Vi ste ovde: ABC Ishrane Heljda

Heljda

Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Samo pre stotinak godina se mnogo više koristila u ishrani, a danas je gotovo zaboravljena.

 

 

Tek su je u poslednje vreme makrobiotičari ponovo izneli u prvi plan, ističući da je zbog svoje jake energije i svojstva da greje telo odlična zimska hrana. Tako heljda ponovo dobija na značaju kao vrlo zdrava i korisna namirnica.

U 100g zrna heljde ima 72% ugljenih hidrata, 11,7%  belančevina i 2,4% biljnog ulja. Sadrži vitamin E i celu grupu vitamina B. Heljda sadrži više belančevina nego pirinač, pšenica, proso ili kukuruz. U belančevinama su sve esencijalne aminokiseline, naročito lizin, triptofan, treonin, arginin i amino kiseline koje sadrže sumpor, koje nedostaju većini žitarica. Od minerala ima 448 mg kalijuma, 282 mg fosfora, 114 mg  kalcijuma, 6-10 mg gvožđa, 2-3 mg cinka i 2-5 mg selena. Heljda sadrži i mikroelemente kao što su jod, cink, brom, organske kiseline i flavonoid rutin (iz grupe vitamina P) koji predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za bolesti kao što su hipertenzija, reumatizam i dijabetes. Flavonoid rutin štiti krvne sudove, a posebno jača otpornost kapilara, sprečava njihovu lomljivost, a time smanjuje rizik stvaranja edema i kapilarnog krvarenja. Heljda je odličan  izvor rastvorljivih vlakana što pomaže smanjenju holesterola i rizika od raka debelog creva. Heljda ima nizak glikemijski indeks i ne sadrži gluten. Iz navedenog se vidi da je heljda prava riznica hranljivih sastojaka i treba je uvrstiti u svakodnevni jelovnik.


 



e-max.it: your social media marketing partner

Napomena redakcije: Postavljanje novih komentara je privremeno isključeno zbog renoviranja web sajta.