Ako ste imali prilike da probate neko jelo pripremljeno po principima makrobiotike, u restoranu ili kod prijatelja, sigurno ste primetili da je veoma lako i da ne opterećuje stomak, tako da se posle jela osećate sveže i lagano.

Standardna makrobiotička ishrana sastoji se od: 50% integralnih žitarica, 25% sezonskog povrća, 10% proteina, 5% algi, 5% supe ili čorbe i 5% voća, orašastih plodova ili semenki.

Tokom duge i hladne zime, telesna energija se često zablokira, ali sa dolaskom proleća počinje da se kreće ka spolja i uzlazno. Da bismo pomogli da se ovaj proces odvija glatko, počinjemo da jedemo prolećnu hranu koja ima uzlaznu energiju, kao što su samonikle biljke, klice i razne žitarice koje su sazrele tokom zime.

U ovom članku naći ćete odgovore koje je renomirani makrobiotičar Edvard Esko dao na razna pitanja: šta lekari misle o makrobiotici, koliko puta nedeljno treba jesti meso, da li sportisti mogu da budu vegetarijanci...

Prema makrobiotici, većina bolesti ne dolazi spolja. I zdravlje i bolest u velikoj meri stvaramo mi sami. Bolest nastaje ako poremetimo prirodnu ravnotežu jin i jang energija unutar svog sistema.

Sa gledišta makrobiotike, najveći broj namirnica nije ni štetan ni koristan sam po sebi. Stvar je u tome kako ih koristimo – koliko često, u kojim količinama i u kombinaciji sa kojim drugim namirnicama.

Priprema povrća u makrobiotičkom pristupu je slična pripremi u drugim pristupima ishrani. Pripremite povrće tako da u obrok uvrstite sladak, kiseo, gorak, slan i opor ukus. Kombinacija ovih ukusa je kamen temeljac makrobiotičke kuhinje.

Jedna od najvažnijih oblasti makrobiotičke nauke je podela na pet elemenata: vatra, zemlja, metal, voda i drvo. Svaki od ovih elemenata odgovara određenom godišnjem dobu, sa svojim osobinama i izborom hrane.