nespavanjeNedavno istraživanje Univerziteta Kalifornija je utvrdilo da nedovoljna ispavanost ne samo da doprinosi osećaju usamljenosti, već nas može i stvarno učiniti usamljenijim, jer se svesno ili nesvesno izolujemo od drugih. Naime, što su učesnici ovog istraživanja bili manje ispavani, to su asocijalniji postajali. Svesno ili nesvesno, oni su drugima davali signale tipa „ostavite me na miru“ što je opet dovodilo da zaista i postanu izolovaniji od društva. Jedan od uobičajenih pokazatelja da se nismo dovoljno ispavali su nervoza i nagle emocionalne reakcije, narodski rečeno, „kratak fitilj“. Snimanje aktivnosti mozga osoba koje nisu bile dovoljno ispavane pokazalo je da one više doživljavaju druge kao neku vrstu pretnje nego ljudi koji su se ispavali, i svesno ili nesvesno nastoje da ih odbiju od sebe. U eksperimentu, to se pokazalo u konkretnom ponašanju. Neispavane osobe su se baš trudile da se povuku unazad kad im se neko približi, tj. da drže druge na odstojanju. Kako je prokomentarisao prof. Metju Voker, psiholog i neurolog, “nedovoljna ispavanost nas može pretvoriti u društvene gubavce”. Ukratko rečeno – što smo više neispavani, to smo manje društveni, a drugim osobama šaljemo signale da nas ostave na miru.    .

ladnerukeAko imate taj problem i pitate se zato su vam ruke uvek hladne, verovatan odgovor je da vam je potrebno više mišićne mase. Istraživanje objavljeno u časopisu American Journal of Physical Anthropology utvrdilo je da mišićna masa održava temperaturu u šakama kada se izlože veoma velikoj hladnoći.
Naime, kako su objasnili istraživači Univerziteta Kembridž, šake imaju veliki odnos površine prema zapremini - što je veća površina a manja zapremina, teže je održati termalni balans. Konkretno, u ovom istraživanju, pokazalo se da su osobe sa većom mišićnom masom otpornije na gubitak toplote i štetu usled hladnoće u odnosu na one koje imaju manju mišićnu masu. Istraživači takođe veruju da su rezultati njihovog proučavanja nešto što je suštinsko za razumevanje termoregulacije, tj. sposobnosti tela da reguliše sopstvenu temperaturu.
Ranije se pretpostavljalo da je mast (koja deluje kao izolacija) suštinski faktor u termoregulaciji, ali, kako je sada utvrđeno, mišićna masa ima presudnu ulogu. Telo predstavlja sjajan dinamički sistem koji koristi mišiće da generiše toplotu za ostatak tela, uključujući i šake.

hlorCZa one koji ne kupuju flaširanu vodu, nego piju vodu iz česme (koja je sasvim dobra za piće), ali ipak brinu zbog hlora koji se koristi za prečišćavanje vode, nije loše da znaju da se eventualni štetni efekti hlora mogu neutralisati dodavanjem vitamina C. Iako je u savremenim vodovodima nemoguće izbeći upotrebu hlora iz higijenskih razloga i bakteriološke bezbednosti vode za piće, mada se koriste minimalne moguće količine, hlor je ipak štetna hemikalija čije nagomilavanje u organizmu može dovesti do štetnih posledica (po arterije, bubrege, disajne organe, a ima i kancerogeni efekat). Međutim, dobra vest je da se hlor lako može neutralisati askorbinskom kiselinom, ili vitaminom C, pošto on hemijski neutrališe hlor. Jedan gram vitamina C može da neutrališe hlor iz 400 litara hlorisane vode, sa koncentracijom 1 ppm hlora, ili u 100 litara hlorisane vode sa koncentracijom 4 ppm hlora (što su standardi hlorisanja vode raznih zemalja). Iako se ovaj efekat ne može videti golim okom, on je trenutan.
U stvari, mnogo više hlora nego iz pijaće vode ćete upiti kroz kožu ako redovno plivate u bazenima, čija voda sadrži višestruko veću koncentraciju hlora nego voda za piće. Dakle, u tom slučaju bi verovatno bila preporučljiva povećana konzumacija namirnica bogatih vitaminom C ili suplemenata ovog vitamina.
Možda će vam biti zanimljiv i spisak od 10 zemalja sa najkvalitetnijom vodom iz česme na svetu. To su (od 1. do 10. mesta, po izveštaju na veb sajtu greentumble.com): Švajcarska, Norveška,  Luksemburg, Francuska, Austrija, Italija, Engleska, Švedska, Nemačka i Novi Zeland.

probiotici1aAko već uzimate probiotike, dobro je da znate da je važno uzimati ih u odgovarajuće vreme, pošto su to osetljivi mikroorganizmi koje želudačna kiselina lako može da uništi. Probioticima je potrebna sredina koja nije previše kisela da bi preživeli i zakačili se za zidove creva. Zato je najbolje vreme za uzimanje probiotika uveče pred spavanje, kada se varenje znatno usporava i kada je kiselost želuca u celini manja.
Iz istih razloga, drugo najbolje vreme za uzimanje suplemenata probiotika bi bilo ujutru, odmah po ustajanju.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da je takođe dobro uzeti suplemente probiotika uz obrok, pošto to ublažava delovanje želudačne kiseline na žive bakterijske kulture.

