Zimi najčešće dolazi do povećanja telesne težine, javljaju se respiratorne infekcije a usled suženog izbora svežih namirnica može doći i do deficita određenih hranljivih materija. O svim ovim stvarima treba misliti na vreme. Kilogrami se vrlo lako dobiju, ali ne mogu se skinuti na brzinu u maju ili junu... Kako zaobići zamke obilnih zimskih obroka govori  Slavica Matić, dipl. dijetetičar-nutricionista.

Za vezu između raspoloženja, zdravlja i hrane znalo se još od drevnih vremena. Ajurvedska medicina se vekovima ozbiljno bavi tom temom, ali i novija istraživanja sve češće razmatraju opravdanost takvog stava. Pored svih teorija, ukoliko verujemo da će nas određena hrana činiti srećnijim - onda verovatno i hoće, čak i ukoliko namirnica ne sadrži „magični” sastojak.

Kinoa je bogata proteinima, sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, što je čini odličnim izborom za vegane. Sadrži i lizin, aminokiselinu koja je važna za rast i obnovu tkiva. Takođe, bogata je manganom, magnezijumom, gvožđem, bakrom i fosforom, kao i vitaminima B i E, pa se preporučuje osobama koje pate od migrene, dijabetesa i ateroskleroze.

Neki naučnici iznose tezu da organski gajene poljoprivredne kulture (bez upotrebe hemikalija) nisu zdravije od konvencionalno gajenih (uz upotrebu velikog broja i količine hemikalija, među kojima preovlađuju pesticidi). Pa čak i da organski gajene namirnice nisu kvalitetnije - npr. po sastavu, sadržaju hranljivih materija, minerala i vitamina, ostaje podatak da se konvencionalno gajeni poljoprivredni proizvodi nikad ne mogu potpuno očistiti od pesticida.

Jedno ozbiljno savremeno istraživanje otkrilo je sledeće: ako se pacovima dopusti da konzumiraju neograničene količine džank hrane, oni mogu da postanu toliko zavisni od nezdrave ishrane da će radije izgladneti nego se vratiti na normalnu hranu. Da li se ovo odnosi i na ljude? Istraživači smatraju da je sposobnost tzv. „džank hrane“ da izaziva pravu fiziološku zavisnost potcenjena.

Oko genetski modifikovane hrane (GMO) danas se zaista lome koplja. Ona ima mnogo protivnika, ali njeni zagovornici ističu da ne postoje naučni dokazi da je ona štetna. Da takvi dokazi ne postoje je možda i istina, a možda je samo posledica toga što nije proteklo dovoljno vremena od početka korišćenja GMO hrane da bi se pokazale njene posledice. Ipak, pravo pitanje treba da glasi: pored svog obilja prirodne hrane, zašto nam uopšte treba - genetski modifikovana?

Naučna istraživanja su potvrdila da su od svih biljnih izvora proteina najkompletniji sojini proteini i da su najbolja zamena za belančevine životinjskog porekla. Soja se vekovima koristila u ishrani naroda u Aziji, a na Zapadu je stekla popularnost sa povećanom svesnošću o štetnim posledicama konzumiranja velike količine crvenih mesa u kojima ima i dosta zasićenih masti.

Paradajz je odličan izvor vitamina C, A i K, dobar je izvor molibdena, kalijuma, mangana, dijetnih vlakana, hroma i vitamina B1. Takođe, paradajz sadrži i vitamin B6, folat, bakar, niacin, vitamin B2, magnezijum, gvožđe, pantotensku kiselinu, fosfor, vitamin E. Pored obilja minerala i vitamina, glavni sastojak paradajza koji doprinosi zdravlju je – likopen.