Neka tvoja hrana bude tvoj lek

Osnovna ideja makrobiotičke ishrane je uravnotežavanje dva osnovna principa, ili sile, koje deluju u kosmosu, a koje se u kineskoj i japanskoj filozofiji nazivaju jin i jang. Možemo ih zvati muškim i ženskim principom, aktivnim i pasivnim principom i raznim drugim imenima, ali nije bitan naziv već njihovo praktično delovanje.

Ako u našem organizmu prevlada jedan od ta dva principa i ako to potraje duže vreme, ravnoteža će biti poremećena i dovesti do nezdravog stanja, bilo na mentalnom, bilo na emotivnom, bilo na fizičkom planu.

Žorž Ošava, japanski humanista i poklonik prirodne medicine, koji je bio prvi popularizator makrobiotike u savremeno doba na Zapadu, primetio je da Izraženo i dugotrajno jin stanje organizma (koje može biti izazvano i insistiranjem na konzumiranju izrazito namirnica koje dovode organizam u jin stanje) može dovesti do leukemije, meningitisa, kolitisa, epilepsije, emfizema, dijabetesa, astme, raka grla, raka materice, raka bešike, preosetljivosti, nervoze, šizofrenije.

Izraženo i dugotrajno jang stanje organizma (koje može biti izazvano i orijentisanošću na izrazito jang namirnice) može dovesti do žutice, gihta, gušavosti, čira na dvanaestopalačnom crevu, raka jetre, raka rektuma, raka duodenuma, paranoje, jarosti, tvrdoglavosti, zatucanosti, rigidnosti.

Postoji i tzv. jin-jang klackalica, koja je u savremenom načinu ishrane veoma izražena. Na primer, nakon konzumiranja izrazito jang namirnice (jako slanog čipsa) javlja se prirodna potreba za kompenzacijom tog stanja nekom ekstremno jin namirnicom (na primer, koka-kolom). Ovakvo skakanje iz krajnosti u krajnost ne dovodi do ravnoteže, već predstavlja klackalicu, koja u krajnjoj liniji može da izazove arteriosklerozu, distrofiju mišića, hepatitis, Hodžkinovu bolest, uremiju, kamen u žuči, rak dojke, rak pluća, rak bubrega, rak pankreasa, rak kože, nesigurnost i nestabilnost.

Da bismo izbegli i krajnje jin i krajnje jang stanja i tako smanjili rizik da naš organizam oboli usled toga što nije u stanju da uspostavi ravnotežu, makrobiotika savetuje da za osnovu naše ishrane uzmemo namirnice koje su u pogledu odnosa jina i janga manje-više uravnotežene. Mnogo je lakše telu da balansira namirnice koje su bliže neutralnim, nego da pokušava da uravnoteži krajnosti.

 

Namirnice po stepenu jina i janga

Namirnice koje čine organizam izrazito baznim (jang)
Morske alge, limun, celer, urme, grožđe,  smokve, biljni čajevi (većina),  agar agar, dinja, lubenica,  paprika, kuzu,, peršun,, potočarka

Namirnice koje čine organizam srednje baznim (jang)
Krompir (sa korom), zeleno lisnato povrće, karfiol,  kelj, blitva, dajkon, rotkva,  repa, začinsko bilje (zelenih listova), zelena salata, rotkvice,beli luk, mahunarke (sveže, zelene), cvekla,  brokoli, kupus, grašak (sveži), paprike, špargla, kukuruz šećerac (sveži), klice lucerke (alfalfa), jagode, maline, ribizla,  jabuke, kajsije,  grožđe, kruške,  bundeva, grejpfrut, banane (zrele), urme, kivi, nektarine, breskve, ananas, avokado, smokve (sveže), rogač, bademi,, banča čaj, voćni sokovi, ,suvo grožđe, đumbir (sveži), zeleni čaj, šitake pečurke, jabukovo sirće, umeboši šljive, sokovi od povrća

Namirnice koje čine organizam blago baznim (jang)
Integralni pirinač, tofu, tempeh, tamari, sojino mleko, pirinčani slad, miso, proso, heljda, kesten, esenski hleb (sušen), masline, maslinovo ulje,, plavi patlidžan, bamije, prokelj, krastavac, paradajz, rotkvice, crni luk, praziluk, ukiseljeno povrće (domaća makrobička turšija), trešnje, mandarine, narandže, kokosov orah (sveži), kozje mleko, med, pečurke, bamije, morska so, crni luk

Neutralne namirnice
Pavlaka, kravlje mleko, jogurt (običan), surutka (sirova), puter (nesoljen), ulja (izuzev maslinovog)

Namirnice koje čine organizam blago kiselim (jin)
Jaja, crveni pasulj, bundevinno seme, susamovo seme, ječam, ječmeni slad, puter,, spelt ili pir (vrsta žitarice), spanać

Namirnice koje čine organizam srednje kiselim (jin)
Integralne žitarice i testenina od njih, peciva od integralnog brašna, mekinje, suve mahunarke (sem soje), koštunjavo voće (osim badema), basmati pirinač, pirinčano mleko, raž, ovas, pšenični hleb sa organskim klicama, oljušten krompir, sirevi, riba, mleko (homogenizovano), kozje mleko (homogenizovano), kečap, melasa (organska, bez sumpora), borovnica, šljive, javorov sirup (neprerađen), senf, kokice (posoljene, sa puterom), suve šljive i čaj

Namirnice koje čine organizam izrazito kiselim (jin)
Beli hleb, peciva i kolači od belog brašna, rafinisane žitarice (npr. beli ili glazirani pirinač), kikiriki, čokolada, kafa, alkohol, gazirana bezalkoholna pića,  zaslađeni voćni sokovi, veštački zaslađivači, junetina, svinjetina, jagnjetina, piletina, riba, brusnice, suve šljive, nerafinisan pšenični krem, krem od jaja (sa belim šećerom), zaslađeni jogurt, sladoled, džemovi, želei, jagnjetina, prerađeni javorov sirup, melasa (sa sumporom), industrijska turšija, plodovi mora, šećer,  rafinisana ili jodirana so, crni čaj, orasi, vinsko sirće

Ova tabela možda će vam na prvi pogled izgledati čudno. Na primer, kako to da limun, koji je izrazito kiseo po ukusu, može da učini organizam veoma baznim (jang)?

