Kako zaštititi decu od nezdrave hrane

Industrijska hrana, u kojoj se poboljšivači ukusa i razni aditivi masovno koriste je univerzalno prisutna u današnjem društvu. Prve žrtve ove, ukusne i primamljive hrane su deca i emotivno labilnije osobe, koje višak svojih emocija i neispunjenih potreba zadovoljavaju na taj način. 

“Tata hoću da mi kupiš čips, štapiće”, itd. Svakodnevna borba sa industrijskom hranom, koja mami ukusima. Nedavno je obavljeno još jedno istraživanje, koje dokazuje vezu između „brze hrane“ i zavisnosti, koja se stvara u mozgu i našem organizmu.  Znači nije preterano reći „da se deca drogiraju grickalicama“ i TV-om, to je i naučno dokazano. U kombinaciji sa gledanjem televizije, a istraživači kažu da se kod nas TV gleda najviše na svetu, negde u proseku oko 5-6 sati, to je izuzetno nezdrava kombinacija. Sve veći broj gojazne dece, kao i epidemija alergija pa i srčanih oboljenja, su samo neki od vrlo jasnih pokazatelja lošeg zdravstvenog stanja dece. Iako ishrana nije jedini faktor, koji utiče na to, tu su i ekološka zagađenja, psihološki odnosi u porodici i društvu generalno, ali je jedan od najvažnijih faktora.

Kako da deci u ovom moru primamljivih slaniša i slatkiša, obezbedimo neki drugi zdraviji izbor u ishrani?  Ono osnovno od čega treba poći, je šta je to zdravija ishrana i kako to treba da izgleda. Kao što se preporučuje i u zvaničnim piramidama zdravije ishrane, dnevni meni bi trebao da se zasniva na oko 50% žitarica, 30% povrća i voća, 10% mahunarki, 10% orašastog voća i semenki (od bundeve i suncokreta recimo, zatim i lana i susama), hladno ceđenog ulja.  Veoma je bitno da namirnice budu organske i integralne i da se što manje termički obrađuju, da budu prevashodno one koje rastu na našim prostorima i koje možemo sami da uzgajamo u našim baštama. U tom smislu što se više koristi sirovo samoniklo bilje, utoliko bolje.

Kako bi mogli da izgledaju dnevni obroci za decu:


Doručak:  samlevena kaša od organskih integralnih žitarica (ječam, ovas, raž, proso, pšenica, heljda, kukuruz, može i samonikli amarant ili štir), sa dodatkom, meda, suvog ili svežeg organskog voća (jabuke, šljive, smokve, grožđe i dr.), može se dodati i kašičica nekog samoniklog bilja poput koprive (suve ili sveže), korena čička, pirea od kestena, nekog povrća, šargarepe rendane, celera, cvekle itd.  Takođe može se kombinovati i sa nekim namazom od mahunarki (sočiva, pasulja, nauta, kikirikija, semenki suncokreta i bundeve) i integralnim beskvasnim hlebom od organskih žitarica i raznim salatama od povrća i samoniklog bilja.

Organske intergralne žitarice i mahunarke se mogu nabaviti u većini prodavnica zdravije hrane, u nekima se može nabaviti i organsko povrće, kao i na nekim pijacama, dok se organsko voće teže može naći u prodavnicama i tu se morate potruditi da ga nađete ili kod proverenih prodavaca na pijacama ili kod rodbine i poznanika na selu ili iz sopstvenih voćnjaka i bašta.

Za užinu je uvek preporučljivo da imaju: voće, sendvič ili neko integralno organsko pecivo.

Ručak:  čorbe od žitarica, povrća i samoniklog bilja, zatim (kuvane, odležale u vodi, ili isklijale) žitarice, mahunarke, sa salatama od povrća i samoniklog bilja, uz dodatak semenki, hladno ceđenog ulja i sirćeta od divljih jabuka.  Za ručak je moguće kombinovati i krompir i pirinač, sa svim ostalim dodacima:


Večera:  slično kao i doručak.

Iako na sladoled generalno decu ne treba navikavati, jer hladna i zamrznuta hrana svakako ne prija želucu, postoji varijanta i za zdraviji sladoled, bez svih štetnih dodataka, koji se inače nalaze u običnom kupovnom sladoledu. Zdraviji sladoled se može praviti od: banana (ili neke druge osnovne guste povezujuće smese) i voća (malina, jabuke, kajsija itd), rogača, kakaoa i meda. Onda se to zamrzne i mogu se nabaviti i modle za sladolede sa štapićem. Na isti način se može praviti i zdravija čokolada, ali bez zamrzavanja.

Umesto kupovnih sokova, deci treba nuditi običnu vodu, ili čajeve, bez zaslađivanja, ili pak zasladiti medom ili malteksom. I praviti prirodne ceđene sokove. Ovo im se može nuditi i umesto mleka, a može se ponuda proširiti i sa sojinim (provereno ne GMO), bademovim, pirinčanim mlekom (opet najbolje u sopstvenoj izradi).

Umesto bombona i generalno slatkiša treba im nuditi još i: voće, suvo voće, keks i kolače pravljene od integralnog i organskog brašna, sa medom i malteksom, najbolje u sopstvenoj izradi ili od proverenih proizvođača u prodavnicama zdravije ishrane.

