Zdrava Hrana

Osnovne karakteristike mediteranske ishrane, koja je tradicionalna za ove narode, koji se već stotinama godina hrane na sličan način jesu: manja upotreba mesa i mesnih prerađevina, manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, obilato korišćenje mahunarki, žitarica, povrća i voća, velika količina nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) i umereno korišćenje vina.

Ono što se jede svakodnevno - sastoji se najvećim delom od hleba, paste, palente (kačamaka), žitarica i krompira, a zatim voća i povrća, pasulja i drugih mahunarki, jezgrastog voća; nakon toga sledi maslinovo ulje, pa mleko i sir u manjoj meri. Samo par puta nedeljno se jede riba i piletina, a crveno meso samo nekoliko puta mesečno.

Medicinski časopis "New England medical Journal" objavio je istraživanje obavljeno na uzorku od 22000 Grka, koji su primenjivali principe mediteranske ishrane. Istraživači su dobili rezultate koji su pokazali da Grci žive duže od ostalih. Takođe, časopis Američkog medicinskog udruženja objavio je izveštaj o koristima od mediteranske ishrane. Istraživanje je rađeno na uzorku od 2000 ljudi starih između 70 i 90 godina, koji su praćeni tokom 11 godina. Verovatnoća da oni koji su se pridržavali mediteranske ishrane, umereno konzumirali alkohol nisu pušili i bili fizički aktivni umru tokom istraživanja bila je za 50% manja od uobičajene.

Mada su neki istraživači pokušali da uzrok dugovečnost Mediteranaca nađu u samo jednom izolovanom faktoru njihove ishrane - recimo, maslinovom ulju, za koje nema nikakve sumnje da spada u najzdravije masti u ishrani, izgleda da se ovom fenomenu ipak ne može pristupiti na taj način. Maslinovo ulje je ušlo u široku upoterbu u čitavom svetu, ali to nije bitnije uticalo na opšte zdravlje. U mediteranskoj ishrani su očigledno važni svi detalji. Takođe, izgleda da osim ishrane postoje i drugi faktori. Mediteranci imaju jedan vedriji odnos prema životu, oni uživaju u hrani sa porodicom i prijateljima. Za njih je obrok uživanje i opuštanje, a porcije nisu velike.