Školski orijentisani nutricionisti i neki naučnici često tvrde da između konvencionalno gajenih poljoprivrednih kultura (povrća, voća, žitarica) i organski gajenih - nema razlike. Tekst takvog sadržaja pre nekoliko meseci se pojavio i kod nas u dnevnom listu “Politika”. U njemu se kaže da “nema dokaza” da su organski gajeni proizvodi bolji. Veoma detaljno istraživanje koje su sproveli Džon Reganold i kolege sa Vašingtonskog državnog univerziteta pokazalo je da su organski gajeni proizvodi daleko bolji.

Jedno ozbiljno savremeno istraživanje otkrilo je sledeće: ako se pacovima dopusti da konzumiraju neograničene količine džank hrane, oni mogu da postanu toliko zavisni od nezdrave ishrane da će radije izgladneti nego se vratiti na normalnu hranu. Da li se ovo odnosi i na ljude? Istraživači smatraju da je sposobnost tzv. „džank hrane“ da izaziva pravu fiziološku zavisnost potcenjena.

„Doručak je kralj svih obroka i ni po koju cenu ga ne smete preskakati”. Ovo je savet koji su nam delile naše bake i mame, a danas i mi pokušavamo da ga prenesemo svojoj deci. Međutim, i pored naše svesnosti o važnosti tog obroka, kao i brojnih naučnih istraživanja koja su potvrdila značaj doručka za čovekovo zdravlje, najnovije studije pokazuju da ga, skoro svakodnevno, preskače čak oko 50 odsto stanovništva.

Birajte grickalice koje će vam utoliti glad, snabdeti vas energijom i obezbediti važne hranljive sastojke. Pre svega, birajte voće i povrće, integralne žitarice, koštunjavo voće i semenke, mlečne proizvode sa manjim procentom mlečne masti.
 

U krugovima ljudi koji paze na ishranu izraz “brza hrana” sve više postaje sinonim za nešto što treba izbegavati. Pa ipak, mnogi se još uvek pitaju: zašto je izbegavati, kad je tako zgodna i spremna da se pojede na licu mesta; i kako je izbeći, kad se nudi na svakom uglu, hrskava, začinjena, ukusna…?

Nutricionisti preporučuju musli za doručak zato što sadrži složene ugljene hidrate koji se sporo oslobađaju i održavaju stabilan nivo šećera u krvi. Time se održava duže osećaj sitosti. Ako musli sadrži i jezgrasto voće, daje nam i kvalitetne masti, a ako se jede sa sojinim mlekom, ili sa jogurtom, kao izvorom belančevina, predstavlja potpuno izbalansiran obrok koji pruža sve što je potrebno organizmu za predstojeći dan...

Sladoled je jedan od najprimamljivijih komercijalnih proizvoda. Ko može da mu odoli u toplim danima, kad je tako hladan, sladak, osvežavajući, sa čokoladom, vanilom, raznim voćnim ukusima? Ipak, pitanje je da li je dobro često konzumirati sladoled i kako to utiče na naš organizam.

Oko genetski modifikovane hrane (GMO) danas se zaista lome koplja. Ona ima mnogo protivnika, ali njeni zagovornici ističu da ne postoje naučni dokazi da je ona štetna. Da takvi dokazi ne postoje je možda i istina, a možda je samo posledica toga što nije proteklo dovoljno vremena od početka korišćenja GMO hrane da bi se pokazale njene posledice. Ipak, pravo pitanje treba da glasi: pored svog obilja prirodne hrane, zašto nam uopšte treba - genetski modifikovana?