Na istu hranu reagujemo drugačije

secerindivIznenađujući rezultat do kojeg su došli izraelski istraživači govori da kod nekih ljudi nivo šećera u krvi naglo skače npr. nakon što pojedu “zdravu” bananu, ali da ne skače nakon što pojedu kolačiće sa istom količinom kalorija. Kod drugih ljudi je upravo obrnuto: kolačići im naglo podižu šećer, banana ne.

Šta mislite da će više podići nivo šećera u krvi: suši (zdrava i uravnotežena namirnica), ili sladoled (ukusna, ali nezdrava)? Odgovor se razlikuje od osobe do osobe. Proučavanje Vajcmanovog naučnog instituta koje je neprekidno pratilo nivoe šećera u krvi 800 ispitanika tokom nedelju dana utvrdilo je da je reakcija organizma krajnje individualna. Iznenađujuće je da se namirnice koje izrazito podižu nivo šećera u krvi razlikuju dramatično od osobe do osobe. Istraživači su odlučili da se usredsrede na nivo šećera u krvi zato što su povišeni nivoi šećera u krvi glavni faktor rizika od gojaznosti, metaboličkog sindroma i dijabetesa. “Ogromne razlike u rastu nivoa šećera u krvi koje smo utvrdili da postoje kod različitih ispitanika koji su konzumirali identične obroke bacaju svetlo na to zašto je verovatnije da će personalizovana ishrana pre pomoći ljudima da ostanu zdravi nego opšte preporuke u ishrani”, izjavio je prof. Eran Segal, jedan od autora istraživanja. Na primer, kod velikog broja ispitanika je nivo šećera u krvi naglo skočio nakon što su pojeli standardizovani obrok sa glukozom, ali kod mnogih drugih koji su pojeli isti obrok nivo šećera u krvi nije naglo skočio. Ali, kod njih se nivo šećera u krvi naglo povećao nakon što su jeli beli hleb.
U skladu sa tim, istraživači su sebi postavili za dugoročni cilj da utvrde koji faktori stoje u osnovi individualne promene nivoa glukoze u krvi kao reakcije na hranu. A ta saznanja će iskoristiti da razviju personalne preporuke u ishrani koje mogu pomoći da se izađe na kraj sa gojaznošću i dijabetesom, koje, prema njima, spadaju u najozbiljnije epidemije u ljudskoj istoriji.
U tu svrhu su istraživači kod svih ispitanika analizirali sastav crevne flore, za koji je dokazano da igra važnu ulogu u održavanju zdravlja i prevenciji bolesti. Učesnici istraživanja su takođe beležili sve što jedu, kao i način života – koliko spavaju, fizički vežbaju i sl. Istovremeno su učesnici eksperimenta bili opremljeni monitorima koji su neprekidno beležili nivoe šećera u njihovoj krvi. Sve u svemu istraživači su uspeli da zabeleže reakcije raznih ljudi na više od 46000 mahom raznih obroka.
Uzimajući u obzir sve te mnogobrojne faktore, istraživači, među kojima su bili i matematičari i programeri, načinili su algoritam koji predviđa individualne reakcije na hranu, zasnovan na načinu života pojedinca, istoriji njegovog zdravlja i sastavu i funkcionisanju njegove crevne flore. U sledećem proučavanju koje je uključilo 100 novih dobrovoljaca, pomoću tog algoritma uspeli su da uspešno predvide kako će se povisiti nivo šećera u krvi kao reakcija na različite namirnice. To bi značilo da se ovaj metod može praktično primeniti na većinu ljudi. Naučnici su takođe utvrdili da način života takođe utiče na reakciju: iste namirnice su različito uticale na nivo šećera u krvi kod iste osobe u zavisnosti od toga da li je pre nego što je jeo dati pojedinac spavao, ili fizički vežbao.
Završna faza ovog proučavanja se sastojala u tome što su naučnici dali konkretne savete za ishranu zasnovane na svom algoritmu; to je bio test njihove sposobnosti da daju individualne preporuke za ishranu kako bi šećer u krvi manje skakao. Dobrovoljcima je prepisana personalizovana “dobra” ishrana tokom jedne nedelje, a tokom druge nedelje “loša” ishrana. Obe su imale isti broj kalorija. Dobra ishrana je pomagala da se održe nivoi šećera u krvi na postojanim zdravim nivoima, dok je “loša” ishrana često dovodila do naglih skokova šećera u krvi – i sve se to postizalo za jednu nedelju. Štaviše, zahvaljujući “dobroj” ishrani, učesnici eksperimenta su doživeli konzistentne promene crevne mikroflore, što ukazuje na to koliko naša crevna flora utiče na nivo šećera u krvi, toliko i naša ishrana utiče na našu crevnu floru. Naravno, glavna poenta je u tome što je ona ishrana koja je za neke učesnike bila “dobra”, za druge bila “loša”.

Rezultati ovog izuzetno zanimljivog istraživanja, koje je nazvano Projekat personalizovane ishrane, objavljeni su u časopisu Cell.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jedete li ove zdrave masti?... Donedavno je mast imala lošu reputaciju, sada su se stvari promenile. Predlažemo vam ove zdrave masti. Naravno, ni sa dobrim stvarima ne treba preterivati.Laneno seme Laneno seme je jedan od najzdravi...
5 stvari koje kvare salatu... Verovatno mislite da pravljenje salate nije neka veština. A ipak, ima nekoliko stvari koje mnogi rade (ili ne rade) a koje kvare kvalitet i ukus salate. Ne osušite zeleniš. Bil...
Mohadara... Ovo je delikatesni veganski recept sa sočivom, integralnim pirinčem i lukom. Sastojci: 1 šolja braon sočiva, opranog,  4 kašike hl. ceđenog masl. ulja, 1 šolja pirinča dugog zrna, opranog, 2 kaši...
Joga efikasnija od lekova... Skorašnje istraživanje američkog Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje objavljeno u časopisu Spine, pokazalo je da je u lečenju bolova u leđima, lumbaga i ostalih problema te vrste joga efika...
Prirodno protiv gripa... Kažu da grip, ako se leči, traje sedam dana, ako se ne leči, nedelju dana. Sa visokom temperaturom i groznicom, nije nam baš do te filozofije. Protiv gripa, lekovi ne pomažu. Srećom, pomažu prirodna ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 170

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jedete li ove zdrave masti?

Detaljnije »