Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitivanjima da med ima brojna povoljna dejstva na organe za varenje, organe za disanje, kao i na srce i krvne sudove.

Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, pokazalo je istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity. Istraživači su zapravo nastojali da otkriju zašto su smenski radnici koji rade noću skloniji gojenju od prosečne populacije.

Gotovo pola veka su nitrati, kojima je posebno bogat spanać, dovođeni u vezu sa negativnim efektima po zdravlje. Najnovije istraživanje švedskog Karolinska instituta koje su vodili prof. Edi Vajcberg i prof. Jon Lundberg pokazalo je da spanać – nije za izbegavanje.  

U poslednje vreme u centar pažnje poklonika zdrave ishrane i prirodne medicine dolazi vitamin K2, manje poznati element kompleksa K vitamina. Bitno je da ovaj vitamin reguliše raspodelu kalcijuma – on određuje da će kalcijum otići u naše kosti i krv, umesto u arterije i mišiće.
 

Makrobiotičari ne preporučuju upotrebu mleka, poznato je. A izgleda da se i lekari u poslednje vreme slažu sa njima, jer je sve više članaka u ozbiljnim naučnim časopisima koji tvrde da mlečni proizvodi, uključujući mleko, sir i drugo, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, ubice broj 1 u razvijenim zemljama.

Sva hrana uspeva sezonski, a svaka sezona ima karakterističnu energiju koja se upija i prenosi putem hrane. Mi, u makrobiotici, kuvanje prilagođavamo godišnjim dobima da bismo vodili računa o zakonitostima promene energije u telu i u spoljašnjoj okolini.

Osnovne karakteristike mediteranske ishrane, koja je tradicionalna za ove narode, koji se već stotinama godina hrane na sličan način jesu: manja upotreba mesa i mesnih prerađevina, manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, obilato korišćenje mahunarki, žitarica, povrća i voća, velika količina nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) i umereno korišćenje vina.

Kad razmišljate o tome koje masti da koristite u ishrani, znajte da je maslinovo ulje jedan od najzdravijih izbora. Maslinovo ulje sadrži mononezasićene masnoće, zdraviju vrstu masnoća koja može da smanji rizik od srčanih oboljenja smanjujući i ukupni holesterol i holesterol male gustine (LDL), ili loši holesterol, u krvi.