Zdrava Hrana

Umesto da baziramo ishranu na onome što mislimo da su ljudi jeli pre mnogo hiljada godina, više smisla bi imalo da se bavimo nutritivnim zahtevima savremenog čoveka i pronalaženjem najboljeg načina da počne da se hrani zdravije, tvrdi prof. dr Kirsten Gremilion, stručnjak za istoriju ishrane.

Po mišljenju dr Gremilion, opsesija „prirodnom“ ishranom je pogrešna, jer takva ishrana nikad nije postojala. Iako je ishrana naših predaka bila zdrava, ona nije više prirodna od drugih vrsta ishrane, smatra ona.

U današnje vreme visokoprerađene hrane, obogaćene sastojcima za koje nismo ni čuli, iskušenje je vratiti se mnogo jednostavnijem načinu ishrane. Najnoviji hit je tzv. paleo (paleolitska) dijeta, koja usmerava ljude ka „prirodnijem“ načinu ishrane.

U knjizi Ancestral Appetites: Food in Prehistory (Predački apetiti: hrana u praistoriji) Kristen Gremilion, profesor antropologije na Ohajo državnom univerzitetu piše o tome kako su ljudi, u skladu sa novim saznanjima i životnim okruženjem, menjali ishranu tokom vremena. Osnovne nutritivne potrebe čoveka formirale su se i razvijale tokom miliona godina. Tokom evolucije ljudi su, prilagođavajući se okruženju u kome su živeli, prilagođavali i navike u ishrani. „Ljudi su svaštojedi koji jedu širok spekatar namirnica. Umesto da baziramo ishranu na onome što mislimo da su ljudi jeli pre mnogo hiljada godina, više smisla bi imalo da se bavimo nutritivnim zahtevima savremenog čoveka i pronalaženjem najboljeg načina da počne da se hrani zdravije“, kaže Gremilion.

Po njenom mišljenju, opsesija „prirodnom“ ishranom je pogrešna, jer takva ishrana nikad nije postojala. Iako je ishrana pećinskog čoveka bila zdrava, ona nije više prirodna od drugih vrsta ishrane, smatra ona. Paleo dijeta ističe konzumiranje nekuvane i neprerađene hrane kako bi se iskoristilo što više hranljivih sastojaka. Ali, sirova hrana nije ništa više prirodna od kuvane hrane. Gremilion objašnjava da su ljudi imali dobar razlog da počnu da kuvaju hranu: kuvanje olakšava iskorišćavanje nekih nutrijenata, kao i varenje, a i olakšava „posao“ zubima. Nakon stotina hiljada godina kuvanja, ne postoji razlog zbog koga bi ljudi odustali od njega. Gremilion zaključuje da kulturne razlike određuju ono što jedemo, kao i da ne postoji samo jedna „prirodna ishrana“ kojoj bi ljudi trebalo da se vrate.