Rukola

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim  i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.

Katica Spasić
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ekologija i ishrana... Nutritivni kvalitet hrane možda opada usled toga što vrednosti ugljen-dioksida rastu! Testiranja su pokazala da povećan nivo ugljen-dioksida ograničava sposobnost biljaka da transformišu nitrate u pro...
Ratatuli... Sastojci: 250g tikvica, 500g plavog patlidžana, 200g crvene paprike, 200g zelene paprike, 200g žute paprike, 150g luka, 2 čena belog luka, 550g paradajza, maslinovo ulje, svež bosiljak (po želji) T...
Kako prepoznati prave informacije o zdravlju... Stalno smo bombardovani vestima o zdravlju od kojih bi mnoge mogle da se podvedu pod pojam poluistine, dok neke spadaju u domen izmišljotina. Jednog dana čitamo da je zdravo jedno, drugog dana ...
7 činjenica o kalcijumu... Iako je kalcijum jedan od minerala o kojem se mnogo priča, opet se ne zna mnogo o tome zbog čega je sve on važan za organizam. Kalcijum se odlično slaže sa... Kalcijum se u prirodi ne sreće često ...
Srbija na Biofahu... Srbija ima ogromnu šansu da se pozicionira kao proizvodjač kvalitetnih i sve traženijih organskih proizvoda.   Korak ka tome je i učešće na najvećem evropskom sajmu organskih proizvoda, Biof...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 77

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ekologija i ishrana

Detaljnije »