Mediteranska ishrana godi bubrezima

Mediteranska ishrana je detaljno proučena i dokazano je da pogoduje prevenciji gojaznosti, dijabetesa i zdravlju srca. Sada su istraživači pokazali da je dobra i za zdravlje bubrega.

Od svih vrsta zdrave ishrane koje se preporučuju u današnjem svetu, mediteranska je većini ljudi najprivlačnija, verovatno iz dva razloga. Prvi je što nije ekstremna ni u kom pogledu, a drugi je što je daleko ukusnija od svojih konkurenata.
Pre nego što pređemo na temu, uticaj mediteranske ishrane na zdravlje bubrega, ponovićemo ukratko osnovne karakteristike mediteranske kuhinje.
Pre svega, ova ishrana favorizuje integralne namirnice svih vrsta u umerenoj količini. Kolači i slatka peciva se jedu sasvim umereno (za razliku od tipične zapadne ishrane), ali se zato koristi dosta integralnih žitarica. Hleb se mesi od prirodno, polagano fermentisanog testa. Paste i pice se prave od neizbeljenog brašna (koje, dakle, ne sadrži hemikalije) i bez bromida i drugih toksičnih adiitiva i konzervanasa. Često se koristi kuskus, koji je zapravo integralno zrno pšenice, donekle usitnjeno.
Posno meso se koristi veoma retko, a riba češće. Na trpezi se svakodnevno može naći obilje maštovito i ukusno spremljenog povrća, mahunarki, maslina, maslinovog ulja i orašastih plodova.
Dakle, sve u svemu, mediteranska ishrana podrazumeva da se u odnosu na tipičnu zapadnu (posebno američku ishranu) konzumira mnogo više svežeg voća, povrća, mahunarki, semenki, orašastih plodova, zdravih masti (maslinovo ulje), integralnih genetski nemodifikovanih žitarica i ribe, dok je konzumacija crvenog mesa, prerađene hrane i slatkiša svedena na minimum. 
U mediteranskim oblastima, jaja, mleko i fini sirevi se proizvode uglavnom ručno, na farmama, što ih čini znatno zdravijim od industrijskih (ne koristi se GMO za ishranu stoke, injekcije antibiotika i hormoni rasta).
Obroci u mediteranskoj kulturi su uživanje. Jede se u opuštenoj atmosferi, obed traju dugo, u ugodnom društvu i uz malu količinu vina. Izbegavaju se žurba i neprijatni razgovori za stolom. Svaki obrok je gotovo neka vrsta svetinje. 
I poslednje, ali ne i najmanje važno. Obroci su manji (umereni) u poređenju sa zapadnom, a posebno standardnom američkom ishranom. U mediteranskim oblastima ljudi obično tokom dana dosta hodaju, voze bicikl, fizički rade i plešu.

Dobra i za bubrege
Iz svega rečenog, jasno je zašto je mediteranska ishrana dobra za celokupno zdravlje. A sad, evo zašto naučnici kažu da je dobra i za bubrege. Istraživači Univerziteta Kolumbija, Majami, i Atinskog univerziteta sproveli su istraživanje među starijim stanovnicima Menhetna. To je bila mešovita populacija raznih narodnosti, uglavnom starija od 64 godine, a bila je praćena oko 7 godina. Istraživači su utvrdili da je mediteranski način ishrane kod starijih ljudi izrazito godio zdravlju bubrega, pošto su bubrežna oboljenja kod onih koji su ga se pridržavali bila 50% ređa nego kod prosečne populacije, a brzo slabljenje funkcije bubrega kod onih koji su se držali mediteranskog načina ishrane bilo je ređe za 42% nego kod proseka. Sve je to dokumentovano u članku “Veza između mediteranskog načina ishrane i rada bubrega” koji se pojavio u onlajn izdanju uglednog časopisa Clinical Journal of the American Society of Nephrology.

Izvori
http://oldwayspt.org
www.newswise.com
http://cjasn.asnjournals.org




 

 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži


banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    23 ( +11 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +10 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 68