mastizDa li ste se zapitali šta se dešava sa viškom sala kad smršate? Mnogi misle da ona sagori, tj. pretvori se u energiju ili toplotu, ili se preobrazi u mišiće. Ali, ništa od toga nije tačno - jer je nedavno istraživanje pokazalo da se 80% masti koju eliminišemo iz organizma izdahne preko disajnih organa u obliku ugljen-dioksida!
Pre svega, postoji razlika između gubitka težine i gubitka masti. Gubitak težine ne mora da znači i gubitak masti: to može da bude gubitak vode, gubitak mišićne mase, ili gubitak masti. Dok prethodna dva gubitka mogu da nastanu na razne načine, mast iz organizma počinje da se gubi jedino kada organizam sagoreva više kalorija nego što ih unese.
Mast sama po sebi nije loša: mi ne možemo da živimo bez masnoća u organizmu. One su neophodne za normalan rad mozga i rast mišića. Isto tako, konzumacijom normalnih količina masti ne nastaju masti u organizmu! Naprotiv, ispravno unošenje masti u organizam pomaže da se metabolišu masti koje već postoje u organizmu, kao i da se odvijaju mnogi telesni procesi. Tako da je sa medicinske i nutricionističke tačke gledišta poželjno unošenje zdravih masnoća, kakve se nalaze u orašastim plodovima i semenkama, avokadu, jajima, organskim mlečnim proizvodima.
A mast iz organizma koju izgubimo se izdiše kao ugljen-dioksid! To je pokazalo istraživanje prof. dr Endrju Brauna, sa Univerziteta novog Južnog Velsa i australijskog fizičara Rubena Mirmana. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu British Medical Journal, otklonilo je pogrešne predstave da se izgubljena masa masti konvertuje u energiju i utvrdilo da se u stvarnosti ona izdahne u obliku ugljen-dioksida (80% mase). A ostalih 20% se izluči putem urina, stolice, znoja i suza.

Ako sumnjate u ovo, pogledajte originalni članak o ovom istraživanju, koji možete naći na sledećem linku:
http://www.bmj.com/content/349/bmj.g7257

spavaciKlinički psiholog dr Majkl Brojs koji se posvetio proučavanju spavanja (poznat i po nadimku "doktor za spavanje") podelio je ljude u četiri kategorije po tome kako spavaju i kada ustaju.

Lavovi: to su jutarnji ljudi, koji ustaju sa izlaskom sunca.
Medvedi: to je najuobičajeniji obrazac spavanja, onaj kad ljudi spavaju noću, a budni su tokom dana.
Delfini: nikad ne spavaju dobro. Po prirodi, samo jedna polovina mozga delfina povremeno spava.
Vukovi: ostaju budni kasno noću i najproduktivniji su u to vreme.

Neki biznis teoritičari i psiholozi tvrde da ćemo biti produktivniji u radu ako ustanemo veoma rano, a i naša narodna mudrost kaže: "Ko rano rani, dve sreće grabi". Ali, izgleda da to važi za samo jednu grupu ljudi. Naime, neurolog Rasel Foster koji proučava cirkardijarne ritmove kaže da ne postoji nijedno istraživanje koje ukazuje da će nas ranije ustajanje učiniti produktivnijim. Takođe, nije utvrđena nikakva razlika u socio-ekonomskom statusu (imovini i rangu na društvenoj lestvici) između ljudi koji ustaju rano i koji ustaju kasno. Za onu grupu ljudi koja je biološki predodređena da rano ustaje, to zaista može da bude korisno. Međutim, većina ljudi je programirana da spava na drugačiji način i neki bihejvioristički psiholozi čak tvrde da je skoro nemoguće da se taj obrazac promeni. Ako ne spadate u osobe čiji je organizam prirodno programiran za rano ustajanje, a na silu nastojite da to radite, to čak može smanjiti vašu produktivnost. Na duže staze, rano ustajanje na silu može da poremeti vaš biološki ritam i učini vas manje srećnim, a da zauzvrat ne dobijete ništa.

