Potpuno zrela banana proizvodi supstancu pod nazivom TNF (faktor razaranja tumora), koja ima sposobnost da se bori protiv abnormalnih ćelija. Ovo su utvrdili istraživači Univerziteta Tokio. Kako banana sazreva, to više tamnih tačaka, ili fleka, ima po koži. Što ih više ima, to je veća njena sposobnost da podstiče imunitet. U istraživanjima Tokijskog univerziteta, pokazalo se da je konzumacija zrelih banana povećala broj crvenih krvnih zrnaca, povećala telesni imunitet i doprinela proizvodnji antikancerogene supstance (TNF) koja uništava abnormalne ćelije.
Banane sa zelenom korom imaju ta svojstva u mnogo manjoj meri: banane koje imaju tamne mrlje po kori su 8 puta efikasnije u svom pozitivnom delovanju na organizam!
Na osnovu ovoga, istraživači preporučuju da je zdravo pojesti jednu-dve zrele banane dnevno.


 

Evo jednostavne računice. Pretpostavimo da 1000 domaćinstava koristi vodu iz česme za piće umesto da kupi po jednu flaširanu vodu dnevno. To je 365.000 flaša upotrebljenih flaša godišnje manjke. One bi, inače, svakako dospele na neku deponiju, a ne retko završile pored puta ili u nekoj reci... Glavni razlog što ljudi ne koriste vodu iz česme je uglavnom hlor (ona je uvek hlorisana) i bojazan da ona sadrži neke druge nepoželjne supstance (tragove metala ili minerala). Srećom, u prodaji se mogu nabaviti kvalitetni filteri za vodu iz česme koji pomažu da se ona dodatno pročisti i da se iz nje ukloni hlor, koji je najveći problem – inače je voda iz česme, prema nedavnom francuskom istraživanju, isto tako dobra za piće kao i ona flaširana.
 

Samo od odsečenih grana posle orezivanja voća u Srbiji bi moglo da se proizvede 724964 tone biomase, koja se može koristiti za grejanje i druge svrhe, a koja je energetski ravna količini od 194.815 tona nafte. Prema pisanju lista "Politika", ovo je proračunao mr Ranko Koprivica, sa poljoprivrednog fakulteta u Čačku. Ali, kod nas se ovo granje spaljuje kao nepotrebno. U mnogim zemljama Evrope ovakvo spaljivanje ostataka je zabranjeno: oni se koriste za proizvodnju briketa koji se mogu upotrebiti za grejanje i u druge svrhe. Na evropskom tržištu, vrednost te mase bi bila oko 111000 evra...
Prema mr Koprivici, u celini gledano, u Srbiji se svake godine bez nekog posebnog cilja spali oko 3 miliona tona biomase, a energetski potencijal tolike spaljene mase (drveta, granja, lišća, strnjike i sl) jednak je godišnjoj proizvodnji svih hidroelektrana u Srbiji!
Naravno, svako će se zapitati - da li je ovo moguće...? Ako je zaista tako, svakako bi na državnom nivou trebalo učiniti nešto da toliki energetski potencijal ne propada.
 

Osim što bavljenje fizičkom aktivnošću pozitivno utiče na zdravlje i dobro raspoloženje, izgleda da sport može pomoći i da bolje razmišljamo. To tvrde istraživači  Univerziteta Južne Karoline, koji su rezultate svog proučavanja objavili u  časopisu Journal of Applied Physiology.
Do ovih zaključaka naučnici su došli serijom testova na laboratorijskim miševima od kojih je jedna grupa svakodnevno trčala na pokretnoj traci, dok je druga grupa bila neaktivna u kavezu.
Nakon osam nedelja, ispostavilo se da je u mozgu miševa koji su vežbali došlo do značajnog razvoja mitohondrija, a uočena je i povećana komunikacija između moždanih ćelija.
Iako je istraživanje obavljeno na životinjama, vođa istraživanja dr Mark Dejvis smatra da je "razumno pretpostaviti da se isti proces dešava i u ljudskom mozgu". Najverovatnije je da sport pomaže da održimo mozak mladim, pa nam redovno vežbanje može pomoći da smanjimo mentalnu tromost i da brže i efikasnije razmišljamo.



 

Držanje termofora, ili obe ruke u predelu jetre, nekoliko minuta sa prednje i zadnje strane, prija jetri, jer pomaže čišćenju jetre i žuči. Po tvrđenju ruskih naturologa Borisa Aranoviča i dr Zalamova, većina sitnih kamenčića koji blokiraju kanale u žuči i jetri sastoje se od holesterola. Kada se temperatura samo malo podigne, pomoću zagrevanja predela jetre rukom ili termoforom, ti kamenčići več počinju da se tope i slobodno prolaze kroz žučne kanale, ne izazivajući grčeve. Jetru možemo zagrejati i pomoću termofora (preporuka dr Zalamova), ili držanjem ruke u predelu jetre. Leva ruka se stavlja na oblast jetre, a desna na naspramno mesto na leđima, i drže se u tom položaju 10-15 minuta (preporuka B. Aranoviča). Toplota ruku bolje prodire u telo, a osim toga, jetra iz ruku dobija i energiju, što je za nju veoma korisno. Po preporukama ovih autora, boljem radu i čišćenju jetre pomoći će i ako ujutru našte srca progutamo kašiku maslinovog ulja i pojedemo 1/4 grejpfruta.
 

