Na istu hranu reagujemo drugačije

secerindivIznenađujući rezultat do kojeg su došli izraelski istraživači govori da kod nekih ljudi nivo šećera u krvi naglo skače npr. nakon što pojedu “zdravu” bananu, ali da ne skače nakon što pojedu kolačiće sa istom količinom kalorija. Kod drugih ljudi je upravo obrnuto: kolačići im naglo podižu šećer, banana ne.

Šta mislite da će više podići nivo šećera u krvi: suši (zdrava i uravnotežena namirnica), ili sladoled (ukusna, ali nezdrava)? Odgovor se razlikuje od osobe do osobe. Proučavanje Vajcmanovog naučnog instituta koje je neprekidno pratilo nivoe šećera u krvi 800 ispitanika tokom nedelju dana utvrdilo je da je reakcija organizma krajnje individualna. Iznenađujuće je da se namirnice koje izrazito podižu nivo šećera u krvi razlikuju dramatično od osobe do osobe. Istraživači su odlučili da se usredsrede na nivo šećera u krvi zato što su povišeni nivoi šećera u krvi glavni faktor rizika od gojaznosti, metaboličkog sindroma i dijabetesa. “Ogromne razlike u rastu nivoa šećera u krvi koje smo utvrdili da postoje kod različitih ispitanika koji su konzumirali identične obroke bacaju svetlo na to zašto je verovatnije da će personalizovana ishrana pre pomoći ljudima da ostanu zdravi nego opšte preporuke u ishrani”, izjavio je prof. Eran Segal, jedan od autora istraživanja. Na primer, kod velikog broja ispitanika je nivo šećera u krvi naglo skočio nakon što su pojeli standardizovani obrok sa glukozom, ali kod mnogih drugih koji su pojeli isti obrok nivo šećera u krvi nije naglo skočio. Ali, kod njih se nivo šećera u krvi naglo povećao nakon što su jeli beli hleb.
U skladu sa tim, istraživači su sebi postavili za dugoročni cilj da utvrde koji faktori stoje u osnovi individualne promene nivoa glukoze u krvi kao reakcije na hranu. A ta saznanja će iskoristiti da razviju personalne preporuke u ishrani koje mogu pomoći da se izađe na kraj sa gojaznošću i dijabetesom, koje, prema njima, spadaju u najozbiljnije epidemije u ljudskoj istoriji.
U tu svrhu su istraživači kod svih ispitanika analizirali sastav crevne flore, za koji je dokazano da igra važnu ulogu u održavanju zdravlja i prevenciji bolesti. Učesnici istraživanja su takođe beležili sve što jedu, kao i način života – koliko spavaju, fizički vežbaju i sl. Istovremeno su učesnici eksperimenta bili opremljeni monitorima koji su neprekidno beležili nivoe šećera u njihovoj krvi. Sve u svemu istraživači su uspeli da zabeleže reakcije raznih ljudi na više od 46000 mahom raznih obroka.
Uzimajući u obzir sve te mnogobrojne faktore, istraživači, među kojima su bili i matematičari i programeri, načinili su algoritam koji predviđa individualne reakcije na hranu, zasnovan na načinu života pojedinca, istoriji njegovog zdravlja i sastavu i funkcionisanju njegove crevne flore. U sledećem proučavanju koje je uključilo 100 novih dobrovoljaca, pomoću tog algoritma uspeli su da uspešno predvide kako će se povisiti nivo šećera u krvi kao reakcija na različite namirnice. To bi značilo da se ovaj metod može praktično primeniti na većinu ljudi. Naučnici su takođe utvrdili da način života takođe utiče na reakciju: iste namirnice su različito uticale na nivo šećera u krvi kod iste osobe u zavisnosti od toga da li je pre nego što je jeo dati pojedinac spavao, ili fizički vežbao.
Završna faza ovog proučavanja se sastojala u tome što su naučnici dali konkretne savete za ishranu zasnovane na svom algoritmu; to je bio test njihove sposobnosti da daju individualne preporuke za ishranu kako bi šećer u krvi manje skakao. Dobrovoljcima je prepisana personalizovana “dobra” ishrana tokom jedne nedelje, a tokom druge nedelje “loša” ishrana. Obe su imale isti broj kalorija. Dobra ishrana je pomagala da se održe nivoi šećera u krvi na postojanim zdravim nivoima, dok je “loša” ishrana često dovodila do naglih skokova šećera u krvi – i sve se to postizalo za jednu nedelju. Štaviše, zahvaljujući “dobroj” ishrani, učesnici eksperimenta su doživeli konzistentne promene crevne mikroflore, što ukazuje na to koliko naša crevna flora utiče na nivo šećera u krvi, toliko i naša ishrana utiče na našu crevnu floru. Naravno, glavna poenta je u tome što je ona ishrana koja je za neke učesnike bila “dobra”, za druge bila “loša”.

Rezultati ovog izuzetno zanimljivog istraživanja, koje je nazvano Projekat personalizovane ishrane, objavljeni su u časopisu Cell.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Japanska jabuka... Ova izuzetno zdrava voćka (latinski naziv: Diospyros kaki) je veoma bogata vitaminom C, pa jača imunitet.   Sadrži tri grama biljnih vlakana (to je preko 10 procenta dnevnih potreba). pomaže ...
Magnezijum utiče na šećer u krvi!... Nekoliko naučnih istraživanja ukazalo je da odgovarajući unos magnezijuma ima značajnu ulogu ne samo u prevenciji dijabetesa, nego i u ublažavanju ovog oboljenja ukoliko se već pojavilo. Jedna od m...
Kamut... Kamut sadrži više energije od obične pšenice, više minerala, i 65% više aminokiselina, a nivo proteina je za 40% viši nego kod obične pšenice. Zato se kaže da...
Voda faktor preživljavanja... Iako se nadamo da nam to znanje nikad neće zatrebati, ipak je dobro znati da se kao ključni faktor u preživljavanju infekcije ebolom pokazala količina unete tečnosti.   Ebola je virusna infek...
6 vežbi u kancelariji... Čak i sedeći u kancelariji, možete da vežbate mišiće pomoću izometrijskih vežbi. Ne zahtevaju da ustajete od stola, tako ne izazivaju nepotrebnu pažnju. Korisna ideja, pošto kardiolozi s...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 303

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Japanska jabuka

Detaljnije »