Integralne žitarice - osnovna namirnica

Sve do početka 19. veka glavna hrana čitavog čovečanstva bile su integralne žitarice: pirinač, ječam, ovas, pšenica. Međutim, sa pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja, u opštu upotrebu su ušle rafinisane žitarice i tzv. "belo brašno". Ono je možda dobro da se naprave fina peciva i kolači, ali, nažalost, osim skroba, ne sadrži ništa drugo. Jesti svakodnevno proizvode od belog brašna znači neprekidno izgladnjivati svoj organizam u pogledu esencijalno važnih sastojaka koje sadrži celo zrno žitarice. Ljudski organizam se još nije prilagodio i nikad se i neće prilagoditi takvom načinu ishrane. Ishrana zasnovana na belom brašnu škodi organizmu.

Hraniti se integralnim žitaricama znači jesti cela zrna - bilo u kuvanom, bilo u pečenom obliku. Cela zrna sastavljena su od složenih ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i minerala u gotovo idelanoj kombinaciji koja je potrebna organizmu.

Prema nekim medicinskim istraživanjima, biljna vlakna i mekinje, koje se postupkom rafinisanja belog brašna potpuno eliminišu, a koje integralne žitarice sadrže u izobilju, efikasno snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljna vlakna takođe pomažu u prevenciji srčanih oboljenja i raka debelog creva, a pomažu i regulaciji šećere kod obolelih od dijabetesa. Ne zaboravite - u belom brašnu biljnih vlakana uopšte nema!

Zašto organsko

Svako ko iz ovog ili onog razloga želi da se hrani zdravije mora da uzme u obzir žalosnu činjenicu da nisu samo mleko i meso danas prepuni hormona, antibiotika i pesticida koji se nagomilavaju u njima tokom ishrane stoke, nego i da su konvencionalno gajene žitarice, voće i povrće tretirani raznim hemijskim preparatima, pre svega pesticidima i veštačkim đubrivima, pa da zato, konzumirajući ih mi unosimo u sebe podosta "hemije". Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da čovek u sebe godišnje unese 4,5l pesticida i oko 5 kg aditiva. Godišnje se registruje preko 3 miliona slučajeva trovanja pesticidima!

Dakle, bilo da se hranite pretežno žtaricama, povrćem i voćem, bilo da povremeno koristite mleko, sir, jaja i eventualno meso - mudro je da tražite organske, ili bar neprskane proizvode. Oni su danas dostupni i na pijacama i u prodavnicama zdravije hrane. Nešto su skuplji od konvencionalnih, tačno je, ali zato nemaju u sebi pesticida i ostalih hemikalija.

Šta umesto šnicle

Niz godina su se zvanični nutricionisti i lekari zaklinjali u mesnu ishranu, Ali, poslednjih decenija, istina je počela da izlazi na videlo. Ozbiljna istraživanja su pokazala de je ishrana zasnovana pretežno na mesu faktor rizika za neke od najozbiljnijih "civilizacijskih bolesti" - pre svega, srčana oboljenja i rak. Druga, isto tako ozbiljna istraživanja, pokazala su da su vegetarijanci u proseku zdraviji i da žive duže. Zato su neke ugledne naučne institucije, kao što su npr. Američko udruženje za ishranu, Kanadsko udruženje za ishranu i dr. danas promenile stav i smatraju da je dobro planirana vegetarijanska ishrana zdravija, da je pogodna za sve životne uzraste i za sve ljude.

Osnovne primedbe zastupnika mesne ishrane su: kako dobiti neophodne belančevine, naročito esencijalne aminokiseline (one koje se ne sintetišu u organizmu) i vitamin B12?

Odgovor je jednostavan: žitarice, jezgrasto voće i mahunarke sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su organizmu potrebne. Naročito je bogat izvor belančevina soja. Što se tiče vitamina B12, lakto-ovo-vegetarijanska ishrana, dakle vegetarijanstvo sa povremenim korišćenjem mleka, sira i jaja obezbeđuje i sporni vitamin B12.

Ako ste se odlučili da u ishrani smanjite količinu mesa ili da ga potpun izbacite iz dijete, verovatno ste se zapitali -- čime popuniti "prazno" mesto šnicle u vašem tanjiru?

Prvi izbor ovde je soja, biljna namirnica koja ima više belančevina i masti od ostalih mahunarki i žitarica. Ali, sojina zrna se teško vare zbog jednog enzima koji se naziva tripsin inhibitor. Kuvanje i fermentisanje sojinih zrna uništava taj enzim tako da se proizvodi kao što su npr. tofu i tempeh znatno lakše vare. Oni se mogu pripremiti na niz veoma ukusnih načina i dati pikantnu notu vašem jelu. Tempeh propržen na tamariju (sosu od soje) gotovo da nećete moći da razlikujete od šnicle - iako je to potpuno biljna namirnica koja ne nosi sa sobom nijedan od rizika koje nosi meso.

