Vi ste ovde: Ishrana

Ishrana

Danas se i zvanična medicina i takozvana alternativna medicina izgleda slažu u jednom: uobičajeni način ishrane savremenog čoveka se udaljio od nekih prirodnih principa, tako da se smatra jednim od glavnih faktora rizika za takozvane civilizacijske bolesti - pre svega oboljenja srca i krvotoka, raznih vrsta raka, dijabetesa, artritisa i sl.

Danas je poznato i rasprostranjeno nekoliko dokazano zdravijih alternativa uobičajenom načinu ishrane, a to su mediteranska ishrana, vegetarijanstvo, ishrana presnom hranom i makrobiotika.

U sledećim rubrikama možete pročitati niz članaka na temu zdravije ishrane.

Kako poboljšati prazničnu ishranu

Dolazi zima, praznici, slave… Ovo je period kada se većina prepušta zadovoljstvima dobre i jake hrane. Ako obratimo samo malo pažnje na ono što pripremamo, možemo da odaberemo izuzetno zdrave namirnice koje odgovaraju baš sezoni praznika.

Kratki uvod u makrobiotiku (1)

Ako ste imali prilike da probate neko jelo pripremljeno po principima makrobiotike, u restoranu ili kod prijatelja, sigurno ste primetili da je veoma lako i da ne opterećuje stomak, tako da se posle jela osećate sveže i lagano.

Priprema povrća u makrobiotičkoj kuhinji

Priprema povrća u makrobiotičkom pristupu je slična pripremi u drugim pristupima ishrani. Pripremite povrće tako da u obrok uvrstite sladak, kiseo, gorak, slan i opor ukus. Kombinacija ovih ukusa je kamen temeljac makrobiotičke kuhinje.

Ishrana po makrobiotičkom kalendaru

Jedna od najvažnijih oblasti makrobiotičke nauke je podela na pet elemenata: vatra, zemlja, metal, voda i drvo. Svaki od ovih elemenata odgovara određenom godišnjem dobu, sa svojim osobinama i izborom hrane.

Za i protiv GMO

Prvo i osnovno, bez kulture dijaloga i prava svakog da iznese svoje mišljenje nema napretka, tako da svako vređanje nečijeg mišljenja po meni nije dobar put, a nije nenasilan svakako. (piše: Dragan Andrić, sociolog)

Plan makrobiotičke ishrane

Standardna makrobiotička ishrana sastoji se od: 50% integralnih žitarica, 25% sezonskog povrća, 10% proteina, 5% algi, 5% supe ili čorbe i 5% voća, orašastih plodova ili semenki.

 

Za i protiv belog hleba

Najnovije istraživanje Britanske nutricionističke fondacije otkrilo je da su mnoga upozorenja o štetnosti belog hleba samo – mit. Uprkos smanjenju količine hleba na trpezi, Englezi su i dalje na vrhu liste gojaznih u Evropi, a ovaj problem se i dalje pogoršava.

Pet saveta kako da ne jedete previše

Žudnja za određenom vrstom hrane može da ukaže na emocionalne i psihološke probleme. Važno je otkriti korene želje za određenom vrstom hrane da bi se protiv nje moglo boriti.

Strana 14 od 33