superhrU reklamama i opisima nekih namirnica često možete naći da se one nazivaju “superhranom”. Međutim, ni u medicini ni u nutricionizmu ne postoji nikakva određena definicija toga šta je zapravo “superhrana”. Često se npr. superhranom nazivaju kinoa, gođi bobice, spirulina, pšenična trava i sl. Tačno je da su te namirnice veoma zdrave, ali je isto tačno da u njima nema ničeg posebno istaknutog što se ne može dobiti iz drugih namirnica.
Ako koristimo kriterijume kojima se uobičajeno neke namirnice nazivaju “superhranom”, onda možemo reći da je svaka namirnica biljnog porekla superhrana. Ako, npr. kažemo da su spirulina i kinoa “superhrana”, zato što su posebno zdravi, onda isto tako možemo reći da su superhrana i jabuka, banana, kelj, spanać, ovas, proso – koji su takođe posebno zdravi.
Nije neophodno da trošite mnogo novca da biste kupovali “superhranu” iz egzotičnih krajeva sveta. Jednostavno, dovoljno je ako svakog dana pojedete neku voćku i u svaki obrok koji konzumirate uključite neko zdravo domaće povrće.

iskrenostPsovke su dugo smatrane znakom besa i grubosti, ali one možda imaju i drugo, pozitivnije značenje. Psiholozi su otkrili da su ljudi koji često psuju – iskreniji. Tim istraživača iz Holandije, Velike Britanije, SAD i Hong Konga tvrdi da ljudi koji koriste psovke ređe lažu i obmanjuju! Psovke su u nekim društvenim prilikama neprikladne i neprihvatljive, često se smatraju dokazom niskog morala i vrednosti, a termini koje se u njima koriste su često vulgarni. One se obično dovode u vezu sa emocijama kao što su bes, razočaranje, ili iznenađenje. S druge strane, psovka može da se koristi i za zabavljanje društva, odnosno publike.
Koautor istraživanja, dr Dejvid Stilvel sa Kembridža, kaže: „Psovka je često neprikladna, ali može da bude i dokaz da neko govori svoje iskreno mišljenje. Isto kao što ne filtrira svoj jezik (da bi koristio prihvatljivije termine), čovek koji koristi psovke i vulgarnosti ne filtrira ni svoje mišljenje i poglede na svet.“
Međunarodni tim istraživača je sastavio seriju upitnika kako bi otkrili stavove ispitanika o jeziku psovki. U svom radu su koristili i društvene mreže.
U prvom upitniku, 276 ispitanika je napravilo spisak psovki koje najčešće koriste i koje su im omiljene. Takođe su ocenjivali razloge zbog kojih su koristili psovke, a zatim su popunjavali test o tome da li su bili iskreni ili su jednostavno odgovarali na način koji je društveno prihvatljiv. Ispostavilo se da su oni koji su imali veći spisak psovki koje koriste, manje, odnosno ređe, lagali.

placebo1Čak i ako uzmete lek za koji vam lekari kažu da je placebo, tj. ne sadrži nikakve lekovite supstance, to će pomoći da smanjite bol u leđima. U eksperimentu Medicinskog centra Bet Izrael pacijentima koji su patili od lumbaga date su tablete za koje su im lekari rekli da su lažne. Pacijenti koji su uzeli taj lek obavestili su istraživače da im je bol popustio za 30%, a ometanje u kretanju se smanjilo za 29% u odnosu na kontrolnu grupu, koja nije uzela placebo.
U medicini se dugo verovalo da se delovanje placeba ili lažnog leka zasniva na veri pacijenata da su dobili pravi lek. Međutim, pacijenti u ovom ispitivanju su znali da uzimaju lažni lek, a stanje im se opet poboljšalo.
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Pain i to je prvo istraživanje te vrste, koje je dokazalo da placebo popravlja stanje kod lumbaga, čak i ako pacijenti znaju da nisu uzeli pravi lek.
Moguće objašnjenje? Teško ga je dati. “To što pacijent uzima pilulu u kontekstu odnosa sa lekarom – čak i ako zna da je placebo – predstavlja određeni ritual koji menja simptome i verovatno aktivira određene regije u mozgu, koje deluju na smanjenje simptoma”, izjavio je vođa ovog istraživanja, dr Ted Kapčuk.

