Petina svetske hrane se protraći

bacanjehraneGotovo petina hrane koja se proizvede u svetu se protraći, ili zbog prejedanja ili zato što se baci, ukazuje istraživanje Univerziteta Edinburg. Svetska populacija pojede oko 10% više hrane nego što joj treba, a oko 9% se baci ili ostavi da se pokvari.

Naučnici Univerziteta Edinburg ispitali su deset ključnih faza u globalnom svetskom sistemu ishrane, uključujući konzumaciju hrane i gajenje i ubiranje plodova da bi saznali koliko se izgubi. Koristeći podatke koje je sakupila pretežno Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istraživači su utvrdili da se protraći mnogo više nego što se ranije mislilo.
Gotovo polovina ubranih prinosa poljoprivrednih kultura – oko 2,1 milijarde tona – izgubi se usled prejedanja, bacanja i neefikasnosti proizvodnog procesa.
Najmanje je efikasna proizvodnja stoke i peradi – tu se gubi oko 78%, ili 840 miliona tona. Otprilike 1 milijarda tona požnjevenih i ubranih poljoprivrednih kultura se potroši da se proizvede 240 miliona tona jestivih životinjskih proizvoda, uključujući meso, mleko i jaja.
Samo ta faza proizvodnje odgovorna je za 40% od ukupnih gubitaka požnjevenih poljoprivrednih kultura, kažu istraživači i upozoravaju da bi zbog toga povećana potražnja za nekim namirnicama, posebno mesom i mlečnim proizvodima, smanjila efikasnost svetskog sistema proizvodnje hrane i učinila teškim da se rastuća populacija nahrani na održiv način.
Rešenje koje naučnici predlažu je sledeće: podstaći populaciju da jede manje životinjskih proizvoda, da manje baca hranu, i da ne jede preko svojih realnih potreba za hranom, kako bi se ti trendovi obrnuli.
Ovo istraživanje, koje su naučnici Univerziteta Edinburg obavili u saradnji sa Škotskim seoskim koledžom, Univerzitetom Jork, Tehnološkim institutom Karlsrue i Australijskim centrom za vreme i klimatska istraživanja, objavljeno je u časopisu Agricultural Systems.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Mesec rođenja utiče na zdravlje... Ovo nije astrologija, već ozbiljna nauka: naučnici Univerziteta Kolumbija potvrdili su da mesec u kojem je neko rođen utiče na rizik od astme, kolitisa, upale srednjeg uha, srčanih oboljenja... Ovo...
Hrana od koje se dobro osećate ... Za vezu između raspoloženja, zdravlja i hrane znalo se još od drevnih vremena. Ajurvedska medicina se vekovima ozbiljno bavi tom temom, ali i novija istraživanja sve češće razmatraju opravdanost takvo...
Šta raditi dan nakon prejedanja... Naravno, ovo je vreme kada se dobro jede - vaš stomak to dobro zna. Zahvaljujući prazničnom provodu, desi se da za dan unesemo i po 5000 kalorija (dvostruko više nego što bilo kom...
Ishranom protiv visokog pritiska... Terapija hipertenzije lekovima je doživotna i zato se pre početka terapije preporučuje detaljno ispitivanje i pokušaj regulacije pritiska ishranom. Danas se smatra da je ishrana najvažniji način borbe...
Da li vam je organizam kiseo?... Savremeni način života, „brza hrana” i premalo fizičkih aktivnosti donose i brojna oboljenja, sa kojima se sve teže borimo. Jedan od neophodnih balansa, koji je često zapostavljen u nutricionističkim ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 136

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Mesec rođenja utiče na zdravlje

Detaljnije »