Zameniti rafinisano prirodnim

Zagovornici zdravije ishrane slikovito nazivaju belo brašno, kuhinjsku so i beli šećer - "bela smrt". O belom bašnu i neophodnosti da se ono zameni integralnim žitaricama smo već govorili. Daleko zdravije alternative rafinisanoj soli, koja je čist natrijum-hlorid, svakako su nerafinisana morska so i tzv. himalajska so, koje pored natrijuma sadrže i desetine drugih korisnih minerala i oligoelemenata (magnezijuma, kalijuma idr.) neophodnih organizmu.

Konzumiranje rafinisanog belog šećera dovodi do gubitka kalcijuma iz organizma. Zato bi beli šećer u najmanju ruku trebalo zameniti braon šećerom dobijenim od šećerne trske (ovakav šećeru sebi sadrži i dosta minerala). Naravno, u idealnom slučaju, najveći broj potreba organizma za šećerima trebalo bi zadovoljavati voćem i žitaricama - najzdravijim prirodnim izvorima šećera.

Oko mleka danas postoje brojne kontroverze. Neke teorije smatraju ovu namirnicu suštinskom za ljudsku ishranu, druge smatraju da ona uopšte nije namenjena ljudima. Činjenica je, međutim, da je mleko koje imamo priliku da kupimo u prodavnicama često opterećeno antibioticima koji se koriste prilikom uzgajanja stoke na savremenim poljoprivrednim gazdinstvima; kao i pesticidima koji dospevaju u mleko preko stočne hrane, a činjenica je i da je danas sve više ljudi koji ne podnose mleko, bilo zato što im izaziva alergijske reakcije, bilo zato što ne mogu da ga vare (nedostaje im određeni enzim). Zdravija alteranativa su u ovom slučaju sojino mleko, koje se može nabaviti u svim prodavnicama zdravije hrane, kao i razna mleka od žitarica i koštunjavog voća (prosa, badema i sl...)

Sirovo ili kuvano

Sveže voće i povrće u sebi sadrži mnoge enzime koji se kuvanjem uništavaju. Zbog toga je konzumiranje određene količine sirovih namirnica - na primer, u vidu salate - vrlo važan element zdrave i uravnotežene ishrane. Ako svoj obrok započnete svežom salatom, predupredićete i jednu reakciju organizma koja se naziva leukocitoza na hranu. Naime, kuvane namirnice organizam tretira kao strano telo i reaguje angažujući veliku količinu leukocita kao u slučaju infekcije, što je veliko trošenje energije. Ukoliko pre glavnog obroka pojedete svežu salatu, ili ukoliko je pojedete zajedno sa obrokom, do ovakve reakcije neće doći...

Postoji čitava teorija o presnoj ishrani i njenom terapeutskom dejstvu, tako da povremena orijentacija na pretežno presne namirnice može u znatnoj meri pročistiti i odmoriti organizam.

... i ne zaboravite vodu!

Mi vodu obično uzimamo zdravo za gotovo, a da nismo svesni koliko je čista voda važan element zdravije ishrane! Takođe, nismo svesni da vodu ne mogu da zamene napici kao što su kafa, alkohol, koka-kola, pa čak ni voćni sokovi. Apsolutno sve zvanične preporuke se slažu da je u organizam potrebno uneti 2 litra čiste vode dnevno, jer se tačno toliko svakog dana izbaci iz organizma - putem disanja, znojenja urina i stolice. Ukoliko organizam ne dobija dovoljno vode, on polako i postepeno dehidrira. Posledice te dehidracije počinju da se pokazuju kako godine prolaze. Možda će vam zvučati neverovatno, ali neka klinička ispitivanja su pokazala da postepena i stalna dehidracija može dovesti čak i do takvih poremećaju kao što su povišen holesterol, povišen krvni pritisak, artritis, čir. O ovakvom delovanju postupne i neprimetne dehidracije postoji ozbiljna studija dr F. Batmanheliđa, obavljena na preko 5000 kliničkih slučajeva. Dobra i ohrabrujuća vest koja predstavlja i zaključak istraživanja ovog lekara glasi: jednostavnim normalizovanjem unosa vode mogu se preduprediti mnogi od ovih poremećaja, pa čak i sanirati neki od nastalih poremećaja, ukoliko promene usled dehidracije nisu postale nepovratne.