Vi ste ovde: Ishrana Principi zdrave ishrane Ishrana bez ugljenih hidrata

Ishrana bez ugljenih hidrata

U 80-tim godinama 20. veka, strah od masti zahvatio je zapadni svet. Svuda su favorizovani proizvodi sa malo masti. Ali, ako se jede manje masti, onda je potrebno više ugljenih hidrata da se zasitimo. I upravo je to vreme kada su počele katastrofalne "epidemije" gojaznosti i dijabetesa.

Milionima godina ljudi su evoluirali kao lovci-sakupljači, tako da nisu jeli velike količine ugljenih hidrata. Jeli smo hranu koja nam je u prirodi bila dostupna od lova, pecanja i sakupljanja svih jestivih namirnica koje su se mogle naći. Među njima nije bilo čistog skroba, kao što su npr. hleb, špageti, pirinač ili krompir. Skrobnu hranu čovečanstvo konzumira tek nekih 5 do 10 hiljada godina, otkad se razvila poljoprivreda. U tom relativno kratkom vremenu naši geni su se tome prilagodili samo u maloj meri.
Sa industrijskom revolucijom, pre nekih 100-200 godina, dobili smo fabrike koje su bile u stanju da proizvedu velike količine rafinisanog šećera i belog brašna. To su čisti ugljeni hidrati (šećeri) koji se veoma brzo vare. To je suviše kratko vreme da bi u ljudskom organizmu došlo do bilo kakvog genetskog prilagođavanja takvim prerađenim namirnicama.


Nametnuti strah od masti
U 80-tim godinama 20. veka, strah od masti zahvatio je zapadni svet. Svuda su se pojavili proizvodi sa malom količinom masti. Ali, ako se konzumira manje masti, onda je potrebno više ugljenih hidrata da se zasitimo. I upravo je to onaj period kada su počele katastrofalne "epidemije" gojaznosti i dijabetesa. Iako je Amerika "najmastofobičnija" nacija u celom svetu - ona je istovremeno i najdeblja.
Danas je postalo jasno da je strah od prirodne hrane koja sadrži prirodne masti bio velika greška.


Problem sa šećerima i skrobom
Svi svarljivi ugljeni hidrati se u organima za varenje razlažu na proste šećere. Potom se šećer apsorbuje u krv, podižući nivo glukoze u krvi. To povećava proizvodnju hormona insulina, a to je naš hormon zadužen za skladištnje masti.
Insulin se proizvodi u pankreasu. Kad se proizvede u velikim količinama, insulin sprečava sagorevanje masti, a višak hranljivih materija skladišti u masnim ćelijama. Nakon nekog vremena (nekoliko časova ili manje) to može da dovede do manjka hranljivih materija u krvi, što stvara osećaj gladi i žudnje za nečim slatkim. Obično tada ljudi ponovo jedu. I time ponovo započinje proces - začarani krug koji u krajnjem ishodu dovodi do gojenja.

Sa druge strane, manji unos ugljenih hidrata daje vam niži, stabilniji nivo glukoze u krvi i niže nivoe insulina. To, opet, dovodi do oslobađanja masti iz masnih naslaga i intenzivira sagorevanje masti. To obično dovodi do gubitka masti, posebno onih oko trbuha, kod gojaznih u toj oblasti.


Mršavljenje bez gladi
Ishrana sa minimumom ugljenih hidrata (Low Carb, LC) olakšava telu da koristi svoje masne rezerve, pošto nivo insulina nije visok i zato ne blokira njihovo sagorevanje. Ako u ishranu dodamo prirodne masnoće (kao što su puter, prečišćeni puter ghi, sir, jaja pavlaku i sl) to će pružiti duži osećaj sitosti nego konzumacija ugljenih hidrata. Znatan broj proučavanja je ovo dokazao: kada ljudi jedu šta god im se jede, ali bez ugljenih hidrata, količina kalorija koju unesu po pravilu opada.
Dakle, nije više nužno da se broje kalorije ili mere količine hrane. Ako se hranite na ovaj način, možete da zaboravite na kalorije i da verujete svom osećaju gladi i sitosti. Većini ljudi koji pređu na ovu ishranu više nije neophodno da broje kalorije, kao što im nije neophodno ni da broje dah. I naravno, ako ne verujete, najbolji način da ovo proverite je da i sami isprobate, na nekoliko nedelja.
Neka proučavanja korisnika ove ishrane pokazala su da ishrana sa malom količinom ugljenih hidrata ne popravlja samo težinu - nego da se poboljšava i krvni pritisak, nivo šećera u krvi i sastav holesterola (HDL i trigliceridi). Takođe, uobičajeno iskustvo je mirniji stomak i manja žudnja za slatkom hranom.

Dakle, opšte preporuke za ovaj, sve popularniji način ishrane, bile bi:

1. Sasvim izbaciti iz ishrane:
Hleb, pirinač, krompir, testa, peciva, žitarice, voćne sokove, pivo.

2. Pomalo i retko jesti:
Pasulj, grašak, voće, mleko

3. Umereno jesti: luk, šargarepu, rotkve

To je sve. Svaki obrok, vegetarijanski ili ne, postaje low-carb čim se prilagodi ovim pravilima. Npr. sarme (bez pirinča) i podvarci su automatski low-carb, ruska salata je low carb ako se izbaci krompir i smanji količina graška i šargarepe (i bela i crvena).



U sledećem nastavku:
Tipični jelovnik za LCHF ishranu, tipični obroci i nuspojave na početku…

 

 

NAPOMENA REDAKCIJE:
Ovo je samo prikaz jedne nove, popularne dijete. Redakcija ovog veb sajta nastoji da pruži informacije o svim sistemima ishrane, ali ne zastupa nijedan poseban način ishrane, pa ni ovaj, jer smatramo da je ishrana potpuno individualna stvar i da je svaki sistem dobar samo za određene grupe ljudi, ali da nijedan ne može biti dobar za sve.

 



 Prethodni članci u rubrici:

Komentari  

 
0 #1 mbezjak@t-com.me 17-03-2013 21:26
Na osnovu čega je data preporuka da se jede malo voća kad je osnov Vandemekerove i Vandelarove ishrane puno voća i povrća? Mnogo ljudi čak žive samo od voća.
Citiraj
 
 
+3 #2 susumiga 18-03-2013 19:52
Koliko sam shvatio, preporuka o malo voća je uglavnom kada se želi da se smrša a konkretan metabolizam je osetljiv na ugljene hidrate. Onda je i voće problem (bez obzira što ima fiber-a), narocito ono puno šećera, grožđe, banane, lubenice itd. Voće koje ima malo šećera i na koje se onda obraća paznja (za one koje vole voće) su tipa jagode, maline, kupine, borovnice.
Ljudi koji žive samo od voća - to je sasvim druga filozofska struja u nutricionizmu danas. Lepo bi bilo kad bi nutricionizam bio kao matematika ili fizika - da je sve jasno kao dan i da važi za svakog čoveka. Ovako - izabereš jednu filozofsku školu pa nju guraš dok ti telo dobro reaguje. Ako ne ide, probaš nešto drugo.
Citiraj
 

Dodaj komentar

Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


Sigurnosni kod
Osveži