Pošto se pojam gladijatora vezuje za naporni trening, snagu i izdržljivost očekivali bismo da su jeli jaku proteinsku (mesnu hranu), ali najnovija otkrića pokazuju da su najverovatnije bili vegetarijanci. Kako to znamo? Analiza kostiju gladijatora pokazala je da one sadrže dvostruko više stroncijuma od kostiju njihovih savremenika, a stroncijum je u znatno većoj meri prisutan u biljnoj nego u životinjskoj hrani. Ovo potvrđuje i zapis rimskog istoričara Plinija, koji ih naziva "hordearii", što znači - oni koji se hrane ječmom.
Interesantno je znati da se i ishrana rimskih legionara sastojala pretežno od ugljenih hidrata, prema podacima koje imamo čak 78% njihovog sledovanja hrane sastojalo se od ječma i pšenice.



 

Ako deci ponudite više hrane, ona će i pojesti više! Iako većina roditelja misli da deca znaju kada je dosta, odnosno da uprkos nuđenju jedu onoliko koliko je potrebno njihovom organizmu, jedno interesantno istraživanje objavljeno u časopisu "Apetit" tvrdi da to nije tačno. Statistički gledano, istraživači su utvrdili sledeće: što se više hrane iznese pred decu, ona će više i jesti.
Savet? Dajte deci isprva manje porcije i sačekajte da traže još ukoliko su i dalje gladna!



 

Jedan od najvećih stresora u 21. veku je – nestabilna ekonomska (i shodno tome i finansijska) situacija. Ali, i u lošim vremena ima nešto dobro. Evo nekoliko načina kako da ekonomski stres iskoristite za poboljšanje zdravlja.
1. Smanjite izdatke za alkoholna pića, cigarete, previše hrane. Alkohol ne samo što je skup, već deluje na centralni nervni sistem utičući na depresiju i remeti san. Prejedanje nije dobro ni za fizičko zdravlje, ni za emocionalno blagostanje.
2. Eliminišite sa spiska za kupovinu (i iz ishrane) sve nezdrave grickalice.
3. Smanjite izdatak za teretanu ako se tamo retko pojavljujete (to su „bačene“ pare). Umesto toga, vežbajte kod kuće, ili idite u duge šetnje.
4. Umesto u kafanu, pozovite prijatelje na kućnu sedeljku. Uvedite princip da svako donese ponešto od hrane i pića, kako biste podelili troškove i učinili druženje prijatnijim. Na ovaj način ćete i uštedeti, ali i obnoviti druženja sa prijateljima i smanjiti stres.
5. Kad god možete, idite peške ili biciklom, umesto autom, na posao ili u nabavku. Em ćete uštedeti novac za benzin, em ćete se rekreirati.



 

Nedavno istraživanje Silent Spring instituta i američkog Fonda za istraživanje raka dojke otkrilo je da se, kada se porodica okupi oko stola i jede sveže pripremljenu hranu kod kuće, smanjuje konzumiranje industrijski prerađene hrane, a time značajno opada i nivo toksičnih hemikalija kojima smo izloženi  i koje unosimo u organizam (kao što su BPA – bisfenol A i ftalati npr. iz plastike). Zašto do ovoga dolazi? Pa, zato što kod kuće, između ostalog, ne zagrevamo hranu u plastičnim posudama. 
 

Harli Pasternak, nekadašnji kanadski hokejaš, a danas doktor psihologije vežbanja i trener slavnih ličnosti (na listi njegovih klijenata su Hali Beri, Lejdi Gaga, Keti Peri, Dženifer Hadson, Amanda Sejfrid, Ešli Grin, Robert Patinson), osmislio je sistem 5 faktora za zdrav život i lep izgled. Ovaj sistem je efikasan, a ne traži previše vremena, tako da zaposlene osobe ne mogu da ga izbegavaju izgovarajući se obavezama. Suštinu ovog sistema čini:
1. Pet obroka dnevno: tako nikada nećete biti gladni, bolje ćete kontrolisati obroke (šta i koliko jedete). Sa stanovišta metabolizma, to je kao vetar koji stalno duva u krila vetrenjače što je čini efikasnijom.
2. Pet minuta za pripremu svakog obroka: recepti koje predlaže Pasternak su jednostavni, nemaju previše sastojaka (pet ili manje) i brzo se prave.
3. Pet ključnih sastojaka: proteini, vlakna, zdravi ugljeni hidrati, zdrave masti i napici bez šećera.
4. Jedan dan nedeljno bez krivice uživajte u omiljenoj (a ne tako zdravoj) hrani.
5. Vežbanje pet puta nedeljno po 25 minuta: „Kratke, intenzivne vežbe daju rezutate, a možete da ih radite na svakom mestu“, kaže Harli Pasternak.

Više informacija na: www.5factor.com