Jedno ozbiljno savremeno istraživanje otkrilo je sledeće: ako se pacovima dopusti da konzumiraju neograničene količine džank hrane, oni mogu da postanu toliko zavisni od nezdrave ishrane da će radije izgladneti nego se vratiti na normalnu hranu. Da li se ovo odnosi i na ljude? Istraživači smatraju da je sposobnost tzv. „džank hrane“ da izaziva pravu fiziološku zavisnost potcenjena.

Oko genetski modifikovane hrane (GMO) danas se zaista lome koplja. Ona ima mnogo protivnika, ali njeni zagovornici ističu da ne postoje naučni dokazi da je ona štetna. Da takvi dokazi ne postoje je možda i istina, a možda je samo posledica toga što nije proteklo dovoljno vremena od početka korišćenja GMO hrane da bi se pokazale njene posledice. Ipak, pravo pitanje treba da glasi: pored svog obilja prirodne hrane, zašto nam uopšte treba - genetski modifikovana?

Naučna istraživanja su potvrdila da su od svih biljnih izvora proteina najkompletniji sojini proteini i da su najbolja zamena za belančevine životinjskog porekla. Soja se vekovima koristila u ishrani naroda u Aziji, a na Zapadu je stekla popularnost sa povećanom svesnošću o štetnim posledicama konzumiranja velike količine crvenih mesa u kojima ima i dosta zasićenih masti.

Paradajz je odličan izvor vitamina C, A i K, dobar je izvor molibdena, kalijuma, mangana, dijetnih vlakana, hroma i vitamina B1. Takođe, paradajz sadrži i vitamin B6, folat, bakar, niacin, vitamin B2, magnezijum, gvožđe, pantotensku kiselinu, fosfor, vitamin E. Pored obilja minerala i vitamina, glavni sastojak paradajza koji doprinosi zdravlju je – likopen.

Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što je ona odlična zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana, što nedostaje u ishrani savremenog čoveka. Glavna karakteristika sojinog zrna je visok sadržaj punovrednih proteina. Sojino zrno je namirnica biljnog porekla koja sadrži sedam aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao da opstane.

Jedno skorašnje italijansko proučavanje je otkrilo da žene koje konzumiraju hranu bogatu ugljenim hidratima visokog glikemijskog indeksa (beli hleb i špageti, pice, rafinisani šećer) udvostručavaju rizik da razviju srčano oboljenje. Ova studija, objavljena u časopisu Archives of Internal Medicine, potvrđuje ono što već tvrde mnogi (između ostalih, dr Merkola) - da namirnice visokog glikemijskog indeksa uvećavaju rizik od srčanih bolesti.

Dolazi leto, temperature rastu, pa nam nije više potrebno da jedemo kaloričnu i jaku hranu da bismo zagrejali telo. Sada je važno da nas hrana koju unesemo, osim što nas zasiti, pomalo i rashladi. Ipak, sladoled i hladno pivo nisu najbolja sredstva za to - baš naprotiv. Evo kakvi bi trebalo da budu principi letnje ishrane.
 

Birajte grickalice koje će vam utoliti glad, snabdeti vas energijom i obezbediti važne hranljive sastojke. Pre svega, birajte voće i povrće, integralne žitarice, koštunjavo voće i semenke, mlečne proizvode sa manjim procentom mlečne masti.