Individualizam je u porastu

individualizamObično se individualizam povezuje sa zapadnim zemljama, ali novo istraživanje ukazuje da je porast individualizma postao globalni fenomen.

Uopšte uzevši, individualističke kulture imaju predstavu o ljudima kao autonomnim, koji sami upravljaju sobom, i nastoje da daju priroritet nezavisnosti i (ličnoj) jedinstvenosti kao kulturnim vrednostima. Sa druge strane, kolektivističke kulture sklone su da vide ljude kao povezane sa drugim ljudima i uključene u širi društveni kontekst – na primer, one su sklone da naglašavaju međusobni zavisnost, porodične odnose i uklapanje u društvo.
“Mnoga istraživanja porasta individualizma – koja pokazuju, na primer, rastući narcizam i veći procenat razvoda – fokusirala su se na SAD. Naša otkrića pokazuju da se taj obrazac odnosi i na druge zemlje koje nisu ni zapadne ni industrijalizovane”, izjavio je jedan od istraživača, psiholog Henri K. Santos sa Univerziteta Vaterlo. “Iako još uvek postoje razlike među nacijama u pogledu individualizma i kolektivizma, ovi podaci pokazuju da se, u celini gledano, većina zemalja razvija u pravcu povećanog individualizma.” A socioekonomski razvoj je posebno snažan faktor koji omogućava da predvidimo da će u nekoj zemlji tokom vremena individualističke prakse i individualističke vrednosti rasti tokom vremena.
Koristeći podatke nacionalnih popisa, i podatke World Values Survey (Pregled svetskih vrednosti), istraživači su proučili podatke sakupljene tokom 51 godine, u ukupno 78 zemalja, koji ukazuju na detalje individualističkih praksi i vrednosti.
Da bi izmerili individualističke prakse u raznim kulturama, istraživači su proučili podatke o veličini domaćinstva, procentu razvoda i procentu ljudi koji žive sami. Da bi izmerili individualističke vrernosti, oni su ispitali podatke koji ukazuju važnost koju ljudi pridaju prijateljima u odnosu na porodicu, koliko ljudi veruju da je važno učiti decu da budu nezavisna i stepen u kojem narodi daju priroritet izražavanju pojedinačne ličnosti kao nacionalnom cilju.
Istraživači su takođe pregledali podatke o specifičnim socio-ekološkim faktorima, uključujući nivo socioekonomskog razvoja, učestalosti katastrofa, incidencu zaraznih bolesti i ekstremne temperature – da bi ispitali da li oni možda nisu odgovorni za neku promenu individualizma tokom vremena.
U celini, rezultati su pokazali jasnu sliku: i individualističke prakse i individualističke vrednosti povećale su se vremenom širom sveta. Specifično, statistički model je ukazao da je individualizam širom sveta od 1960. godine porastao za oko 12%.
Samo su četiri zemlje (Kamerun, Malavija, Malezija i Mali) pokazale značajno smanjenje individualističkih praksi tokom vremena, dok je 34 od 41 ispitane zemlje pokazalo značajno povećanje.
A samo pet zemalja – Jermenija, Kina, Hrvatska, Ukrajina i Urugvaj – pokazale su značajno smanjenje individualističkih vrednosti tokom vremena, dok je 39 od 53 ispitane zemlje pokazalo značajno povećanje.
Sa individualizmom je povezano i nekoliko socioekonomskih faktora, uključujući češće katastrofe, manje infektivnih bolesti i manji klimatski stres u siromašnijim zemljama; ali veći socioekonomski razvoj je bio najsnažniji pokazatelj povećanja individualizma tokom vremena. Sa individualizmom su bili povezani razni aspekti razvoja, posebno rast birokratskih poslova, nivoa obrazovanja i porodičnih primanja.
“Činjenica da većina zemalja kod kojih nije došlo do porasta individualističkih vrednosti spadaju među najmanje socioekonomski razvijene tokom proučenog perioda slaže se sa zapažanjem da socioekonomski razvoj pokreće razvoj individualizma”, objasnili su istraživači u svom radu. “Izuzetak od tog obrasca je Kina, koja je pokazala smanjenje individualističkih vrednosti iako je doživela ekonomski rast. Naravno, Kina ima kompleksnu socioekonomsku istoriju, pa bi bilo zanimljivo proučiti detaljnije tu zemlju u budućim istraživanjima.”  

Istraživanje je objavljeno u časopisu Psychological Science.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Geni nisu sudije naše sudbine... Dogma genetike, da DNK sama određuje na koji način će se generisati proteini i kakav će im biti karakter u životnim procesima, pokazala se pogrešnom u svetlu novih otkrića o biologiji ćelije. Najv...
Kafa i dijabetes... Dijabetičari moraju da budu oprezni sa napicima koji sadrže kofein, kao što su kafa i crni čaj.   Mada zdravim ljudima šoljica-dve kafe dnevno ne bi trebalo da škodi,  u nekim slučajevim...
Rast organskog... Površine pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom porasle su u toku 2013. godine za oko 16% u odnosu na 2012. godinu. Ovaj porast se odigrao i pored, po mišljenju Serbia organice, neodgovarajućih...
Francuzi i homeopati... Svaki treći Francuz redovno ili povremeno koristi homeopatske lekove, prema nedavno sprovedenoj anketi Instituta za procenu javnog mnjenja Ipsos. U procentima, 36% Francuza leči se uz pomoć homeopa...
Dijeta bez dijete... Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom sprečavaju oscilacije šećera u krvi i stvaraju duži osećaj sitosti. To je zapravo jedna vrsta dijete bez dijete. Glikemijski indeks (GI) je pojam ko...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 170

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Geni nisu sudije naše sudbine

Detaljnije »