Opasni mirisi oko nas

mirisi1Prema Internacionalnoj asocijaciji za mirise (IFRA) sa sedištem u Ženevi, pod termin miris potpada oko 3000 hemikalija. Kada na deklaraciji nekog proizvoda uočite termin miris, nećete znati koliko hemikalija je u stvari upotrebljeno za njegovu proizvodnju, niti kako te hemikalije reaguju jedna sa drugom.

Mnoge od ovih hemikalija su veštačke, često na bazi nafte, i predstavljaju rizik za nastanak brojnih bolesti. Novi dokumentarni film „Smrad“ (Stink), Džona Vilana, govori o toksičnim hemikalijama koje se koriste u kućnim proizvodima, od pelena za bebe do šampona, od tečnosti za čišćenje poda do deterdženata za veš. Ideju za film Vilan je dobio kada je osetio neobičan neprijatan miris novih pidžama koje je kupio svojim ćerkama. U svojoj istrazi, Vilan je otkrio da proizvođači raznih artikala (od kozmetike za bebe i odrasle, do proizvoda za održavanje kuće) koriste hiljade potencijalno toksičnih sastojaka (i njihovih kombinacija) podvodeći ih u deklaracijama pod termin „miris“ koji ne potpada pod zakonsku regulativu o bezbednosti proizvoda u SAD.
Prema Internacionalnoj asocijaciji za mirise (IFRA) sa sedištem u Ženevi, pod termin miris potpada oko 3000 hemikalija. Kada na deklaraciji nekog proizvoda uočite termin miris, nećete znati koliko hemikalija je u stvari upotrebljeno za njegovu proizvodnju, niti kako te hemikalije reaguju jedna sa drugom.
Stejsi Malkan, suosnivač Kampanje za bezbednu kozmetiku, kaže: „Hemijska industrija proizvodi milijarde tona hemikalija bez istraživanja o njihovoj bezbednosti za ljude, ili o uticaju na životnu sredinu. Mi, u stvari, živimo u ’toksičnoj supi’, to je gigantski eksperiment sa ljudskim zdravljem“.
Regulatorne agencije u SAD kao što su FDA, EPA (Agencija za zaštitiu životne sredine), Komisija za bezbednost proizvoda, imaju ograničena ovlašćenja za regulativu kada je reč o toksičnim sastojcima u proizvodima. „Mislim da većina ljudi veruje da negde, neko, testira sve proizvode“, kaže Vilan. Ali, to nije tako. I upravo taj nedostatak kontrole omogućava proizvođačima proizvoda za bebe, za održavanje kuće, ličnu higijenu, kozmetiku, da dodaju toksične hemikalije u proizvode koje svakodnevno koristimo. Vilan kaže: „Američki savet za hemiju je najmoćnija trgovačka asocijacija na svetu koja troši stotine miliona dolara kako bi uticala na javno mnenje, finansirala političke kampanje i obezbedila agresivno lobiranje. Njihov cilj je da se izbegne regulativa koja bi uticala na profit najvećih hemijskih kompanija na svetu, kao što su BASF, ConAgra Foods, Dow, DuPont, General Mills, Monsanto, Nestle, Pepsico i Unilever.“

Izgovor zvani: miris
Džejn Hulihen, potrpredsednik organizacije EWG (Environmental Working Group) kaže da se termin „miris“ koristi kao zgodan izgovor kako bi se pod njega podveli različiti sastojci koji se onda ne moraju poimence nabrajati. „A može biti reč o mešavini stotina različitih hemikalija skrivenih pod tim jednim imenom“, kaže Hulihen, dok Aleksandra Zisu, stručnjak Green Living organizacije objašnjava: „Jedemo miris, nosimo miris, peremo ruke mirisom, čak i duvamo nos mirisom“.
Među tim „mirisnim“ sastojcima koji se zaklanjaju iza tog jednog termina, nalazi se nekoliko poznatih ili sumnjivih alergena, zatim kancerogenih supstanci, supstanci koje ometaju rad endokrinog sistema, koji su zagađivači životne sredine, koji škode organima za disanje i spadaju u red neurotoksičnih hemikalija. Ovi toksini su odgovorni za povećan broj hroničnih bolesti od astme do neplodnosti i kancera: „Što pre izbacite ove hemikalije iz života, to bolje“, kaže Zisu.
Američka statistika kaže da prosečna Amerikanka koristi 20, a prosečan Amerikanac 10 proizvoda dnevno koji sadrže skrivene sastojke koji bi mogli negativno da deluju na zdravlje. Vilan smatra da bi zbog svega nabrojanog trebalo uvesti transparentnost, odnosno da bi deklaracije trebalo da sadrže podatke o svim hemikalijama koje sadrži jedan proizvod.

