E-SHOP

banner pzh

Šta je to...

Šta je to...

Lukuma

Lukuma (Pouteria lucuma) je plod poreklom sa Anda, koji ima neobično sladak ukus. Na našem tržištu se može naći uglavnom...

Šta je to...

Maka

Maka (Lepidium meyenii) je biljka poreklom iz Perua. Raste na Andima, u surovim uslovima i na veoma velikim nadmorskim visinama...

Šta je to...

Eritritol

Eritritol je prirodni zaslađivač koji se nalazi npr. u kruškama, lubenicama, grožđu, ali i u soja sosu (tamari i šoju)...

Šta je to...

Asai bobice

Asai bobice spadaju u koštunice (porodicu voća u koju spadaju i trešnje, kajsije, breskve, šljive i masline). To su tamnoljubičaste...

Ishrana i zdravlje

Unapređenje zdravlja

Kako se štititi od zagađenog vazduha

U zimskim danima, kada se loži, rade sistemi za grejanje i nema vetra, vazduh koji udišemo, i napolju i u...

O ishrani i zdravlju

Karfiol pun C vitamina

Karfiol sadrži iznenađujuće veliku količinu vitamina C, tako da u sto grama svežeg karfiola dobijate gotovo 80% dnevne doze.

O ishrani i zdravlju

Pšenica nije za izbegavanje

U poslednje vreme postalo je "moderno" izbegavati pšenicu, ali je ova žitarica ipak i dalje jedna od osnovnih namirnica na...

O ishrani i zdravlju

Praziluk bolji nego luk

Zahvaljujući izvanrednoj kombinaciji flavonoida i nutrijenata koji sadrže sumpor, praziluk (i ostali lukovi) je namirnica koja svakako spada u one...

 

Video recept

Sa našeg YouTube kanala Zdrava hrana za zdrav život

Da li ste znali?

Gde još možete naći naše proizvode

  Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od soje (tofu, tempeh), ukusni pšenični sejtan i zdravije slatkiše i ostale artikle iz prodajnog repertoara preduzeća...

 

Prelistajte naš časopis

banner casopis

Vesti i dogadjaji

10 najinteresantnijih prirodnih tretmana…

Kad se osvrnemo na vesti objavljene u prethodnoj godini, vidimo da je sve više istraživanja koja ukazuju na prirodna sredstva, mehanizme ljudskog organizma i tretmane koji mogu da konkurišu farmaceutskim...

Previše hrane remeti crevnu floru

Ako jedemo redovno više hrane nego što nam treba, bez periodičnog gladovanja (posta), to je dovoljno da dovede do povećanja broja loših bakterija u crevima, što otvara vrata riziku od...

"Hiperukusna hrana" opasna po …

Naučnici sa Univerziteta Kanzas našli su egzaktan način da definišu "hiperukusnu" hranu koja je nezdrava, ali gotovo neodoljiva za korisnika, zbog posebne kombinacije svojih sastojaka.

Plastika od semenki avokada

Nova meksička kompanija našla je način da tone otpada sa farmi avokada pretvori u razgradivu plastiku.

Jesmo li zaboravili zarazne bolesti?

vakcineInteresantno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Brigam Jang je pokazalo da je više od polovine osoba koje su bile neodlučne u pogledu vakcinacije potpuno promenilo mišljenje kada se u realnom životu suočilo sa bolestima koje se mogu sprečiti vakcinama.

Danas živimo u svetu u kojem je rizik od zaraznih bolesti daleko manji nego što je bio pre 50, a da ne govorimo pre 100 godina. Nove generacije nemaju nikakvo konkretno i životno iskustvo u pogledu epidemija opasnih zaraznih bolesti. Osim poboljšane higijene i opštih uslova života, značajnu ulogu u iskorenjivanju tih bolesti odigrale su i vakcine, i njihov doprinos u tome se ne može poreći.

"Vakcine su postale žrtve sopstvenog uspeha", prokomentarisao je Brajan Pul, docent mikrobiologije i molekularne biologije Univerziteta Brigam Jang. "One su tako efikasne da većina ljudi (danas) nema iskustva sa bolestima koje se mogu sprečiti vakcinama. Potrebno nam je da ponovo upoznamo ljude sa opasnostima od tih bolesti."

Sa tom idejom su profesori Brajan Pul, Džejmi Džensen i njihovi studenti sproveli eksperiment u gradu Provo, u Juti, koji je visoko rangiran u SAD po broju nevakcinisane dece. Istraživanje je uključilo 574 visokoškolska studenta, od koji je 491 bilo pristalice vakcina, dok je 83 bilo neodlučno u pogledu potrebe za vakcinacijom.

Polovina ispitanika je zamoljena da razgovara da osobama koje su bolovale od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, kao što su dečja paraliza i tuberkuloza, dok je druga polovina (koja je poslužila kao kontrolna grupa) razgovarala sa osobama obolelim od autoimunih bolesti (koje se, naravno, ne mogu sprečiti vakcinama).

U razgovoru sa osobama koje su bolovale od vakcinama sprečivih bolesti, studenti su imali prilike da iz prve ruke čuju koliko bolni u teški mogu da budu njihovi simptomi. Po izjavama nekih od učesnika istraživanja, njihova predstava o tome šta može da im se desi ako se ne vakcinišu je postala realnija.
Na kraju istraživanja, pokazalo se da je 70% studenata koji su se kolebali u pogledu vakcinacije, nakon razgovora sa osobom koja je bolovala od bolesti sprečive vakcinama, promenilo stav i postali su pristalice vakcinacije.

Zaključak istraživača je bio sledeći: ako želite da utičete na odluke koje ljudi donose u pogledu vakcina, bolje je upoznati ih sa realnim bolestima. "Razgovori sa obolelima im pokazuju da su to zaista ozbiljne bolesti, bolne i skupe za lečenje, i da moraju da se shvate ozbiljno", prokomentarisao je profesor Pul.

Izvorni članak o ovom istraživanju možete naći na sledećem linku:
https://www.mdpi.com/2076-393X/7/2/39