Petina svetske hrane se protraći

bacanjehraneGotovo petina hrane koja se proizvede u svetu se protraći, ili zbog prejedanja ili zato što se baci, ukazuje istraživanje Univerziteta Edinburg. Svetska populacija pojede oko 10% više hrane nego što joj treba, a oko 9% se baci ili ostavi da se pokvari.

Naučnici Univerziteta Edinburg ispitali su deset ključnih faza u globalnom svetskom sistemu ishrane, uključujući konzumaciju hrane i gajenje i ubiranje plodova da bi saznali koliko se izgubi. Koristeći podatke koje je sakupila pretežno Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istraživači su utvrdili da se protraći mnogo više nego što se ranije mislilo.
Gotovo polovina ubranih prinosa poljoprivrednih kultura – oko 2,1 milijarde tona – izgubi se usled prejedanja, bacanja i neefikasnosti proizvodnog procesa.
Najmanje je efikasna proizvodnja stoke i peradi – tu se gubi oko 78%, ili 840 miliona tona. Otprilike 1 milijarda tona požnjevenih i ubranih poljoprivrednih kultura se potroši da se proizvede 240 miliona tona jestivih životinjskih proizvoda, uključujući meso, mleko i jaja.
Samo ta faza proizvodnje odgovorna je za 40% od ukupnih gubitaka požnjevenih poljoprivrednih kultura, kažu istraživači i upozoravaju da bi zbog toga povećana potražnja za nekim namirnicama, posebno mesom i mlečnim proizvodima, smanjila efikasnost svetskog sistema proizvodnje hrane i učinila teškim da se rastuća populacija nahrani na održiv način.
Rešenje koje naučnici predlažu je sledeće: podstaći populaciju da jede manje životinjskih proizvoda, da manje baca hranu, i da ne jede preko svojih realnih potreba za hranom, kako bi se ti trendovi obrnuli.
Ovo istraživanje, koje su naučnici Univerziteta Edinburg obavili u saradnji sa Škotskim seoskim koledžom, Univerzitetom Jork, Tehnološkim institutom Karlsrue i Australijskim centrom za vreme i klimatska istraživanja, objavljeno je u časopisu Agricultural Systems.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Heljda... Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Samo pre stotinak godina se mnogo više koristila u ishrani, a danas je gotovo zabo...
Mast od koje se mršavi... „Jedite masno a mršavite“ – zvuči neverovatno, zar ne? Ipak, knjiga sa tim nazivom jedna je od popularnijih knjiga o ishrani na Zapadu i govori o tome kako prelazak na konzumi...
Bez voća i povrća loše... Ishrana zasnovana na belom pirinču, krompirima, šećeru, i belom hlebu gotovo sigurno vodi do tzv. metaboličkog sindroma (grupa poremećaja koji uključuju gojaznost, visok pritisak i povišene nivoe insu...
Šta je bolje... Ovo zanimljivo poređenje po hranljivom sastavu između suvog grožđa i suvih brusnica nije toliko namenjeno da pokaže šta je bolje, koliko da vas podseti na korisne materije koje obe ove voćke sadrže i ...
Linolna kiselina dobra za zdravlje?... Novo proučavanje Državnog univerziteta Ohajo utvrdilo je da su viši nivoi u krvi polinezasićene masne omega 6 kiseline, poznate kao linolna, povezani sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja i...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 121

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Heljda

Detaljnije »