Američka i evropska regulativa
Džefri Holender, koosnivač „Sedme generacije“ (proizvođač i distributer ekološki bezbednih kućnih proizvoda), kaže: „Razlog zbog kojeg većina proizvoda za ličnu higijenu i čišćenje kuće nema nabrojane sve sastojke je taj što proizvođač ne želi da znate šta proizvod sve sadrži. Oni su u strahu da će potrošači, kada saznaju da kupuju proizvode koji imaju toksične ili kancerogene supstance prestati da ih kupuju. Pitanje je koliko ljudi treba da umre, koliko da ih se razboli, pre nego što dokazi budu dovoljno jaki. Potreban nam je pristup iz predostrožnosti. Morate da dokažete da je proizvod bezbedan, morate da dokažete da je hemikalija bezbedna, pre nego što ih upotrebite i stavite u slobodnu prodaju“.
Vilan se slaže i predlaže da se Amerika ugleda na EU u kojoj postoje stroži standardi za upotrebu hemikalija u proizvodima široke potrošnje: „U Evropi, hemikalije su krive dok se ne dokaže suprotno. Princip predostrožnosti nalaže da ako se za nešto smatra da bi moglo da bude opasno, neće se koristiti. To je pitanje zdravog razuma. U SAD je potpuno suprotno. Hemikalije su nevine, dok se ne dokaže suprotno, ali je gotovo nemoguće dokazati njihovu krivic..“
Prema Kampanji za bezbednu kozmetiku, EU kozmetičke direktive usvojene u januaru 2003, a zatim prerađene i dopunjene 2013, zabranjeno je 1328 hemikalija za koje se zna ili sumnja da uzrokuju kancer, genetske mutacije, da škode reproduktivnim organima, da izazivaju defekte kod beba. Poređenja radi, FDA je zabranila samo 11 hemikalija u kozmetičkim proizvodima.
„Danas je u upotrebi više od 80.000 hemikalija. Bez obzira što je većina od njih verovatno bezbedna, potrebni su vreme i novac da bi se testirale. Industrija ne želi da zna koje hemikalije su štetne, jer bi to značilo da bi morali da naprave nove proizvode bez njih, što zahteva dodatni novac“, objašnjava Vilan. Američke federalne vlasti tradicionalno imaju pasivnu ulogu kada je reč o regulativi o upotrebi hemikalija u proizvodima široke potrošnje, ali su pojedine države počele da se bave ovim problemom. Kalifornija naprimer, koja zabranjuje upotrebu hemikalija koje su dokazano kancerogene ili mogu da utiču na razvoj ploda.
A Džudi Šils, izvršni direktor organizacije Teens Turning Green (Tinejdžeri-ekolozi) ističe važnost aktivnog učestovanja u proceni proizvoda za ličnu higijenu. „Šamponi, balsami za kosu, dezodoransi, paste za zube, sredstva za dezinfekciju ruku, svaki pojedinačno sadrži oko 15 veštačkih hemikalija kojima svakodnevno ‘punite’ organizam“.

Hemikalije za izbegavanje
Da bi pomogla potrošačima da se snađu na tržištu, EWG je ponudila listu toksina koje treba izbegavati u proizvodima za ličnu higijenu koji su u prodaji u SAD.U proizvodima za negu tela to su: miris, retionl palmitat i drugi retinoidi (u svakodnevnim proizvodima za negu kože), triklokarban u čvrstim sapunima, triklosan u tečnim sapunima (2016. zabranio ga je i FDA).
U proizvodima za kosu: DMDM hydantoin, miris, parabeni (propil, izopropil, butil, izobutil), PEG, polietilen, polietilen glikol (ceteareth).
Za nokte: DBP (dibutil ftalat), formaldehid ili formalin, toluen.
Za više informacija, pogledajte EWG-ovu Skin Deep database. (Dakle, čitajte deklaracije na proizvodima koje kupujete!)

Alternativa ipak postoji! Izbegavanje toksičnih mirisa ne znači i potpuno odsustvo mirisa u proizvodima. Organska eterična ulja su jedna od mogućnosti – reč je o mirisima koji se izdvajaju iz materijala biljnog porekla (cvetovi, kora, plodovi, listovi, seme...). Tačno je da su oni skuplji, a da takav miris traje kraće od veštačkog, ali su eterična ulja uglavnom bezbedna.

B. Soldatović

Izvor:
http://articles.mercola.com

Srodni članci (po ključnim rečima)

Musli za doručak – pun pogodak... Nutricionisti preporučuju musli za doručak zato što sadrži složene ugljene hidrate koji se sporo oslobađaju i održavaju stabilan nivo šećera u krvi. Time se održava duže osećaj sitosti. ...
Musli za doručak – pun pogodak... Nutricionisti preporučuju musli za doručak zato što sadrži složene ugljene hidrate koji se sporo oslobađaju i održavaju stabilan nivo šećera u krvi. Time se održava duže osećaj sitosti. ...
Tikvice – i slane i slatke... Tikvice, rođaci lubenice i krastavca, su cele jestive, što znači da mogu da se jedu i “meso”, i semenke, čak i koža, ali i cvetovi, koji se često koriste u italijanskoj i francuskoj...
Prirodno protiv alergija... Poznato je da se alergije često aktiviraju u proleće. Upotrebite prirodna sredstva i počnite da se pripremate pre nego što sve procveta, kako biste taj period prebrodili sa što manje problema. Sezo...
Za post i pročišćenje ... U tradicionalnoj medicini, post se smatra odličnom terapijom koja čisti i obnavlja naš organizam. Naše telo nam je zahvalno kad se bar na kratko vreme uzdržimo od čvrste hrane, jer to mu...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 254

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Musli za doručak – pun pogodak

Detaljnije »