Rukola

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim  i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.

Katica Spasić
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Aspirin protiv raka? ... Nedavno se pojavila senzacionalistički formulisana vest da svakodnevno uzimanje aspirina može da smanji rizik obolevanja od raka, a verovatnoću njegovog metastaziranja za 40 do 50 odsto. Međutim, pažl...
Orijentiring za telo i um... Ma koliko da su šetnja i džoging zdravi, neki koji imaju dosta takmičarskog duha, misle da su te aktivnosti - dosadne. I za one kojima su ove discipline "suviše proste" postoji nešto što može biti pra...
„Hleb“ od povrća... Ovaj „hleb“ od presnih, dehidriranih sastojaka (povrća i semenki) možete da koristite za sendvič sa avokadom, paradajzom, humusom ili uz neku čorbicu od sirovog povrća. Potrebno je: 1 srednja tikvica,...
Napravite integralni kreker sa čia semenkama... Jedan od najgledanijih videa na našem You Tube kanalu je onaj sa receptom za pripremu integralnih pločica. Veliko interesovanje za ovakve recepte me ne čudi jer znam koliko se pločice i slične ...
Alge protiv radijacije... Dobro je znati, zlu ne trebalo, da morske alge, posebno spirulina i hlorela, pomažu eliminaciji radioaktivnih materija iz organizma, a svojim antioksidativnim svojstvima štite telo od raka.  O...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 151

Svi članci u rubrici