Poslušnost bez savesti

mleksperimentPoljski psiholozi ponovo su proveravali Milgramov eksperiment, svetski poznato istraživanje o ljudskoj poslušnosti i ponovo su dobili isti odgovor: ljudi su i danas spremni da naškode drugima pokoravajući se autoritetima.

Milgramov eksperiment poslušnosti 1961. godine je izveo psiholog Stenli Milgram sa namerom da testira spremnost prosečnih osoba da se suprotstave naredbama autoritativne osobe koje krše njihova moralna načela ili su u suprotnosti s njihovom savešću. Ovaj eksperiment je prvobitno razvijen u potrazi za socijalno-psihološkim objašnjenjem zločina iz doba nacizma. Eksperiment je počeo tri meseca nakon početka suđenja nacističkom ratnom zločincu Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu, a cilj mu je bio da odgovori na pitanje: „Da li je moguće su Ajhman i ostali učesnici u holokaustu samo izvršavali naređenja?“, kao i da proveri teoriju koja se temeljila na pretpostavci da Nemci pokazuju posebnu poslušnost prema nadređenima. Eksperimenti su doveli do šokantnog zaključka: znatan broj osoba je obavljao ono što se tražilo od njih i njihova savest im nije u tome smetala, sve dok se činilo da naredbe dolaze od legitimnih autoriteta.

Važi li to i danas
Nedavno su socijalni psiholozi Univerziteta za društveno-humanističke nauke iz Poljske ponovili Milgramov eksperiment postavljajući pitanje: „Da li biste upotrebili elektrošok 2015. godine“. I – dobili su rezultate veoma slične onima od pre 50 godina! Istraživanje poljskih naučnika objavljeno je u časopisu Social Psychological and Personality Science.
Ideja naučnika bila je da istraže koliko je visok nivo poslušnosti među Poljacima. Valja naglasiti da se Milgramov test nikada nije sprovodio u Centralnoj Evropi. „Zbog jedinstvene istorije ovih zemalja činilo nam se posebno interesantno da istražimo poslušnost prema autoritetima“, kažu autori istraživanja.
Milgramovo istraživanje testira volju ljudi da upotrebe elektrošokove kojima će „kazniti“ drugu osobu. Naravno, elektrošokovi se ne korite stvarno, mada učesnici u eksperimentu veruju da su oni stvarni. Milgramov eksperiment pokazuje da su pod određenim okolnostima, kao što je pritisak od strane autoriteta, ljudi spremni da pritisnu dugme za elektrošok i tako povrede („kazne“) drugu osobu.
„Dok slušaju, ili uče, o Milgramovom eksperimentu većina ljudi tvrdi da se nikada ne bi tako ponašali“, ističe Tomaš Gržib, socijalni psiholog koji je učestvovao u poljskom istraživanju. „Naše istraživanje ponovo pokazuje ogromnu moć situacije sa kojom se subjekt istraživanja suočava i kako lako on može da se složi sa stvarima koje inače smatra neprihvatljivim i neprijatnim.“

Povrediti drugog, ako autoritet to traži
Iako su etička pitanja sprečila potpuno preslikavanje eksperimenta, istraživači su kreirali sličan model sa „šokovima“ niskog nivoa kako bi testirali poslušnost ispitanika. U istraživanju je učestvovalo 80 ljudi (40 muškaraca i 40 žena), starosti od 18 do 69 godina. Ispitanici su imali 10 dugmadi za pritiskanje, svaki sa višim nivoom „šoka“. Rezultati su pokazali da je nivo poslušnosti prema autoritetima jednako visok kao u originalnom Milgramovom istraživanju.
Istraživanje je pokazalo da je 90% ljudi spremno da pritisne taster sa najjačim „šokom“, odnsno da „ide do kraja“ u istraživanju. Zanimljivo je upoređivanje reagovanja muškaraca i žena. „Iako se ne može generalizovati zbog malog uzorka, vredno je napomenuti da je tri puta više ispitanika odbilo da izvrši naređenje (pritisne taster za „šok“) kada je komandu („kaznu“) trebalo izvršiti nad ženom.“

 

B. Soldatović
Izvor: www.sciencedaily.com

Srodni članci (po ključnim rečima)

10 zapovesti urbanog življenja... Kao i ostale  civilizacijske tekovine, pristojan i urban način življenja se uči. Navike koje deca steknu do pete godine formiraju u njihovoj svesti neku vrstu društvene matrice koja se veoma tešk...
Loše sam, pa šta?... Pritisak da nateramo sebe da se osećamo dobro kad se osećamo loše može učiniti da se osećamo još gore. Priznanje da se osećamo loše, na duže staze može pomoći da nam bude bolje, u...
Vreme za cveklu i kiseli kupus... Iako se u prodavnicama i sad može naći svakakvo sveže voće i povrće, kao da je leto, to nije i najbolja hrana za ovo doba godine. Tradicionalna turšija ima svoje prednosti, a posebno kiseli kup...
Trening poboljšava crevnu floru... Crevna flora ne pomaže samo varenje, već i imunitet i opšte zdravlje. Naučnici su bili iznenađeni kada su utvrdili u kojoj meri fizičko vežbanje može da pomogne da održimo svoju crevnu floru zdravom. ...
Zašto je med bolji od šećera... Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitiva...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 289

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

10 zapovesti urbanog življenja

Detaljnije »