Industrijska hrana, u kojoj se poboljšivači ukusa i razni aditivi masovno koriste je univerzalno prisutna u današnjem društvu. Prve žrtve ove, ukusne i primamljive hrane su deca i emotivno labilnije osobe, koje višak svojih emocija i neispunjenih potreba zadovoljavaju na taj način. 

Mnogi ljudi su navedeni da veruju da je ishrana lišena masti idealna za zdravlje srca. Ali, eliminisanjem prehrambenih izvora holesterola i zasićenih masti, zdravlje počinje postepeno da propada.

Tri najznačajnije međunarodne organizacije FAO (Organizacija za ishranu i poljoprivredu UN), UNEP (Program za zaštitu životne sredine UN) i WHO (Svetska zdravstvena organizacija) su zajedno skrenule pažnju na povećanu osetljivost dece na pesticide, kao i na njihovu neophodnu zaštitu od hemikalija.

Osnovno pravilo glasi: smanjite unos zaslađenih napitaka! Umesto jednog zaslađenog pića – popijte čašu vode: na ovaj način možete da izbegnete da unesete čak i do 10 kašičica šećera dnevno manje!

Otpornost bakterija na antibiotike postaje sve uočljivija. Veruje se da je uzrok tome raširena upotreba antibiotika u gajenju stoke i živine. Udruženja lekara pokrenula su inicijativu da se zakonom propiše da se antibiotici koriste samo u medicinske, a ne u komercijalne svrhe.

Makrobiotičari ne preporučuju upotrebu mleka, poznato je. A izgleda da se i lekari u poslednje vreme slažu sa njima, jer je sve više članaka u ozbiljnim naučnim časopisima koji tvrde da mlečni proizvodi, uključujući mleko, sir i drugo, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, ubice broj 1 u razvijenim zemljama.

Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitivanjima da med ima brojna povoljna dejstva na organe za varenje, organe za disanje, kao i na srce i krvne sudove.

Decenijama je puter (onaj obični, od kravljeg mleka) ocrnjivan kao nezdrav. Ali, istina je drugačija. Pokazalo se da su masnoće koje su hvaljene kao "zdravije" (na primer, hidrogenizovana biljna mast, ili margarin, i rafinisana biljna ulja) zapravo mnogo štetnije po zdravlje nego puter.