Petina svetske hrane se protraći

bacanjehraneGotovo petina hrane koja se proizvede u svetu se protraći, ili zbog prejedanja ili zato što se baci, ukazuje istraživanje Univerziteta Edinburg. Svetska populacija pojede oko 10% više hrane nego što joj treba, a oko 9% se baci ili ostavi da se pokvari.

Naučnici Univerziteta Edinburg ispitali su deset ključnih faza u globalnom svetskom sistemu ishrane, uključujući konzumaciju hrane i gajenje i ubiranje plodova da bi saznali koliko se izgubi. Koristeći podatke koje je sakupila pretežno Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istraživači su utvrdili da se protraći mnogo više nego što se ranije mislilo.
Gotovo polovina ubranih prinosa poljoprivrednih kultura – oko 2,1 milijarde tona – izgubi se usled prejedanja, bacanja i neefikasnosti proizvodnog procesa.
Najmanje je efikasna proizvodnja stoke i peradi – tu se gubi oko 78%, ili 840 miliona tona. Otprilike 1 milijarda tona požnjevenih i ubranih poljoprivrednih kultura se potroši da se proizvede 240 miliona tona jestivih životinjskih proizvoda, uključujući meso, mleko i jaja.
Samo ta faza proizvodnje odgovorna je za 40% od ukupnih gubitaka požnjevenih poljoprivrednih kultura, kažu istraživači i upozoravaju da bi zbog toga povećana potražnja za nekim namirnicama, posebno mesom i mlečnim proizvodima, smanjila efikasnost svetskog sistema proizvodnje hrane i učinila teškim da se rastuća populacija nahrani na održiv način.
Rešenje koje naučnici predlažu je sledeće: podstaći populaciju da jede manje životinjskih proizvoda, da manje baca hranu, i da ne jede preko svojih realnih potreba za hranom, kako bi se ti trendovi obrnuli.
Ovo istraživanje, koje su naučnici Univerziteta Edinburg obavili u saradnji sa Škotskim seoskim koledžom, Univerzitetom Jork, Tehnološkim institutom Karlsrue i Australijskim centrom za vreme i klimatska istraživanja, objavljeno je u časopisu Agricultural Systems.

Srodni članci (po ključnim rečima)

kako zdrav život smanjuje „ekonomski stres“... Jedan od najvećih stresora u 21. veku je – nestabilna ekonomska (i shodno tome i finansijska) situacija. Ali, i u lošim vremena ima nešto dobro. Evo nekoliko načina kako da ekonomski stres iskoristite...
Gde još možete naći naše proizvode...   Između ostalih mesta, organski program (žitarice, mahunarke, semenke), paletu superhrane (trave žitarica, mikroalge, maku, psilium i sl), Neera dijetu, sertifikovane organske proizvode od...
Kakva je ishrana u Srbiji... Prof. dr Vladimir Jorga, dugogodišnji sportista, legenda karate sporta, a sada redovni profesor higijene i medicinske ekologije i jedan od najcenjenijih ovdašnjih stručnjaka za sportsku medicinu, pa t...
Šta se dešava kad trčite 30 minuta... Naučnici su dokazali da trčanje snižava nivo lošeg holesterola, masti, triglicerida i šećera u krvi. Takođe, trčanje smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Trčanje i hodanje su ...
Za ublažavanje prolećnih alergija... Namirnice koje imaju antifinlamatorno dejstvo, bogate su antioksidansima i probioticima mogu da pomognu organizmu da umerenije reaguje na alergene koji se u proleće pojavljuju u vazduhu. Rezultat će b...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 98

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

kako zdrav život smanjuje „ekonomski stres“

Detaljnije »