Rukola

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim  i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.

Katica Spasić
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Naut, ukusan i zdrav... Naut ili leblebija pripada porodici mahunarki. I dok je na Istoku vrlo čest sastojak mnogih jela, kod nas se još uvek najčešće koristi kao grickalica. Malo se zna da je ova mahunarka vrlo ukusna i hra...
Hrana koja štiti od sunca... Nekoliko istraživanja je potvrdilo da značajnu zaštitu koži od oštećenja kože nastalih UV zračenjem pružaju i fitohemikalije koje unosimo hranom. Između ostalog, u namirnice koje štite kožu spadaju pa...
Neke zamke detoksikacije... Detoksikacija, pogotovo kad se sprovodi uz suplemente, pilule i tinkture, može da izazove prilično burne simptome – vrtoglavice, proliv, groznicu, povraćanje. Da li su to “znaci isceljenja” ili neželj...
Ishrana u prevenciji raka... Američki Nacionalni institut za rak procenjuje da je oko jedne trećine svih vrsta raka u vezi sa ishranom. Hrana može da vam naškodi, ali i pomogne. Mnoge namirnice koje svakodnevno koristimo u ishran...
Šargarepa... Šargarepa obezbeđuje našem organizmu veliku količinu hranljivih materija, od kojih je svaka izuzetno dobra za naše zdravlje. Poznata je po bogatstvu beta-karotina (provitamina A).   Sadrži pr...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 211

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Naut, ukusan i zdrav

Detaljnije »