Džank hrana izaziva fiziološku zavisnost?

Jedno ozbiljno savremeno istraživanje otkrilo je sledeće: ako se pacovima dopusti da konzumiraju neograničene količine džank hrane, oni mogu da postanu toliko zavisni od nezdrave ishrane da će radije izgladneti nego se vratiti na normalnu hranu. Da li se ovo odnosi i na ljude? Istraživači smatraju da je sposobnost tzv. „džank hrane“ da izaziva pravu fiziološku zavisnost potcenjena.


Možda nesposobnost mnogih da se odviknu od loše hrane i da skinu suvišne kilograme nije uopšte „slabost volje“, već ima biohemijsko-neurološke korene. Na to je ukazala serija istraživanja koja su sprovedena tokom tri godine i objavljena u časopisu Nature Neuroscience. U ovoj studiji su naučnici Pol Džonson i Pol Keni na nekoliko načina eksperimentalno pokazali da je reakcija pacova na neograničene količine džank hrane (pod “džank” ili lošom hranom podrazumeva se industrijski prerađena hrana sa puno zasićenih masti, soli, rafinisanog šećera i raznih aditiva) veoma bliska poznatom obrascu zavisnosti od droge - čak i u smislu da menja hemijske reakcije mozga.
U svojoj prvoj studiji, istraživači su davali kontrolnoj gurpi pacova normalnu, uravnoteženu hranu, a eksperimentalnoj grupi su ponudili iste te namirnice, ali su pri tom pacovi iz te grupe imali neograničen pristup džank namirnicama kupljenim u obližnjoj samousluzi, uključujući mesne prerađevine i slatkiše. U kratkom vremenskom periodu pacovi koji su se hranili džank hranom počeli su da jedu kompulzivno i brzo su postali debeli. Po rečima istraživača, “uzimali su dvaput više kalorije nego kontrolna grupa".

Zamka “zadovoljstva”
Mnoge droge koje izazivaju zadovoljstvo deluju tako što direktno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu, a posebno dopaminske receptore, poznate kao D2. Preterana stimulacija tih receptora dovodi do toga da telo počinje da proizvodi manje dopamina, što navodi adikta da to nadoknađuje uzimanjem sve veće količine droge.
Istraživači su pretpostavili da i u ovom slučaju pacovi jedu kompulzivno zato što im je, kao i zavisnicima od droga, postajala nedovolja mala količina hrane i trebalo im je sve više i više “džank hrane” da bi postigli istu količinu zadovoljstva.
Pošto se dopamin takođe može osloboditi aktivnostima koje izazivaju zadovoljstvo, kao što su hranjenje i seks, Keni i Džonson su pretpostavili da se zavisnost od hrane može stvoriti na isti način. Da bi eksperimentalno ispitali da li su pacovi, zaista, postali “navučeni” na dopamin, istraživači su pacove iz prve grupe (hranjene džank hranom) priključili na aparate koji mogu da direktno stimulišu njihove D2 receptore dok okreću točak.

Sve crte adiktivnosti
Eksperiment je pokazao da su životinje zaista postale zavisne.
Pacovi koji su konzumirali džank hranu okretali su točak značajno duže nego pacovi na normalnoj ishrani, što ukazuje da su njihovi receptori zaista postali desenzitivizovani. Ta "duboka" desenzitizacija dogodila se nakon samo pet dana ishrane džank hranom!
"Mi znamo koje su osnovne crte adiktivnosti, a te životinje su imale svaku od tih crta", rekao je Keni. "Oni nisu dobijali nagradu na način na koji bi trebalo. Kad doživite tako nešto, jedan način da se osećate bolje je da se vratite džank hrani". Istraživaču su zaključili da je gubitak kontrole kod pacova tipična odlika adiktivnosti.