U tranzicionom periodu, ukoliko je on potreban, može se stara hrana, postepeno zamenjivati zdravijom (npr. beli pirinač, organskim integralnim pirinčem u sutlijašu, dodavanjem manjih količina, dok se ne naviknu na malo drugačiji ukus i izgled, tako i sa belim brašnom i drugim stvarima). I tako im postepeno, kada ih je već ovo društvo naučilo da jedu zaslađenu ili zasoljenu hranu, od koje su postali i zavisni, dodavati one prirodnije i manje veštačke ukuse, kako bi polako menjali i percepciju ukusa, što će nažalost biti i najteži zadatak, dok sami ne postanu svesni važnosti zdravije ishrane bez obzira na ukus. Znači, gde god je moguće, u neke smese (poput čorbi, namaza i slično)  dodavati samoniklo bilje, povrće i drugu zdraviju hranu, čiji se ukus neće osetiti.  Postepeno zamenjivati slanije namirnice i grickalice manje slanim i neslanim uopšte. So i razni dodaci, su veoma opasni i predstavljaju jedan od najraširenijih izazivača srčanih oboljenja, od kojih umire najveći broj ljudi u svetu.  Mnoge zemlje pokušavaju da sistematski smanje količinu soli u namirnicama.  Poželjno je izbegavati i potpuno eliminisati  hranu koja je pržena u dubokom ulju (npr. pomfrit, čips), i generalno hranu koja je pržena, kao i konzervisanu hranu.

Veoma je  poželjno pored stalnog objašnjavanja, deci ponuditi i da sama spremaju hranu za sebe i da u tome nađu motiv za igru.  Svakako decu ne treba prisiljavati na zdraviju ishranu, već suptilno nuditi ukusne zdravije alternative, do konačnog cilja kada budu sami bili svesni zdravije ishrane.  Jedan od najvažnijih principa jeste da decu ne treba „terati“ da jedu, nego ih nuditi, pustiti da sami jedu i imati poverenja u prirodne mehanizme u ljudskom organizmu, koje svakom detetu govore koliko i šta treba da jedu.  Deca će jesti kada su gladna i ješće koliko im treba.  Ako se zanesu sa igrom treba ih podsetiti na jedenje.

Sigurno je da bi deca jela daleko prirodniju i zdraviju hranu, kada bismo mi kontrolisali ishranu od samog rođenja, i kada im ne bi ubacivali hranu sa zaslađenim i zasoljenim ukusima. Prirodan nagon za hranom bi uslovio decu da jedu ono što je na meniju, a naravno da svaka individua ima  i neke svoje posebne navike, želje i potrebe u ishrani, što znači da svako ima svoje manje i više omiljenu hranu u skladu sa tim individualizmom. Bez obzira na to, neophodno bi bilo i da društvo i okolina menjaju svoj odnos prema tome, jer ako deca ne bi jela kod kuće, nailazila bi na tu hranu u svom spoljnom okruženju.  Zato je potrebni uticati i na institucije poput škola i obdaništa da šire svest o zdravijoj ishrani.

Šta umesto?

Mesa – namazi i drugi proizvodi od mahunarki, semenki i orašastog voća
Mleka – voda, ceđeni sokovi, „mleka“, odnosno napici od orašastog voća, mahunarki i žitarica
Margarina – namazi od mahunarki, semenki i orašastog voća i hladno ceđenog ulja
Štapića, čipsa i drugih grickalica – opet zdraviji namazi i integralna organska peciva, kokice (sa nimalo ili malo hladno ceđenog ulja i celerove ili morske soli) i dr.
Slatkiši – zdravija čokolada, zdraviji sladoled, zdravije zamene za bombone i kolače na bazi smese od banana, voća, suvog voća, rogača, meda i dr.

Dragan Andrić
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Proizvodi od soje... Kao što možda i znate, sojino zrno, ako je samo kuvano ili pečeno, teško se vari, jer sadrži enzim tripsin inhibitor, koji ometa njeno varenje. Zato se kao mnogo pogodniji način konzumiranja soje prep...
voće i povrće nas čini srećnijim... Da nas konzumacija voća i povrća može učiniti srećnijim, otkrio je međunarodni tim naučnika (Vorvik univerzitet iz Engleske i Kvinslend unuverzitet iz Australije) koji je istraživao psihologiju zdravi...
Kako ublažiti opekotine od sunca... Nema nikakve potrebe da zaradimo opekotine od sunca (postoji hladovina, šeširi, dugi rukavi i nogavice, kreme), ali ako nam se to već desilo, ima nekoliko prirodnih sredstava koja ublažavaju trenutne ...
Rafinisana fruktoza adiktivna kao alkohol... Fruktoza, tj. voćni šećer, je sasvim zdrava kada se unosi u umerenim količinama putem voća. Ali, industrijski prerađena fruktoza se sasvim drugačije ponaša u organizmu i veoma je nezdrav...
Vrste ulja za kuvanje... Postoji mnogo vrsta ulja koja se koriste za pripremu jela. U ovom kratkom pregledu navešćemo koja ulja je bolje koristiti hladna, a koja trpe visoke temperature, kao i koja su ulja zdravija i zašto. ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 93

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Proizvodi od soje

Detaljnije »