Mleko – problem ili lek?

O zdravoj hrani se danas govori više nego ikad a čini se da smo zbunjeni više nego ikad. Previše informacija, često protivrečnih, stvara priličnu zbrku u glavi prosečno obaveštenog pojedinca. Smenjuju se teorije jedna za drugom. Ono što je do juče važilo danas je zastarelo shvatanje. Mnogo je preporuka, često kontradiktornih. Jedna ista namirnica i hvaljena i osporavana. Za jedne na vrhu liste najhranljivijih namirnica, za druge na onoj pod oznakom ,,ne nikako“.  U šumi informacija pogube se čak i oni koji su malo bolje upućeni u celu tematiku.
Jedna od namirnica oko koje se vodi najviše polemike je svakako mleko. Kakvo je vaše mišljenje o mleku? Da li je po vama to jedna od najhranljivijih i najzdravijih namirnica ili balast koji između ostalog u organizmu stvara višak sluzi? Da li je mleko rezervisano samo za male bebe? Da li je normalno da čovek ,,sisa“ ceo život?

 

Kojoj struji se prikloniti kada je mleko u pitanju? Onoj zvaničnoj koja tvrdi da je mleko najbolji izvor kalcijuma ili onoj alternativnoj koja tvrdi da je mleko uzročnik mnogih zdravstvenih tegoba? Ili je zapravo sporan samo kvalitet mleka koji danas konzumiramo?  Šta je istina u svemu tome? Previše pitanja na koje nije lako dati jednostavan odgovor. Ja bih rekla da je, kao i uvek, istina negde na sredini.
Evo zašto to kažem. Ajurveda jedan od najstarijih medicinskih sistema smatra mleko veoma kvalitetnom namirnicom koju koristi ne samo kao hranu već i za pripremu mnogih lekovitih napitaka. Ne bi trebalo odbacivati nešto što ima hiljadugodišnje praktično iskustvo. Isto tako, od davnina su poznata lekovita svojstva kozjeg mleka. Čula sam iskustva ljudi koji tvrde da im je kozje mleko bukvalno spaslo život.
Ali ono što bi svakako trebalo uzeti u obzir je kvalitet mleka. Činjenica je da nije svako mleko istog kvaliteta. Sigurno da je mleko krava koje slobodno pasu neuporedivo zdravije od mleka krava koje žive u zatvorenom i najčešće skučenom prostoru. Antibiotici i hormoni rasta su gotovo neizostavni deo priče vezane za mleko krava gajenih na ovaj način.
Činjenica je takođe da je mleko jedan od najčešćih alergena. Sve više je i onih koji imaju netoleranciju na laktozu.
I šta sad? I u ovom slučaju važi izreka da ono što je za jednoga lek, za drugoga može biti otrov. Da li će mleko i mlečni proizvodi biti deo vaše ishrane zavisi prvenstveno od vašeg zdravstvenog stanja a zatim od sklonosti  i etičkih principa. A što se tiče kvaliteta, šta je tu je. Jasno nam je svima da mleko koje danas pijemo nije isto kao ono što su pili naši preci. Ali gde danas naći mleko kravica koje slobodno šetaju i pasu travu? Ta priča je super, ali je  u našim uslovima ipak nerealna. 
Ja lično mleko nikada, ali baš nikada nisam volela. Kao mala, ovo kupovno mleko bih još ponekad i popila (pod uslovom da ima puno kakaoa) ali ono pravo domaće mleko  kod bake na selu nije bilo šanse da prinesem ustima. Za mene je ono bilo toliko jako da bi mi već od samog mirisa bila muka. Govorila sam da mi mleko miriše na kravu. Nekako kod mene je mleko oduvek bilo na ,,crnoj listi“. Instiktivno moj organizam odbija mleko. S druge strane, jogurt, kiselo mleko i sir sam oduvek volela. Tako je i danas. Osim toga, jedno vreme sama pravim kefir pomoću kefirnih zrnaca koje sam dobila od drugarice. Primetila sam da mi kefir prija više od jogurta. Za pripremu koristim organsko mleko. S vremena na vreme koristim ,,običan“ sir, ali i kozji. Kupujem kod ,,proverenih“ prodavaca na pijaci. Bez obzira na sve, nisam paranoična kada su u pitanju mlečni proizvodi.
A šta ako mi nekada zatreba mleko? Volim voćne frapee i za njihovu pripremu koristim biljna mleka koja sama pravim. A zašto sama kada postoji veliki izbor gotovih biljnih mleka koja se mogu kupiti u prodavnicama zdrave hrane? Reći ću samo ovo: zbog toga što čitam deklaracije. Mislim da sam vam već dovoljno rekla. Osim toga, biljna mleka se vrlo jednostavno pripremaju i neuporedivo su ukusnija od industrijskih koja po meni bez razlike imaju isti ukus koji čak i ne znam kako bih opisala. U svakom slučaju ukus nema veze sa biljkom čiji naziv stoji na kutiji.
Eksperimentisala sam sa orašastim voćem, semenkama, žitaricama i kokosom. Najviše mi se dopada ovseno mleko, a  posle njega sledi mleko od susama. Kada poželim neku egzotičniju varijantu, napravim mleko od kokosa.
Ovseno mleko pravim od mlevenih ovsenih pahuljica, tj. od istih onih pahuljica koje koristim za pripremu kaše. Razlika je samo u količini vode koju dodajem. Za jednu šolju mleka od 2dl koristim 3 ravne kašike mlevenih pahuljica. Pahuljice prelijem toplom vodom i promešam. Nakon toga mleko procedim, a ako želim gušću varijantu, samo dobro izmiksam štapnim mikserom.
Mleko se može napraviti i od celih pahuljica ali tada ih treba duže ostaviti da odstoje u vodi a nakon toga se sve zajedno izmiksa. Meni se više dopada mleko pripremljeno na prvi način a i postupak je mnogo brži i praktičniji.