slatkigenPrecizno rečeno, ljudi sa genetskom varijacijom FGF21 imaju predispoziciju da imaju manje telesne masnoće od drugih, nedavno su otkrili istraživači Univerziteta Kopenhagen. Međjutim, ranije je upravo za tu genetsku varijaciju utvrđeno da je jedan od faktora koji doprinose da neki ljudi posebno žude za slatkišima. Ovaj rezultat je iznenadio i same istraživače sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kopenhagenu, pošto je, po njihovim rečima “donekle začuđujuće da ljudi koji jedu više slatkiša imaju manje telesne masnoće. Ali, važno je imati u vidu da je to samo jedan delić slagalice koja opisuje povezanost između ishrane, unosa šećera i rizika od gojaznosti i dijabetesa”, izjavio je profesor Nils Garup, jedan od autora ovog istraživanja.
Međutim, treba znati da je ovo istraživanje pokazalo i da nisu svi efekti povezani sa ovom genetskom varijacijom pozitivni, pošto je ova genetska varijacija povezana i sa blago povišenim krvni pritiskom i većom količinom sala oko struka nego na butinama – takozvanim “oblikom jabuke”. Utvrđeno je takođe da oko 20% evropskog stanovništva ima ovu genetsku predospoziciju.
Rezltati ovog istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu Cell Reports.

mastizDa li ste se zapitali šta se dešava sa viškom sala kad smršate? Mnogi misle da ono sagori, tj. pretvori se u energiju ili toplotu, ili se preobrazi u mišiće. Ali, ništa od toga nije tačno - jer je nedavno istraživanje pokazalo da se 80% masti koju eliminišemo iz organizma izdahne preko disajnih organa u obliku ugljen-dioksida!
Pre svega, postoji razlika između gubitka težine i gubitka masti. Gubitak težine ne mora da znači i gubitak masti: to može da bude gubitak vode, gubitak mišićne mase, ili gubitak masti. Dok prethodna dva gubitka mogu da nastanu na razne načine, mast iz organizma počinje da se gubi jedino kada organizam sagoreva više kalorija nego što ih unese.
Mast sama po sebi nije loša: mi ne možemo da živimo bez masnoća u organizmu. One su neophodne za normalan rad mozga i rast mišića. Isto tako, konzumacijom normalnih količina masti ne nastaju masti u organizmu! Naprotiv, ispravno unošenje masti u organizam pomaže da se metabolišu masti koje već postoje u organizmu, kao i da se odvijaju mnogi telesni procesi. Tako da je sa medicinske i nutricionističke tačke gledišta poželjno unošenje zdravih masnoća, kakve se nalaze u orašastim plodovima i semenkama, avokadu, jajima, organskim mlečnim proizvodima.
A mast iz organizma koju izgubimo se izdiše kao ugljen-dioksid! To je pokazalo istraživanje prof. dr Endrju Brauna, sa Univerziteta Novog Južnog Velsa i australijskog fizičara Rubena Mirmana. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu British Medical Journal, otklonilo je pogrešne predstave da se izgubljena masa masti konvertuje u energiju i utvrdilo da se u stvarnosti ona izdahne u obliku ugljen-dioksida (80% mase). A ostalih 20% se izluči putem urina, stolice, znoja i suza.

Ako sumnjate u ovo, pogledajte originalni članak o ovom istraživanju, koji možete naći na sledećem linku:
http://www.bmj.com/content/349/bmj.g7257

spavaciKlinički psiholog dr Majkl Brojs koji se posvetio proučavanju spavanja (poznat i po nadimku "doktor za spavanje") podelio je ljude u četiri kategorije po tome kako spavaju i kada ustaju.

Lavovi: to su jutarnji ljudi, koji ustaju sa izlaskom sunca.
Medvedi: to je najuobičajeniji obrazac spavanja, onaj kad ljudi spavaju noću, a budni su tokom dana.
Delfini: nikad ne spavaju dobro. Po prirodi, samo jedna polovina mozga delfina povremeno spava.
Vukovi: ostaju budni kasno noću i najproduktivniji su u to vreme.

