Zdrava Hrana

Prilikom planiranja povrtnjaka u ovoj godini veoma je važan plan setve i sadnje. Za to je potrebno napraviti spisak svih kultura koje će se gajiti, kao i koje su količine potrebne tokom godine. Na osnovu toga se procenjuje kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu. Spisak povrća podeliti u 3 grupe prema tome koliko hranljivih materija trebaju za rast i plodonošenje.

Ljudi jednostavno ne razumeju to da možete da uživate i u hrani koja nije previše masna, ljuta i slana! Oni ne shvataju da je najlepši onaj prirodni ukus hrane koji se gotovo potpuno uguši preteranom upotrebom soli. Meša Selimović je rekao da nijedno zlo ne može postati dobro zato što ga prihvata većina. U današnje vreme, kada je sistem vrednosti poremećen, često se setim ove misli. Donekle, ona se može primeniti i na područje ishrane. Na primer, to što većina ljudi jede preslanu hranu ne znači da mi koji ne uživamo u dobro zasoljenim jelima treba da se priklonimo njihovom ukusu. Međutim, svi oni koji idu linijom manjeg otpora na kraju se ipak priklone većini.

Pravilna obrada zemljišta, održavanje vodno-vazdušnog režima, zalivanje i navodnjavanje, nastiranje, primena organskih i mineralnih đubriva i zelenišno đubrenje su važne agrotehničke mere koje doprinose očuvanju strukture zemljišta kao i njegove plodnosti. Pravilna obrada se ogleda u plitkoj jesenjoj ili prolećnoj obradi uz korišćenje ašova na manjim ili lake mehanizacije na većim površinama.

Jedno istraživanje sa „Kornel“ univerziteta ukazuje na to da ljudi uglavnom biraju one namirnice koje prvo ugledaju. Ovo istraživanje ukazuje da je tri puta veća verovatnoća da ćemo poželeti da jedemo ono što prvo ugledamo u frižideru ili na kuhinjskom stolu. „Donekle, u krajnjem ishodu, mi sami doprinosimo skraćenju sopstvenog veka“, kaže o ovim navikama u ishrani prof. dr Brajan Vansink, istraživač ishrane na „Kornel“ univerzitetu i autor knjige „Nepromišljeno jedenje: zašto jedemo više nego što mislimo“.

Pre neki dan pročitah u jednim dnevnim novinama tekst sa naslovom ,,Vodič za preživljavanje sibirske zime u Srbiji“. U delu koji se odnosi na ishranu stoji da treba povećati unos masnoća tj. mesa, slanine, kajmaka, masnih sireva... Ne sumnjam da će se ,,mesožderi” snaći i bez toga da im neko kaže šta bi trebalo da jedu. Slanina, čvarci, meso i razne đakonije od mesa i ovako predstavljaju osnovu njihove ishrane tokom cele zime (a čini mi se ne samo zime). Ali šta će biti sa  vegetarijancima? Hoće li oni uopšte preživeti ovaj ledeni talas ili će izumreti poput dinosaurusa?

31. januara završen je osmi i ujedno poslednji dan na kongresu sirove ishrane, a sastojao se od neverovatnih 49 intervjua koji su rađeni putem telefona sa promoterima i stručnjacima zdrave sirove hrane iz svih delova sveta i ovi intervjui su mogli da se slušaju preko interneta. Ja sam odslušala 90% intervjua i zaista su bili inspirativni, motivišući, informativni...