Zdrava Hrana

Tokom duge i hladne zime, telesna energija se često zablokira, ali sa dolaskom proleća počinje da se kreće ka spolja i uzlazno. Da bismo pomogli da se ovaj proces odvija glatko, počinjemo da jedemo prolećnu hranu koja ima uzlaznu energiju, kao što su samonikle biljke, klice i razne žitarice koje su sazrele tokom zime.

Osim što možemo našim obrocima dodati sveže zeleno povrće, možemo koristiti laganiji način kuvanja, kao što je kratkotrajno kuvanje, kuvanje na pari i brzo i kratko prženje. Možemo blago smanjivati količinu soli i koristiti ukiseljenju i fermentisanu hranu. Tokom duge i hladne zime, telesna energija se često zablokira, ali sa dolaskom proleća počinje da se kreće ka spolja i uzlazno. Da bi pomogli da se ovaj proces odvija glatko, počinjemo da jedemo prolećnu hranu koja ima uzlaznu energiju, kao što su divlje trave, klice i razne žitarice koje su sazrele tokom zime. Blago fermentisana jela takođe uveliko pomažu u oslobađanju ustajale zimske energije. Mogu se sakupljati divlje biljke iz okoline koje daju vrlo snažnu energiju pa ih treba koristiti samo povremeno u vrlo malim količinama. Pšenica i ječam imaju blažu energiju od drugih žitarica i mogu se koristiti relativno često u ovo doba godine. Začini sa uljem, misom, mladim lukom ili prazilukom posebno prijaju u ovo doba godine. Kako vreme postaje toplije, bolje je balansirati obroke sa kratko barenim povrćem i presovanom ili kuvanom salatom, nego povećavati količinu voća u ishrani.

Leto: Mnoge biljke sazrevaju leti i dostižu vrhunac u rastu. U tom periodu treba koristiti hranu sa aktivnom, ekspanzivnom energijom kao što je lisnato povrće, letnje tikvice, slatki kukuruz i lokalno voće. Leti se mogu češće služiti sveže ili marinirane, presovane ili lagano prokuvane salate. Tokom vrelih, letnjih meseci, mi prirodno koristimo jednostavnije načine kuvanja, kao što su kuvanje u vodi, na pari, kratko prženje što zahteva manje vremena. Salate od žitarica, testenina, mahunarki, povrća i od morskih algi leti se češće koriste. Naročito prija suši. U vrućim danima znojenjem se često gube minerali. Da bismo ih nadoknadili, možemo da koristimo male količine jakih začina. Umeboši šljive i umeboši čaj su najbolji za tu svrhu i bolje rashlađuju telo od sokova i drugih hladnih napitaka. Pojedina jela, kao na primer somen ili udon testenine, mogu se služiti hladna ili prohlađena, ali je bolje da se hrana i piće ne pripremaju ledeno hladni. Umesto toga, rashlađujući efekti se mogu dobiti laganim prokuvavanjem, kraćim vremenom kuvanja i smanjenom upotrebom soli i drugih začina. Češće se mogu služiti male količine hladnog kantena (voćnog želea), pihtija od povrća ili hladnog tofua garniranog mladim lukom, tamari soja sosom i đumbirom. Voćne salate, sveže lubenice i krastavci takođe su osvežavajući ukoliko se umereno konzumiraju u ovo doba godine.


Evelin Kuši, iz knjige
“Kompletni vodič za makrobiotičko kuvanje”
Ova izuzetna knijga Evelin Kuši može se naći u prodavnici zdrave hrane Hema-Kheya-Neye, 011-334-5322 i kafe knjižari Everest, 011-2626-294