vocesrecaDa nas konzumacija voća i povrća može učiniti srećnijim, otkrio je međunarodni tim naučnika (Vorvik univerzitet iz Engleske i Kvinslend unuverzitet iz Australije) koji je istraživao psihologiju zdravih navika u ishrani proučavajući više od 12000 Australijanaca koji su popunjavali upitnik o ishrani i zadovoljstvu životom tokom istraživanja rađenih 2007, 2009. i 2013. godine. Nakon odbacivanja varijabli kao što su visina prihoda i lične okolnosti koje bi mogle da utiču na zadovoljstvo životom, naučnici su analizirali postoji li veza između ishrane i zadovoljstva.
Ispitanici koji su istraživanje započeli jedući veoma malo (gotovo nimalo) voća i povrća, ali su ovaj unos povećali tokom dve godine na oko osam porcija dnevno, doživeli su isto povećanje u osećanju zadovoljstva životom kao i oni ispitanici koji su od kategorije nezaposlenih prešli u kategoriju zaposlenih. Ovo sugeriše da veći unos voća i povrća ima pozitivne psihološke efekte u roku od dve godine ili kraće, u poređenju sa koristima od konzumiranja voća i povrća na fizičko zdravlje koje se vide tek u dužem periodu.
Istraživači za sada samo nagađaju da veći unos karotinoida ima uticaja na zadovoljstvo. Ranija istraživanja su otkrila da veća koncentracija karotenoida u organizmu ima veze sa većim optimizmom. Ali, istraživači i dalje ne znaju (i moraju da istraže) da li karotenoidi povećavaju nivo optimizma, ili optimistički raspoloženi ljudi prirodno biraju voće i povrće bogato karotenoidima.
U svakom slučaju, uvođenje u ishranu različitog voća i povrća je uvek dobra ideja. A za bolje raspoloženje birajte banane, ananas, kivi, šljive, paradajz. Voće i povrće bogato B vitaminima poput spanaća, špargli, prokelja, pasulja, pečurki, lubenica i grejpfruta takođe je dobar izbor kada je o raspoloženju reč.

tusiranjeTo tvrde neki medicinski stručnjaci. Naime, po njima, ako se tuširamo često, uklonićemo osnovnu masnoću sa kože, što dovodi do toga da koža ispuca. „Ljudi misle da će biti čistiji ako se tuširaju, ali to nije slučaj, bakteriološki gledano“, tvrdi jedan lekar, ekspert za infektivne bolesti, zato što će bakterije lakše ući u organizam kroz ispucalu kožu. Po svemu sudeći, popriličan broj ljudi se drži te medicinske „mudrosti“ – jedno ispitivanje je, na primer, pokazalo da se trećina Britanaca ne tušira svakog dana. „Telo je dobro nauljena mašina, pa svakodnevno tuširanje nije neophodno“, potvrđuju njihov stav drugi medicinski stručnjaci, koji smatraju da je dva tuširanja nedeljno – dovoljno.

Mišljenje naše redakcije je sledeće: čak i ako svakodnevno tuširanje, medicinski gledano, nije neophodno – svakako jeste kulturno. A ako nećemo da suviše osušimo kožu, ne moramo da upotrebljavamo hemijske sapune i šampone, već neka prirodna i blaga sredstva, ili samo vodu.

