Mala raznolikost - veliki problemi

Novo istraživanje Univerziteta Toronto, objavljeno u časopisu Plos One, otkrilo je da se širom sveta uzgajaju uglavnom iste kulture useva, što predstavlja glavni izazov za održivost poljoprivrede na globalnom nivou.

Istraživanje je obavio međunarodni tim naučnika, predvođenih Adamom Martinom, docentom na Univerzitetu Toronto i naučnikom koji se bavi istraživanjem životne sredine. Naučnici su koristili podatke FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN), kako bi istražili koje kulture su se uzgajale širom sveta, na velikim agroindustrijskim kompleksima, u periodu 1961-2014. Tako su otkrili da se raznolikost useva unutar regiona povećala – u Severnoj Americi npr. sada se gaje 93 različite kulture, u poređenju sa 80 koliko je gajeno šezdesetih godina 20. veka. Problem je to što se na globalnom nivou više istih vrsta kulutura uzgaja u mnogo većim razmerama. Drugim rečima, velike industrijske farme u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi počinju da liče jedna na drugu.

Komercijalni razlozi pretežu
„Uočljivo je da se u većoj meri širom sveta gaje komercijalno vredne monokulture“, kaže Adam Martin. „Velike industrijske farme često, na hiljadama hektara zemljišta, gaje jednu vrstu useva (npr. žitarica), koji imaju samo jedan genotip.“
Soja, pšenica, pirinač i kukuruz su tipični primeri. Ove četiri žitarice gaje se na 50% ukupnog poljoprivrednog zemljišta na svetu, dok se ostale 152 kulture gaje na drugoj polovini svetskog poljoprivrednog zemljišta.
Rasprostranjeno je mišljenje da je do najveće promene u globalnoj poljoprivrednoj raznovrsnosti došlo tokom tzv. kolumbijske razmene u 15. i 16. veku, kada su komercijalno važne biljne vrste prenete u različite delove sveta. Ali, istraživači su otkrili da je tokom osamdesetih godina prošlog veka došlo do ogromnog povećanja u globalnoj raznolikosti useva, jer su različite vrste useva gajene na novim mestima, na industrijskom nivou, po prvi put. Međutim, deceniju kasnije, ova raznolikost je u svim regionima sveta počela da opada.
„Nedostatak genetske raznolikosti među svakom pojedinačnom kulturom je očigledno“, kaže Martin. „Na primer, u Severnoj Americi, šest pojedinačnih genotipova čini oko 50% svih useva kukuruza.“

Opasna osetljivost na štetočine
Ovo opadanje u globalnoj raznolikosti useva (žitarica pre svega) prestavlja problem iz više razloga. Između ostalog, ono utiče na regionalni suverenitet u snabdevanju hrane. „Ako je regionalna raznolikost žitarica ugrožena, to smanjuje mogućnost ljudi da jedu ili priušte hranu koja je kulturološki značajna za njih“, kaže Martin.
Postoji i ekološki problem: pomislite na veliku glad u Irskoj u 19. veku (kada je većina tamošnjeg roda krompira propala), samo u globalnim razmerama. Martin kaže da ako postoji povećana dominacija nekoliko genetskih linija poljoprivredniih kultura, onda raste osetljivost globalnog poljoprivrednog sistema na štetočine i bolesti. On kao primer navodi smrtonosne gljivice koje širom sveta uništavaju plantaže banana.
Sledeći korak u ovom istraživanju biće primena iste vrste analize raznolikosti kultura na nacionalnim nivoima. Martin kaže da tu postoji i politički uticaj, jer odluke vlada pojedinačnih zemalja u korist gajenja određenih vrsta kultura doprinose opadanju raznolikosti, umesto da se promovisanjem različitih vrsta kultura podstiče raznolikost.

B. Soldatović

Izvor: www.sciencedaily.com/releases/2019/02/190206161446.htm

Naučne reference: Adam R. Martin, Marc W. Cadotte, Marney E. Isaac, Rubén Milla, Denis Vile, Cyrille Violle. Regional and global shifts in crop diversity through the Anthropocene. PLOS ONE, 2019; 14 (2): e0209788 DOI: 10.1371/journal.pone.0209788


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 128

Svi članci u rubrici