Makrobiotika naučno zasnovana

U ovom članku naći ćete odgovore koje je renomirani makrobiotičar Edvard Esko dao na razna pitanja: šta lekari misle o makrobiotici, koliko puta nedeljno treba jesti meso, da li sportisti mogu da budu vegetarijanci...


Edvard Esko: Principi makrobiotike zasnivaju se na jednoj životnoj filozofiji, ali je interesantno da se slažu sa najnovijim otkrićima savremenog nutricionizma, kao što je na primer studija „Istraživanje zdravlja u Kini“. Tako se zapravo makrobiotika slaže sa vodećim savremenim naučnim istraživanjima o ishrani.


Pitanje: Šta lekari i nutricionisti misle o makrobiotici?
E. Esko: Ima dosta različitih mišljenja, kao što ima dosta različitih mišljenja o bilo kom specifičnom metodu koji se primenjuje u lečenju neke bolesti. Zasad ne postoji jedinstven stav. Neki lekari se hrane makrobiotički. Neki drugi se hrane napola makrobiotički ili idu ka tome. Neki osećaju da nema dovoljno naučnih dokaza koji bi pokazali da makrobiotika može pomoći u oporavku od bolesti, dok drugi preporučuju makrobiotiku svojim pacijentima. Dakle, još uvek nema jedinstvenog pristupa. Ali, nadamo se da će se mišljenja složiti. Jer, nutricionizam je oblast medicine koja je godinama bila zanemarivana i tek sada dobija pažnju koju zaslužuje.
Principi makrobiotike zasnivaju se na jednoj životnoj filozofiji, ali je interesantno da se slažu sa najnovijim otkrićima savremenog nutricionizma, kao što je naprimer istraživanje zdravlja u Kini. Tako se zapravo makrobiotika slaže sa vodećim savremenim naučnim istraživanjima o ishrani. Na neki način, makrobiotika je anticipirala uputstva za prevenciju Američke akademije nauka, Američkog udruženja za srce, Američkog udruženja za rak i drugih organizacija koje se bave javnim zdravljem. Pre više od trideset godina Mičio Kuši, Herman Aihara i drugi makrobiotički učitelji govorili su da je savremena ishrana glavni faktor u nastanku raka i srčanih oboljenja, a da će ishrana sa malo masti, zasnovana na integralnim žitaricama, mahunarkama i svežem povrću lokalnog porekla pomoći u prevenciji tih bolesti.

Pitanje: Ako neko jede meso samo pet puta nedeljno, kako to utiče na njegovo zdravlje?
E. Esko: Pa, to je svakako bolje nego da ga jede deset puta nedeljno. A deset puta nedeljno je bolje od petnaest puta nedeljno. Zato je to relativna stvar.

Pitanje: Ja uglavnom jedem meso pet puta nedeljno, obično za večeru, ili ako izađem na ručak. U kom stepenu to škodi mom zdravlju?
E. Esko: Pokušajte da to posmatrate na sledeći način. Pomislite na to kako se jelo meso pre sto godina, u prilikama kada su ga ljudi konzumirali. Ono se često kuvalo u velikom loncu sa puno povrća, kao paprikaš. Komadi mesa koji bi dospeli u individualnu porciju često su bili veoma mali. Pored toga, ljudi su jeli crni hleb i druge proizvode od integralnog brašna bogate biljnim vlaknima, uz priloge od svežeg povrća sa farme. Kad danas odete u restoran i naručite meso, dobijate ogroman komad, možda tek sa malo salate ili malo pomfrita. To je veliki problem. Dakle, ako nastavljate da jedete meso, to je Vaš izbor, ali bar pokušajte da smanjite količinu i da ga uravnotežite nekim zdravim namirnicama. 

Pitanje: Ja mnogo trčim i džogiram i dan mi je pun obaveza. Da li mogu da održim visok nivo energije a da ne dopunjavam moju ishranu mesom?

E. Esko: Ideja da nam je potrebno meso da bismo bili vitalni je mit, potpuni mit. Neki od današnjih vrhunskih maratonaca i triatlonaca ne jedu meso (jedan od njih je i legenda savremene atletike, devetostruki olimpijski pobednik Karl Luis – prim. red.). Oni konzumiraju složene ugljene hidrate. Danas se smatra da su složeni ugljeni hidrati najbolja namirnica da se stekne čvrstina, izdržljivost, istrajnost i energija. Što se tiče mnoštva svakodnevnih obaveza, ako se ispravno hranite, dodatna energija i izdržljivost koju dobijate od toga učiniće da vam to ide lakše. Uz malo pouke i mašte, uključujući i časove kuvanja, možete prilagoditi zdrav način ishrane savremenom, ubrzanom životnim stilu.

Preuzeto iz časopisa “Zdrav život”

 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako da budemo srećniji... Svi mi, bez izuzetka, nastojimo da budemo srećniji i da imamo više duševnog mira. I mada univerzalni recept za sreću ne postoji, neke stvari nam sigurno mogu pomoći da budemo zadovoljnij...
Grčki punjeni patlidžan... Potrebno je: 2 plava patlidžana, 2 kašike maslinovog ulja, jedan iseckan crni luk, 2 sitno iseckana čena belog luka, 4 iseckana paradajza (ili odgovarajuća količina mlevenog paradajza iz zimnic...
Sokovi - pomodni ili korisni... Jedan od novijih trendova u ishrani je konzumiranje sveže ceđenih sokova, kao načina detoksikacije organizma, skidanja kilograma, rešavanja problema hroničnih bolesti, ili jednostavno načina da...
Problemi sa rafinisanom fruktozom... Ne samo da je šećer primarni izvor suvišnih kalorija u SAD, već su nedavna istraživanja pokazala da ćelije raka bujaju od veštačke, rafinisane fruktoze, koja se dobija uglavnom od...
Veganski kuvar... Verovali ili ne, objavljen je prvi srpski veganski kuvar – “Veganski kuvar ‘ Zdravi recepti”, autora Nikole Pešića, u izdanju nove izdavačke kuće “Neopress”.   Ovaj kuvar sadrži jela načinjen...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 118

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako da budemo srećniji

Detaljnije »