2015: devet otkrića za bolje zdravlje

nova otkricaOva godina je svakako donela nekoliko potpunih zaokreta u gledanju na ono što je u nauci dosad smatrano nezdravim, odnosno zdravim. Većinu informacija o tome smo objavili na ovom sajtu, ali nije loše da ih na kraju godine rezimiramo...

Izbegavanje masti je pogrešno. Preporuke da se ograniči unos masti uvele su vlade SAD i Velike Britanije 1977. odnosno 1983. Sa druge strane, ovo je vodilo preporuci da se konzumira više žitarica – a to je, od tog doba, dovelo do eksplozije gojaznosti, dijabetesa tip 2 i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Pitanje koje su malo kasnije postavili medicinski radnici bilo je, naravno: kakve činjenice su potkrepile te preporuke? Analiza svih dosadašnjih istraživanja o preporukama za smanjenje masnoća u ishrani, objavljena ove godine u časopisu British Medical Journal, zaključila je: „Preporuke da se smanji konzumacija masnoća za 220 miliona Amerikanaca i 56 miliona Britanaca je uvedena 1983. a da ne postoje dokazi/činjenice koji bi to podržali“.
Zasićene masti nisu loše za nas. Poslednjih godina je postalo jasno da je proglašavanje zasićenih masti generalno nezdravim naprosto zabluda. Iako je naučna istina dosta komplikovana, uprošćeno rečeno, obimno proučavanje objavljeno u uglednom časopisu British Medical Journal nije našlo nikakvu vezu između unosa zasićenih masti i smrti od bilo koje bolesti. Ali, zato je konzumacija hidrogenizovanih masti (ili trans-masti, užasne, industrijski stvorene hemijske frankenštajn-masnoće, koju sadrže margarin, peciva iz pekara, industrijski proizvedena hrana i sl) povezano sa 34% većim rizikom od smrti od svih bolesti.
Ukratko: zdravije je piti mleko, jesti kajmak, puter, pavlaku i masne sireve nego se hraniti margarinom, pogačicama, puter kiflama (koji se već odavno ne prave sa puterom, već sa hidrogenizovanim mastima) i sl. A ako hoćete da u svoju ishranu uvedete neosporno zdravu zasićenu mast, biljnog porekla – koristite hladno ceđeno nerafinisano kokosovo ulje.
Šećer je opasniji od masti. Smanjenje unosa ugljenih hidrata može da smanji broj srčanih oboljenja, utvrdila je nova opsežna meta analiza, objavljena ove godine u časopisu PLOS. Ishrana sa smanjenom količinom ugljanih hidrata bolja za zdravlje srca i smanjenje telesne težine nego dijete sa smanjenom količinom masti. A prema izveštaju Američkog nacionalnog instituta za zdravlje, ishrana sa malom količinom ugljenih hidrata je bila 98 % efikasnija (dakle, gotovo dvostruko efikasnija) u smanjenju rizika od srčanog ili moždanog udara nego ishrana sa malo masti. Istraživanje nije utvvrdilo da ishrana sa smanjenom količinom masti donosi bilo kakve dobrobiti.
Napici „bez šećera“ su štetni isto koliko i oni sa šećerom. Odavno je poznato koliko su zašećereni gazirani napici loši za liniju i štetni po zdravlje. Ali, tzv „dijet“ verzije nisu ništa bolje. Prema istraživanju objavljenom ove godine u časopisu Journal of the American Geriatrics Society, “postoji upadljiva povezanost između korišćenja “dijet” gaziranih i drugih napitaka i nagomilavanja sala oko struka, što je potencijalni put stvaranju rizika od srčanih i metaboličkih poremećaja u kasnijem životnom dobu”. Za mnoge veštačke zaslađivače je utvrđeno da remete crevnu floru, ne mogu da se iskoriste u organizmu na ispravan način, a pokazuju i osobine neurotoksičnosti.
Konzumacija ljute hrane pomaže da produžimo život. Nekoliko proučavanja koje su posmatrale veze između navika u ishrani i zdravlja dale su polaznu tačku za istraživanje, objavljeno u časopisu British Medical Journal, koje je utvrdilo da ljudi koji jedu ljutkastu hranu svakodnevno imaju 14% manji rizik od smrti tokom 7 godina praćenja u poređenju sa onima koji ovakvu hranu konzumiraju manje od jednom nedeljno. Dokazano je da aktivni sastojak ljutih papričica, kapsaicin, ima mnogo povoljnih dejstava na zdravlje, uključujući antioksidantne, antiinflamatorne i antikancerogene efekte.
Biološka starost je važnija od hronološke. Mada ovo može zvučati kao da je nauka ponovo “otkrila toplu vodu”, sada i ozbiljni istraživači smatraju da je jedino za šta treba da brinemo naše biološko doba, koje određuju naši životni izbori. Prateći pokazatelje starosti organizma, naučnici su ustanovili da izgleda da neki ljudi stare brže od drugih, a to se reflektuje na fizičkom izgledu. Pojednostavljeno rečeno, ljudi koji izgledaju mlađe, zaista i jesu mlađi, prema tim biomarkerima (istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America). A u pogledu svog biološkog doba, mi imamo popriličnu kontrolu – ono zavisi od zdravog ili nezdravog načina na koji živimo.
Nije nužno da sa starenjem postajemo senilni. Zahvaljujući izuzetnom istraživanju Mie Kivipelto sa Karolinska instituta u Švedskoj, sada znamo da odrasle osobe koje se drže načina života koji uključuje pravilnu/zdravu ishranu, društvenu podršku i fizičku aktivnost/vežbanje, bez obzora na godine, čak i ako su (genetski) izloženi velikom riziku, mogu da odlože kognitivno propadanje. Čak su osobe koje imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest od ovih promena načina života dobile i više dobrobiti. Ukratko: genetika nije sudbina.
Korišćenje svetlećih ekrana pred spavanje remeti san. A izgleda, i zdravlje. Ovo se odnosi na ajfone, tablete, notbukove i tv ekran, naravno. Učesnici istraživanja čiji su rezultati objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Science koji su koristili elektronski čitač pre spavanja lošije su spavali i bili manje pažljivi narednog jutra. Ukoliko se svetleće sprave koriste u satima pre odlaska na spavanje, one ometaju proizvodnju melatonina u mozgu. Taj hormon ne samo da reguliše cirkardijalni ritam i pomaže vam da zaspite, nego utiče i na mnoge gene, uključujući i izazivače raka. Neverovatno je interesantna činjenica da potpuno slepi ljudi manje obolevaju od raka nego oni koji vide! Pretpostavlja se da je jedan od razloga to što kod njih proizvodnja melatonina nikad nije ometena.
Mozak je direktno povezan sa imunitetom. Ovo je revolucionatno otkriće, koje je promenilo osnove anatomije. Istraživači su utvrdili da je mozak direktno povezan sa imunim sistemom pomoću limfnih sudova za koje se ranije mislilo da ne postoje. Ovo otkriće će tek imati svoje implikacije, ali se već pomišlja na to da je ovo putokaz koji ukazuje kako bi se terapijskim delovanjem koje smanjuje upalne procese u telu moglo pomoći u lečenju depresije, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, demencije, multiple skleroze i autizma.

