razmišljali da li je kopriva nabrana negde uz sam put (gde u principu najviše raste), najbolje je da koprivu sami naberete. Ne preporučujem da koprivu kupujete na pijaci osim ako zaista nemate poverenje u prodavca. U proleće se beru mladi listovi pre cvetanja i to vrh koprive.
Sveže ubranu koprivu najbolje je iskoristiti što pre. Kopriva se može čuvati nekoliko dana u frižideru, pa sam deo nabrane koprive ostavila u frižider a ostatak osušila. Najlepša mi je sveža kopriva. Koristim je za pripremu čaja , dodajem je u smutije, jogurt, kuvam čorbicu, pravim pite, proje... Čaj od sveže koprive ima potpuno drugačiji ukus od čaja koji se priprema od suve biljke i za mene je neuporedivo ukusniji! Ne mogu vam opisati koliko mi je prijao kada sam uveče nakon šetnje Tarom popila čaj od tek ubrane koprive! Sveže samleven list se može koristiti i za pripremu preliva, sosova ili se dodaje pred kraj kuvanja u jela.
List se može svež samleti i zamrznuti ili blanširati i zamrznuti. Odmrznuta kopriva se, kao i spanać, ne sme više zamrzavati.
List se nakon sušenja čuva u papirnim kesama u suvoj i tamnoj prostoriji. Ja ga koristim ne samo za čaj, već i na mnoge druge načine. Sušen i u prah samleven list dodajem u smutije, namaze, čorbe, peciva, posipam salate... Prah takođe mešam sa solju i tako pravim svoju so sa koprivom. Ponekad prah dodajem u gomašio (susamova so) koji takođe sama pravim.
Ako imam veću količinu koprive, deo ostavim za pripremu preparata za zalivanje cveća.
I kad malo bolje razmislim, pošto sam je isprobala u svim varijantama, preostaje mi još samo da sednem u koprivu. A ni to nije tako loša ideja, jer kažu da kopriva pomaže kod išijasa. Za sad mi to nije potrebno, ali nikad se ne zna
Srodni članci (po ključnim rečima)