Neki biznis teoritičari i psiholozi tvrde da ćemo biti produktivniji u radu ako ustanemo veoma rano, a i naša narodna mudrost kaže: "Ko rano rani, dve sreće grabi". Ali, izgleda da to važi za samo jednu grupu ljudi. Naime, neurolog Rasel Foster koji proučava cirkardijarne ritmove kaže da ne postoji nijedno istraživanje koje ukazuje da će nas ranije ustajanje učiniti produktivnijim. Takođe, nije utvrđena nikakva razlika u socio-ekonomskom statusu (imovini i rangu na društvenoj lestvici) između ljudi koji ustaju rano i koji ustaju kasno. Za onu grupu ljudi koja je biološki predodređena da rano ustaje, to zaista može da bude korisno. Međutim, većina ljudi je programirana da spava na drugačiji način i neki bihejvioristički psiholozi čak tvrde da je skoro nemoguće da se taj obrazac promeni. Ako ne spadate u osobe čiji je organizam prirodno programiran za rano ustajanje, a na silu nastojite da to radite, to čak može smanjiti vašu produktivnost. Na duže staze, rano ustajanje na silu može da poremeti vaš biološki ritam i učini vas manje srećnim, a da zauzvrat ne dobijete ništa.

superhrU reklamama i opisima nekih namirnica često možete naći da se one nazivaju “superhranom”. Međutim, ni u medicini ni u nutricionizmu ne postoji nikakva određena definicija toga šta je zapravo “superhrana”. Često se npr. superhranom nazivaju kinoa, gođi bobice, spirulina, pšenična trava i sl. Tačno je da su te namirnice veoma zdrave, ali je isto tačno da u njima nema ničeg posebno istaknutog što se ne može dobiti iz drugih namirnica.
Ako koristimo kriterijume kojima se uobičajeno neke namirnice nazivaju “superhranom”, onda možemo reći da je svaka namirnica biljnog porekla superhrana. Ako, npr. kažemo da su spirulina i kinoa “superhrana”, zato što su posebno zdravi, onda isto tako možemo reći da su superhrana i jabuka, banana, kelj, spanać, ovas, proso – koji su takođe posebno zdravi.
Nije neophodno da trošite mnogo novca da biste kupovali “superhranu” iz egzotičnih krajeva sveta. Jednostavno, dovoljno je ako svakog dana pojedete neku voćku i u svaki obrok koji konzumirate uključite neko zdravo domaće povrće.

iskrenostPsovke su dugo smatrane znakom besa i grubosti, ali one možda imaju i drugo, pozitivnije značenje. Psiholozi su otkrili da su ljudi koji često psuju – iskreniji. Tim istraživača iz Holandije, Velike Britanije, SAD i Hong Konga tvrdi da ljudi koji koriste psovke ređe lažu i obmanjuju! Psovke su u nekim društvenim prilikama neprikladne i neprihvatljive, često se smatraju dokazom niskog morala i vrednosti, a termini koje se u njima koriste su često vulgarni. One se obično dovode u vezu sa emocijama kao što su bes, razočaranje, ili iznenađenje. S druge strane, psovka može da se koristi i za zabavljanje društva, odnosno publike.
Koautor istraživanja, dr Dejvid Stilvel sa Kembridža, kaže: „Psovka je često neprikladna, ali može da bude i dokaz da neko govori svoje iskreno mišljenje. Isto kao što ne filtrira svoj jezik (da bi koristio prihvatljivije termine), čovek koji koristi psovke i vulgarnosti ne filtrira ni svoje mišljenje i poglede na svet.“
Međunarodni tim istraživača je sastavio seriju upitnika kako bi otkrili stavove ispitanika o jeziku psovki. U svom radu su koristili i društvene mreže.
U prvom upitniku, 276 ispitanika je napravilo spisak psovki koje najčešće koriste i koje su im omiljene. Takođe su ocenjivali razloge zbog kojih su koristili psovke, a zatim su popunjavali test o tome da li su bili iskreni ili su jednostavno odgovarali na način koji je društveno prihvatljiv. Ispostavilo se da su oni koji su imali veći spisak psovki koje koriste, manje, odnosno ređe, lagali.

placebo1Čak i ako uzmete lek za koji vam lekari kažu da je placebo, tj. ne sadrži nikakve lekovite supstance, to će pomoći da smanjite bol u leđima. U eksperimentu Medicinskog centra Bet Izrael pacijentima koji su patili od lumbaga date su tablete za koje su im lekari rekli da su lažne. Pacijenti koji su uzeli taj lek obavestili su istraživače da im je bol popustio za 30%, a ometanje u kretanju se smanjilo za 29% u odnosu na kontrolnu grupu, koja nije uzela placebo.
U medicini se dugo verovalo da se delovanje placeba ili lažnog leka zasniva na veri pacijenata da su dobili pravi lek. Međutim, pacijenti u ovom ispitivanju su znali da uzimaju lažni lek, a stanje im se opet poboljšalo.
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Pain i to je prvo istraživanje te vrste, koje je dokazalo da placebo popravlja stanje kod lumbaga, čak i ako pacijenti znaju da nisu uzeli pravi lek.
Moguće objašnjenje? Teško ga je dati. “To što pacijent uzima pilulu u kontekstu odnosa sa lekarom – čak i ako zna da je placebo – predstavlja određeni ritual koji menja simptome i verovatno aktivira određene regije u mozgu, koje deluju na smanjenje simptoma”, izjavio je vođa ovog istraživanja, dr Ted Kapčuk.


banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 194

Svi članci u rubrici