Hrana od koje se dobro osećate

Za vezu između raspoloženja, zdravlja i hrane znalo se još od drevnih vremena. Ajurvedska medicina se vekovima ozbiljno bavi tom temom, ali i novija istraživanja sve češće razmatraju opravdanost takvog stava. Pored svih teorija, ukoliko verujemo da će nas određena hrana činiti srećnijim - onda verovatno i hoće, čak i ukoliko namirnica ne sadrži „magični” sastojak.
Dobra hrana, u dobrom društvu, nesumnjivo podiže raspoloženje. Posebno su interesantne veze uticaja hrane na hemijske reakcije mozga, kao što je lučenje neurotransmitera. Njihova uloga je da prenose informacije koje odašilje mozak, i da pri tome utiču na raspoloženje, mišljenje, osećanja i ponašanje.

Serotonin, dopamin i norepinerfin su neurotransmiteri - koji su, kako se veruje, najosetljiviji na uticaje iz kuhinje. Serotonin je odgovoran za osećanje optimizma, opuštenosti i zadovoljstva. Dopamin i norepinefrin deluju na stanje budnosti i mentalnu oštrinu, a odgovorni su i za pojačane aktivnosti.

Kompleksni ugljeni hidrati su neophodni za proizvodnju serotonina. To je i razlog zbog kojeg nedostatak ugljenih hidrata u ishrani uzrokuje anksioznost, nervozu i umor. Ali, beli hleb i prženi krompirići nisu pravo rešenje. Ključni odgovor daju integralne žitarice, jer se kompleksni ugljeni hidrati razgrađuju tokom dužeg vremenskog perioda i tako omogućavaju stalnu cirkulaciju serotonina telom.

Vitamin D, koji se često naziva „sunčev vitamin”, jer se sintetizuje u telu za vreme izlaganja sunčevoj svetlosti, znatno utiče na poboljšanje raspoloženja.

(napomena: o važnosti nadoknađivanja vitamina D u zimskim danima vidi ovde)

Mononezasićene masti iz hladno ceđenih biljnih ulja, poput maslinovog, kao i jezgrasto voće - izuzetno su korisni za dobro raspoloženje i zdravo srce. Ishrana sa premalo masnoća nepovoljno utiče na moždane funkcije i tako pojačava osećaj anksioznosti, frustracije i besa. Sa druge strane, namirnice sa velikim procentom zasićenih masti umrtvljuju, dok hidrogenizovana biljna ulja blokiraju krvne sudove u mozgu. Istovremeno blokiraju i signale neurotransmitera do mozga, što negativno utiče na raspoloženje. 

Folna kiselina, koja se nalazi u zelenom lisnatom povrću, održava ili pospešuje kognitivne (saznajne) sposobnosti. Inače, osobe koje pate od deficita folne kiseline, nisu sklone optimizmu. Zato ćete se bolje osećati, staloženije razmišljati i biti smireniji ukoliko konzumirate zeleno lisnato povrće, koje sadrži i smirujući magnezijum. Da biste zadržali dobro raspoloženje, dovoljna dnevna količina je oko 200 grama brokolija - na primer (ili sočiva, ako biste radije da jedete mahunarke).

 

RECEPTI

Hrskavi bademi bez aditiva

Potrebno je: sveži, neoljušteni bademi i morska so.

Priprema: Ugrejte rernu na 200 stepeni, a na pleh stavite papir za pečenje. Bademe, isprane u hladnoj vodi i oceđene, natrljajte morskom solju. Rasporedite ih u jednom sloju na pleh i pecite
10-15 minuta, dok ne počne da se oseća prijatan miris. Servirajte ih ohlađene, dobro raspoloženom društvu.


Jesenja čorba od bundeve

Potrebno je: dve šolje bundeve, pola šolje cvetova karfiola, pola šolje brokolija, glavica crnog luka, peršun, zobene pahuljice, kašičica susamovog ulja, so, litar vode.

Priprema: Luk naseckan na kockice prodinstajte na ulju nekoliko minuta. Dodajte vodu i bundevu isečenu na kockice i prokuvajte dok ne omekša. Ispasirajte čorbu, pa dodajte cvetiće karfiola i brokolija, posolite. Kuvajte poklopljeno oko 15 minuta. Dodajte zobene pahuljice, prokuvajte još oko pet minuta, pospite seckanim peršunom i poslužite.

Vesna Boškov
Odlomak. Tekst u celini možete pročitati u najnovijem broju 28 časopisa U zdravom telu.

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Salata od krastavaca, tofua, susama i đumbira... Sastojci za preliv: 1/3 šolje soja majoneza, ¼ šolje pirinčanog sirćeta, 3 kašike seckanog svežeg đumbira, 2 kašike preprženog susama, 4 kašičice tamarija, 2 kašičice mirina (pirinčanog vina), 1,5 kaš...
5 namirnica smanjuje žudnju za šećerom... Konzumacija značajnih doza rafinisanog šećera polako stvara teren za nastanak gojaznosti, predijabetesa i srčanih problema. Kada se najedemo rafinisanog šećera, šećer u krvi naglo skoči, ali isto tako...
Rabarbara... Rabarbara je višegodišnja, zeljasta biljka sa velikim listovima i dugom mesnatom stabljikom. Sadrži mnogo korisnih organskih kiselina (jabučna, niacin, pantotenska, folna), minerala (kal...
Dobri biljni izvori kalcijuma... Mleko nije jedini vredan izvor kalcijuma, a ni najbolji. Nekoliko biljnih namirnica bogatije su kalcijumom od mleka, a iz njih se kalcijum lakše usvaja. Kalcijum je neophodan za zdravlje zuba i kos...
Prevencija prehlade i gripa... Kada govorimo o zaštiti našeg zdravlja, najveća prednost koju imamo je snažan imuni sistem. Mnogi virusi, bakterije i ostali mikroorganizmi već žive u našem telu. Razlika je samo u tome što neki ljudi...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 117

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Salata od krastavaca, tofua, susama i đumbira

Detaljnije »