Srodni članci (po ključnim rečima)

7 činjenica o kalcijumu... Iako je kalcijum jedan od minerala o kojem se mnogo priča, opet se ne zna mnogo o tome zbog čega je sve on važan za organizam. Kalcijum se odlično slaže sa... Kalcijum se u prirodi ne sreće često ...
Divlji pirinač... Divlji pirinač ne sadrži gluten, pa je dobar izbor za one koji su na bezglutenskoj ishrani. Sadrži gotovo dvostruko više proteina od smeđeg pirinča. Pošto sadrži malu količinu šećera, mogu da ga ko...
Izlečio Alchajmerovu bolest kokosovim uljem... Ovo je istinita priča dr Meri Njuport, direktora odeljenja intenzivne nege za novorođenčad bolnice Spring Hil u Floridi. Njen suprug Stiv oboleo je od Alchajmerove bolesti. Ali, pošto je dr Nju...
Presno protiv kandide... Luj Paster, tvorac teorije o tome da su mikroorganizmi uzročnici bolesti, na kraju svog života rekao je: "Klod Bernar je bio u pravu, mikrobi nisu ništa, teren je sve!" Mikroorganizmi su uvek bili u n...
Prave vrednosti života... Veoma je mali broj ljudi kroz istoriju uspeo da doživi ispunjenje i harmoničnu božansku realizaciju. Većina je živela i živi u konstantnom stresu, grču, nesigurnosti i strahu od sutrašnjice - zato što...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 96

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

7 činjenica o kalcijumu

Detaljnije »