 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Gandijeva greška u ishrani... Mahatma Gandi bio je čovek koji je posvetio svoj život borbi za pravdu i ravnopravnost svog naroda, ali i traženju istine. Između ostalog, zalagao se za nenasilje svake vrste i verovao u sledeće: &ldq...
Muči li vas nesanica... Ovih dana se osećam prilično pospano. Odlazim na spavanje kad i kokoške. Čini mi se da zaspim još u vazduhu, pre nego što spustim glavu na jastuk. Iako nisam noćna ptica i u princ...
Ishrana u prevenciji gripa... U Kini svake godine lekari prave nove biljne recepte za grip koje potom pripremaju u apotekama u dozama za tri do pet dana i sve što je potrebno jeste da se taj čaj skuva kod kuće kao preventiv...
Krompir na nove načine... Prosečna srpska porodica zimi najčešće kuva tri jela, ili tačnije, najčešće koristi tri namirnice. Pasulj, krompir i kupus. Iz iskustva znam da je od ove tri namirnice krompir nekako naj...
Bolji je domaći sladoled... Omiljena letnja poslastica za većinu bez sumnje je sladoled. Ukusan, osvežava, rashlađuje - jednostavno neodoljiv! Na štapiću, u kornetu, u čašici, na točenje ili u kuglama. Mlečni ili v...
Poslednji put izmenjeno petak, 26 jul 2019 15:34
Slavica Matić

Slavica Matić je viši dijetetičar-nutricionista, stručni saradnik našeg sajta od njegovog osnivanja. Već niz godina drži savetovališta o ishrani u prodavnicama zdrave hrane u Beogradu i sarađuje kao autor u časopisima koji se bave zdravljem i ishranom.
Možete je kontaktirati na [email protected]

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • Kokice od amaranta

    Marija 13.04.2019 14:29
    Baš mi je drago da je neko najzad objavio članak o tome da je amarant u stvari ...
     
  • Kopriva za sve

    Slavica M 09.04.2018 08:08
    Draga Marina koprivu nakon odmrzavanja možete kuvati. Kada se odmrzne trebalo bi ...
     
  • Kopriva za sve

    Marina 07.04.2018 15:55
    Dobar dan, interesuje me da li sme kopriva posle blanširanja I zamrzavanja ponovo ...
     
  • Kofeinska zamka

    bojana ivanov 24.09.2017 10:43
    Ljudi pila sam 30 kafa na dan, danas mi je prvi dan bez kafe jutros sam pila ...
     
  • Neverovatni izdanci piskavice

    Slavica M 15.07.2017 11:38
    Poštovana, možete koristiti seme piskavice uz navedenu terapiju. Srdačan pozdrav ...
  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 139

Srodni članci (po ključnim rečima)

Gandijeva greška u ishrani

Detaljnije »