kasnojed1Uveče hrana ne izaziva isti osećaj sitosti kao kad jedemo tokom dana. Na to je ukazalo novo istraživanje koje je koristilo magnetnu rezonancu da izmeri reakcije mozga na hranu.  Dakle, kad se radi o navici da preteramo sa hranom kasno noću, kao i u mnogim drugim stvarima, ključ je u glavi. Istraživači sa Univerziteta Brigam Jang upotrebili su magnetnu rezonancu da bi izmerili kako mozgovi raznih ljudi reaguju na slike visokokalorične hrane (keksi, sladoled, burgeri) i niskokalorične hrane (voće, povrće, integralne žitarice) u raznim periodima dana, konkretno ujutru i uveče. Rezultati su pokazali da slike hrane, posebno visokokalorične, mogu da izazovu skok moždane aktivnosti, s tim što je ta neuronska reakcija bila slabija uveče. Ovaj rezultat je donekle iznenađujući, s obzirom da je cilj istraživanja bio da se ispita zašto više jedemo uveče. Međutim, na osnovu podataka koja je dala magnetna rezonanca, istraživači su mogli da zaključe sledeće: skloni smo da uveče jedemo više zato što nam hrana uveče donosi manji osećaj zadovoljenja nego tokom dana. Zato, bismo doživeli isti osećaj sitosti i zadovoljstva kao kad jedemo tokom dana, često uveče jedemo više, tj. pokušavamo da količinom hrane nadoknadimo kvalitet doživljaja.
Ovo istraživanje je objavljeno u akademskom časopisu Brain Imaging and Behavior.

aceta1Istraživači Univerziteta Ohajo eksperimentom su utvrdili da osobe koje uzimaju lekove protiv bolova na bazi paracetamola (acetaminofen) ublažavaju sopstveni bol, ali istovremeno smanjuju i saosećanje sa fizičkim i duševnim bolovima koje doživljavaju drugi ljudi. Jednostavnim upređivanjem grupe ispitanika koja je uzimala paracetamol sa grupom koja je uzimala placebo, utvrđeno je sledeće. Kada su slušali o bolovima i nesrećama koje se dešavaju drugim ljudima, oni koji su uzimali lek protiv bola mislili da pogođene osobe doživljavaju manje bola i patnje, u poređenju sa mišljenjem druge grupe ispitanika koja nije uzimala lekove protiv bolova.
Ukratko, utvrđeno je da acetaminofen (paracetamol) smanjuje bol, ali i saosećanje prema drugima; i ne samo to, pokazalo se i da taj sastojak otupljuje pozitivna osećanja, kao što je radost. To istraživanje je objavljano u časopisu Social Cognitive and Affective Neuroscience.
Da bismo shvatili razmere ovog uticaja, evo sledećeg podatka. Acetaminofen je najrasprostranjeniji sastojak u lekovima i procenjuje se da ga ima u više od 600 različitih vrsta lekova. Svake nedelje 23% Amerikanaca uzima neki lek koji ga sadrži – a to je oko 52 miliona ljudi. I kod nas ga često uzima popriličan broj ljudi. Dakle, konsekvence uzimanja ovog sastojka mogu biti prilično obimne...

(Proizvođački nazivi mogu biti različiti, a acetaminofen može biti naveden kao apap, paracetamol ili tylenol, ali radi se o istom leku)

gladni1Hormon grelin, koji se luči pre obroka i poznato je da povećava apetit, negativno utiče na proces donošenja odluka, kao i na kontrolu impulsivnog ponašanja. Ovo tvrde naučnici sa švedskog Univerziteta Salgrenska, koji su sproveli eksperiment na životinjama i, kako kaže docentkinja Karolina Sibicka, “po prvi put uspeli da dokažemo da da povećanje nivoa grelina, koje zapažamo pre uzimanja obroka, ili tokom gladovanja, dovodi do toga da mozak reaguje impulsivno, a negativno utiče na sposobnost da donosimo racionalne odluke”.
Iskustveno gledano, mnogi od nas su doživeli situaciju kad su gladni da im je teško da odole da ne zgrabe sendvič, snikers ili nešto drugo, iako znaju da će uskoro biti poslužen kvalitetan i ukusan ručak ili večera. Na sličan način, povećan nivo hormona grelina kad smo gladni čini nas nestrpljivim i sklonim da naprečac donosimo odluke i uhvatimo se onoga što nam dođe prvo, iako postoji mogućnost da ćemo, ako sačekamo, kasnije dobiti nešto bolje.
Dakle, ako treba da donesemo neku odluku – bolje je da pojedemo nešto, pa da odlučimo malo kasnije.


banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 333

Svi članci u rubrici