Pomama za čokoladom ugrožava šume

cokokakaoNovo istraživanje je utvrdilo direktnu vezu izvoza kakaoa sa zabrinjavajućim krčenjem šuma u zemljama kao što su Gana i Obala Slonovače, koje daju više od 70% svetske proizvodnje kakaoa.

Prema podacima Svetske fondacije za kakao, svake godine više od pet miliona porodičnih farmi u zemljama kao što su Obala Slonovače, Kamerun, Indonezija i Brazil proizvedu oko 4,5 miliona tona zrna kakaoa. Gana i Obala Slonovače proizvode više od 70% svetske proizvodnje kakaoa.
Kakao, slično kao i kafa, je izvozni proizvod koji se pretežno konzumira u razvijenim zemljama. S druge strane, zrna kakaoa od kojih se pravi čokolada, gotovo isključivo se gaje u manje razvijenim zemljama Zapadne Afrike, Azije i Centralne i Južne Amerike, odnosno zemljama koje, u proseku, imaju malu potražnju za proizvodom od kojeg žive.  
U gajenju ovog luksuznog zrna dolazi do brojnih društvenih, ekonomskih i ekoloških nejednakosti. Dokazi o trgovini ljudima i ropskom radu dece su otkriveni u proizvodnom lancu, što je predočio 2010. godine Pol Kenjon u dokumentarnom programu BBC Panorama.

Proizvođači žive u siromaštvu
Mnogi od malih farmera koji gaje kakao žive u siromaštvu. Samo oko 3% od cene svake table čokolade vraća se farmerima; to znači da što se više jede čokolada, to ove farmerske zajednice više trpe.
U novom istraživanju, Mark Nobli, gostujući profesor na predmetima sociologija i antropologija Lihaj univerziteta, fokusirao se na vezu između izvoza kakaoa i krčenja šuma u zemljama u razvoju. On je otkrio da što je veći izvoz kakaoa, veća je stopa seče šuma.
Ovaj istraživač napominje da iako se nekad smatralo da proizvodnja čokolada minimalno utiče na šumarstvo, „nedavni izveštaji sugerišu da postoji negativan trend (veće krčenje šuma) zbog povećanih zahteva i promene strategije gajenja kakaoa“.

Što se više čokolade jede, to više šume se krči
„Iznenadio sam se kada sam video dokaze da je izvoz kakaoa povezan sa krčenjem šuma tamo gde taj problem nije postojao pre 20 godina“, kaže Mark Nobli. On zaključuje da zahtevi za većim izvozom kakaoa, klimatske promene i pad cene kakaoa dovode do povećanog gajenja, godinu za godinom, samo jedne poljoprivredne kulture (monoproizvodnja) na većem području, što smanjuje održivost ove proizvodnje.
Nobli, autor istraživanja „Čokolada i potrošnja šuma: istraživanje ekološki nejednake razmene u izvozu kakaoa“, nedavno objavljenog u Journal of World-Systems Research, kaže da ovakva proizvodnja dalje pogoršava mogućnosti za uspešan i održivi razvoj u nerazvijenim zemljama.
Istraživanja pokazuju da kada se zemlje podstiču da se ekonomski razvijaju kroz prekomerno oslanjanje na izvoznu poljoprivredu, to ima negativne društvene i ekološke posledice. Nobli sličan trend vidi u proizvodnji kafe i čokolade.
Navike potrošača u razvijenim zemljama Zapada često imaju negativne posledice na životnu sredinu zemalja koje su daleko od „njihovog pogleda“, objašnjava Nobli. „Prečesto se ova šteta koju trpi životna sredina ne odražava na cenu po kojoj se ovi proizvodi prodaju, što ilustruje kako je nerazvijenost aktivan proces, a ne hronično stanje“, kaže Nobli.

Da li će kompanije ipak pomoći?
U martu 2017. godine, Međunarodna jedinica za održivost Princ od Velsa, Svetska fondacija za kakao i Inicijativa za održavu trgovinu zajedno su lansirali Incijativu za kakao i šume, sa ciljem da „okončaju krčenje šuma i degradaciju šuma u globalnom lancu proizvodnje i snabdevanja, sa fokusom na Obalu Slonovače i Ganu“. Dvanaest vodećih kompanija za proizvodnju čokolade, uključujući Ferrero Godiva Chocolatier Inc., Mars Chocolate, Nestlé, Lindt & Sprüngli Group i The Hershey Corporation, potpisale su inicijativu, što je prva kolektivna obaveza koju je industrija čokolade preduzela za sprečavanje krčenja šuma.

 

B. Soldatović

Izvor: www.sciencedaily.com na osnovu materijal Lihaj univerziteta

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ananas protiv upala i malignih promena... Bromelain, glavna lekovita materija u ananasu, uklanja upale isto tako efikasno kao i lekovi. On smanjuje otoke, pomaže protiv gušobolje, pomaže kod artritisa i podagre i ubrzava varenje protei...
Bundeva, lekovita poslastica... Nepravedno zanemarena “domaća banana” – bundeva - odličan je izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija zimi. Ima malo kalorija a lako se vari. Bogata je biljnim vlaknima, posebno pektinom, pa ...
Susam za svaki dan... Malo je reći da je vrednost susamovih semenki u ishrani i prevenciji potcenjena. Ovo maleno seme, koje uglavnom vidimo kao ukras na pecivima i hlebovima, sjajan je izvor brojnih minerala, vitamina i l...
Koliko je vegetarijanstvo zdravo... Od 1960-tih raste broj istraživanja koja upoređuju zdravlje korisnika zdravijih načina ishrane, prevashodno vegetarijanaca, sa prosečnom populacijom. Rezultati ovih istraživanja i u svetu i kod nas se...
Kamut... Kamut sadrži više energije od obične pšenice, više minerala, i 65% više aminokiselina, a nivo proteina je za 40% viši nego kod obične pšenice. Zato se kaže da...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 63

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ananas protiv upala i malignih promena

Detaljnije »