Osnovne karakteristike mediteranske ishrane, koja je tradicionalna za ove narode, koji se već stotinama godina hrane na sličan način jesu: manja upotreba mesa i mesnih prerađevina, manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, obilato korišćenje mahunarki, žitarica, povrća i voća, velika količina nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) i umereno korišćenje vina.

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je za optimalno zdravlje neophodno da unosimo omega 6 masne kiseline i omega 3 masne kiselina u odnosu 2:1. U tipičnoj savremenoj ishrani, usled konzumiranja velikih količina mesa, mi unosimo omega 6 i omega 3 masne kiseline u odnosu 10:1! Takav odnos utiče na pojavu oboljenja kao što su razne upale, autoimune bolesti, alergije, srčana oboljenja, astma, pa čak i neki oblici raka.

Danas se i zvanična medicina i takozvana alternativna medicina izgleda slažu u jednom: uobičajeni način ishrane savremenog čoveka se udaljio od nekih prirodnih principa, tako da se smatra jednim od glavnih faktora rizika za takozvane civilizacijske bolesti - pre svega oboljenja srca i krvotoka, raznih vrsta raka, dijabetesa, artritisa i sl.

Nakon zimske oskudice, rano voće i povrće na tezgama izgleda zaista primamljivo. Ali, ukoliko je gajeno na uobičajeni način, uz upotrebu „hemije“, ono sa sobom nosi i određene rizike. Ako razmišljate o tome da umesto konvencionalno gajenih koristite neprskane ili organski gajene proizvode, verujemo da će vam dobro doći da znate neke činjenice koje u narednom tekstu iznosi prof. dr Staniša Stojiljković.

Sve do početka 19. veka glavna hrana čitavog čovečanstva bile su integralne žitarice: pirinač, ječam, ovas, pšenica. Međutim, sa pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja, u opštu upotrebu su ušle rafinisane žitarice i tzv. "belo brašno". Ono je možda dobro da se naprave fina peciva i kolači, ali, nažalost, osim skroba, ne sadrži ništa drugo.