U procesu varenja limun se razlaže na bazne sastojke i izrazito povećava baznost organizma. Ta osobina limuna iskorišćena je i u poznatoj detoksikacionoj Neera dijeti, čiji je jedan od osnovnih sastojaka limun. I trkači na duge staze i maratonci iz prakse znaju za to svojstvo limuna da neutrališe umor, otklanjajući mlečnu kiselinu koja nastaje napregnutim radom mišića. Lubenica takođe stvara baznu reakciju. Nije nikakvo čudo što i narodna medicina smatra limun i lubenicu odličnim za pročišćenje. Osim što čiste organizam, oni neutrališu i preteranu kiselost, koja je uzrok mnogih problema (između ostalog, i stvaranja bubrežnog kamena; zato se kaže da lubenica "čisti bubrege").

Na drugom kraju spektra, beli hleb i peciva, meso i druge namirnice označene crvenom crtom, u procesu varenja izazivaju izrazito kiselu reakciju. Nije teško primetiti da upravo namirnice koje su ovde označene crvenom crtom predstavljaju preovlađujući način ishrane danas. Zato je kod mnogih ljudi kiselost organizma povećana, a takvo stanje je dobra podloga za razvoj raznih poremećaja (vidi poglavlje Presna ishrana).

ZAPAMTITE PRAKTIČNI PRINCIP

Da biste obezbedili opimalnu hranu organizmu, držite se namirnica iz grupe označene zeleno. One su blago bazne, upravo kao što je blago bazna i ljudska krv. Između ostalih, standardne i popularne makrobiotičke namirnice - pirinač, tofu, tempeh, miso, tamari, sojino mleko - predstavljaju blago bazne namirnice koje odgovaraju baznosti krvi i koje organizam veoma lako usvaja.

Ako koristite namirnice malo dalje od sredine (iz spiska obeleženog plavom i narandžastom trakom) trebalo bi da imate u vidu sledeće: žitarice i neke vrste mahunarki (narandžasto) utiču na povećanje jina (kiselosti), dok povrće i voće (plavo) utiče na povećanje janga (baznosti). Zbog toga je važno u dnevnoj ishrani unositi isto toliko povrća koliko i žitarica.

I namirnice koje se nalaze pri kraju baznog spektra (plavo) imaju svoje mesto u makrobiotičkoj ishrani, ali je potrebna veština i iskustvo da se one pravilno uravnoteže sa drugim namirnicama ili da se upotrebe kao terapijsko sredstvo.

Što se tiče namirnica sa crvenog kraja spektra, makrobiotika preporučuje da se one izbegavaju.

Pirinač je fin

Sve integralne žitarice su pogodne za ljudsku ishranu, ali po svojim izbalansiranim svojstvima prvo mesto zauzima pirinač - mrki, ili integralni pirinač (nikako beli, ljušteni, glazirani!) On ima najuravnoteženiji odnos jina i janga, što se ogleda u njegovoj gotovo savršenoj ravnoteži između minerala, belančevina i ugljenih hidrata. Zahvaljujući ovome, on ima posebno umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem. Zato je pogodan da bude osnov ishrane i zato mu makrobiotičari daju prednost u odnosu na sve ostale žitarice.

Problemi sa mlekom

Iako je kravlje mleko u pogledu jina i janga sasvim uravnoteženo (neutralno), većina makrobiotičara smatra da je insistiranje na obilju mleka i mečnih proizvoda u ishrani na Zapadu direktni uzrok mnogih zdravstvenih poremećaja. Kravlje mleko ima previše kazeina, belančevine koju zapravo organizam teleta koristi za rast rogova i kopita. Čoveku tolika količina belančevina nije potrebna i dovodi do preopterećenja belančevinama, za koje su neka istraživanja pokazala da predstavlja jedan od uzroka arterioskleroze (vidi detaljnije na stranici o vegetarijanstvu). Osim toga, stalno konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda stvara u čovečijem organizmu veliku količinu sluzi, koja je odlična podloga za razvoj bakterija. U slučaju prekancerogenih i kancerogenih stanja organizma, ova sluz takođe služi kao "hrana" ćelijama raka.

Kao alternativu kravljem mleku i siru i ostalim vrstama mleka i sireva, makrobiotika preporučuje vekovima korišćene i dokazano blagotvorne namirnice, sojino mleko i tofu.

Makrobiotika i vegetarijanstvo

Iako ne preporučuje većinu namirnica životinjskog porekla, makrobiotika nije isto što i vegetarijanstvo, jer dopušta, pa čak u nekim slučajevima i preporučuje, konzumiranje ribe.

Interesantno:

Da makrobiotika seže dalje u prošlost od 20. veka i da je to jedan prilično stari tradicionalni sistem prevencije i saniranja zdravstvenih poremećaja ishranom, svedoči i sledeći primer. U Srbiji se još daleke 1826. godine pojavila knjiga "Makroviotika ili nauka o produženju čovečeskog života", koju je sa nemačkog preveo jedan od prvih srpskih lekara, dr Jovan Stejić.