Radije glad – nego normalna hrana
U još jednom testiranju svoje hipoteze o adiktivnosti, istraživači su upotrebili virus da blokiraju D2 receptore zdravih pacova. Svi ti pacovi su počeli da kompulzivno jedu.
"Ovo je najpotpuniji dokaz do danas koji ukazuje da gojaznost i zavisnost od droga imaju iste neurobiološke osnove", rekao je Džonson.
Pošto su utvrdili da su pacovi hranjeni džank hranom postali zavisni, Džonson i Keni su hteli da pokažu koliko daleko će ih ta zavisnost odvesti. Zato su uzeli i pacove zavisne od džank hrane i pacove koji ranije nisu jeli tu hranu i izložili ih elektrošokovima kad god bi jeli džank hranu. Pacovi kojima je ta hrana data prvi put su brzo prestali da je jedu, dok su zavisni pacovi ignorisali elektrošokove i nastavili da jedu!
Verovatno najšokantnije otkriće je došlo kada su istraživači uskratili zavisnim pacovima pristup džank hrani i počeli da ih hrane samo zdravom hranom za pacove - istom onom hranom koju su ti pacovi jeli kao mladunci. Kada nisu imali džank hranu, pacovi su bukvalno odbijali da jedu tokom dve nedelje!

A kako je kod ljudi...?

Istraživači iz ovog eksperimenta ukazuju da mnogi ljudi danas takođe pate od adikcije na džank hranu. Ali, za razliku od pacova, kažu oni, ne postaju svi ljudi koji jedu džank hranu gojazni. Naučnici tu tu razliku pripisuju uticaju zdravstvenog obrazovanja i društvenom pritisku da se instiktivne navike ljudi u jelu umere. "Pacovi ne pate od društvenih pritisaka kao mi", rekao je Keni.
Ideja o zavisnosti od džank hrane nije nova, a ideja o povezanosti džank hrane i dopamina izneta je u bestseleru "Kraj prejedanja" koji je objavio bivši komesar Američke uprave za hranu i lekove (FDA) Dejvid Kesler.
Nutricionista Sendi Livingston je prokomentarisala da slične adiktivne obrasce jasno možemo da vidimo i kod ljudi. "Oni znaju da ne treba da se prejedaju, ali to ipak čine."
Livingstonova je izrazila nadu da će bolje poznavanje biohemijske strane adikcije na hranu doprineti da se ljudi manje manje osećaju krivim i da ih okolina manje osuđuje zato što su gojazni.
Takođe, neki od komentatora ovog eksperimenta su pozvali istraživače da bolje istraže da li možda nije slučaj da u osnovi tih adiktivnih efekata stoje neki već “ozloglašeni” pojedinačni sastojci džank hrane, kao što je npr. mononatrijum-glutaminat, koji se često koristi kao pojačivač ukusa.

Prof Ralf di Leone sa Jejl univerziteta primetio je da je potrebno više istraživanja o dugoročnim efektima te adikcije na hranu, čak i ako se neka životinja kasnije prebaci na normalnu ishranu i smrša. "Težina se može vratiti na normalnu, ali možda je došlo do trajne izmene njihove reakcije na hranu i u budućim okolnostima", dodao je on.
 


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lečio sam kolege lekare... U Beogradu je, kao gost škole homeopatije “Simillimum”, gostovao italijanski lekar, neurolog i homeopata, dr Roberto Petrući. Bila je to izuzetna prilika da iz prve ruke saznamo može li homeopatija iz...
Koliko ima šećera u voću?... Ako ste ljubitelj zdrave ishrane koja se bazira na voću, povrću i žitaricama, a zazirete od šećera, verovatno se ponekad pitate: “Koliko li samo šećera pojedem sa ovim…?”  Ovde ćete naći neke ori...
Dobra voćka za hladne dane... Nekad egzotični delikates, avokado je danas dostupan u gotovo svim većim supermarketima i na pijacama. On je posebno bogat kvalitetnim mastima, koje prijaju u hladnijim danima, pa je odličan da njime ...
Zeleni čaj protiv raka... Najnovije otkriće francuskih i japanskih naučnika, saopšteno na skupu Saveza američkih udruženja za eksperimentalnu biologiju (FASEB) pokazuje da polifenoli iz zelenog čaja presecaju ćelijske puteve k...
Prirodna prevencija prehlada... Iako je vreme trenutno toplo i lepo, nije prerano da mislimo o prevenciji prehlada. Jer, njihova sezona uskoro dolazi. Ima mnogo jednostavnih načina da podržimo svoj imuni sistem i smanjimo šanse da „...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Za i protiv belog hleba

    • Slavica M 25.11.2016 13:46
      Žarko, niste naveli koji hleb koristite. Beli hleb ima visok glikemijski indeks koji ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    20 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 363

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lečio sam kolege lekare

Detaljnije »