Otkud plastika u vodi za piće?

plastikvodaNedavno su svi svetski mediji objavili rezultate istraživanja po kome 93% flaširanih voda koje su ispitivane (a reč je o najpoznatijim proizvođačima), sadrži mikroplastiku. Ipak, stručnjaci nemaju jasnu sliku o tome koliko je mikroplastika rizična za zdravlje.

Istraživanje je radila Orb Media, neprofitna novinarska organizacija sa sedištem u Vašingtonu. Istraživači su testirali više od 250 flašica 11 brendova vode iz devet zemalja: Brazil, Kina, Indija, Indonezija, Kenija, Liban, Meksiko, Tajland i SAD. Mikroplastika je pronađena u 93% testiranih flašica pa i onih od najpoznatijih proizvođača, kao što su: Evian, Nestle Pure Life, San Pellegrino, Aqafina, Dasani.
Istraživanjem je rukovodila prof. Šeri Mejson sa Državnog univerziteta Njujork u Firodniji, koja kaže da su u flašicama vode otkriveni polipropilen (od njega se pretežno prave zatvarači), najlon, polietilen-tereftalat (PET). Istraživači veruju da neke od ovih vrsta mikroplastike prelaze u vodu iz flašica tokom procesa pakovanja. „Podaci sugerišu da bar neka vrsta kontaminacije plastikom dolazi tokom industrijskog procesa flaširanja vode“, navodi Šeri Mejson, i kaže da deo mikroplastike dolazi i iz flašice ili poklopca na flašici.
Kontaminacija je rangirana od 0 do 10.000 čestica mikroplastike na litar vode. U proseku, u flašicama je bilo 10 čestica na litar, većina ih je bila krupnija od 100 mikrona (0,10 milimetara, što je više od prečnika ljudske dlake).
Za identifikovanje mikoroplastike u flaširanoj vodi, istraživači su koristili tehniku poznatu kao označavanje Nil crvenom (Nile red tagging), koju su razvili naučnici sa Univerziteta Ist Anglia u Velikoj Britaniji. Ovaj metoda uključuje upotrebu fluorescentne Nil crvene boje, koja se apsorbuje na plastične površine. Boja se primenjuje na uzroke vode koji su zatim zračeni plavim svetlom. Istraživači zatim gledaju uzorke kroz mikroskop, noseći narandžaste naočare, kroz koje se vidi i može da se prebroji svaka čestica plastike.

Propisi o plastici ne postoje
Neke od čestica mogle bi dolaziti i iz same vode, smatra Endrju Mejes, jedan od naučnika koji je razvio pomenutu tehniku. Štaviše, ovde bi moglo da se radi o nefiltiranoj vodi iz vodovoda. Mejes kaže da je pomenuto istraživanje o vodi najveće za koje zna.
Kompanije čiji brendovi su testirani rekli su da rade po najvišim standardima, te da ne postoji regulativa o mikroplastici, kao ni standardizovani metodi testiranja vode na mikroplastiku.
„Ne radi se ovde o tome da upiremo prstom na određene brendove i proizvođače, već na to da je plastika svuda oko nas, ona je postala sveprisutan materijal u našem društvu, pa je ima i u vodi. Rezultati koje smo dobili nisu katastrofalni, ali jesu zabrinjavajući“, kaže prof. Mejson koja je prošle godine otkrila čestice plastike u vodi iz česme, dok su drugi istraživači prijavili ove čestice u morskim plodovima, pivu, morskoj soli, pa čak i u vazduhu.
Autori istraživanja u svom izveštaju upravo i kažu da smo sve svesniji postojanja mikroplastike u životnoj sredini i njenih potencijalno štetnih efekata, ali je manje istraživana njena rasprostranjenost u drugim oblastima. „Sa povećanjem proizvodnje i korišćenja plastike povezan je i rizik od zagađenja plastikom, pre svega životne sredine (najpoznatije zagađenje u tom smislu je zagađenje okeana). Ali, zagađenost plastikom otkrivena je i u slatkovodnim jezerima, morima, rekama, močvarama, kao i u organizmima, od planktona do kitova (i gotovo u svim vrstama između njih).“

Koliko mikročestica plastike popijemo?
Stručnjaci nisu sigurni koje rizike mikroplastika predstavlja za one koji je popiju sa vodom. Istraživanje koje je Evropska agencija za bezbednost hrane obavila 2016. godine otkrilo je da velika većina konzumirane mikroplastike verovatno bezbedno prolazi kroz telo. Ali, druga istraživanja su ispitivala da li ove čestice mogu da ostanu u organizmu i da se talože u različitim organima.
„Ono što znamo to je da su neke od ovih čestica dovoljno velike da se, nakon što se progutaju, verovatno i izbace iz organizma, ali na tom putu mogu da luče hemikalije koje su poznate kao rizične za zdravlje“, kaže prof. Mejson. „Neke od tih čestica su neverovatno male, tako da mogu da prođu kroz gastrointestinalni trakt, kroz zidove creva, i da se prenose kroz organizam, a mi ne znamo šta to znači za naše organe i tkiva.“
Dr Merkola na svom sajtu navodi podatak iz izveštaja Orb Media da je ljudima potrebno oko 2 litra tečnosti dnevno da bi bili hidrirani i zdravi, čak i više u toplijim predelima. Istraživanje sugeriše da čovek koji pije litar flaširane vode dnevno možda unese sa tom vodom i desetine hiljada čestica mikroplastike svake godine!   
Drugi istraživači pak smatraju da konuzmiranje plastike nije ozbiljno zdravstveno pitanje.
„Na osnovu onoga što do sada znamo o toksičnosti mikroplastike, a naše znanje je veoma ograničeno po tom pitanju, rekao bih da to nije preveliki zdravstveni problem“, kaže Martin Vagner, toksikolog sa norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju. „Mislim da je to logično, jer verujem da je naš organizam dobro adaptiran da se izbori sa ovim nesvarljivim česticama.“

Rizici nisu poznati
Svetska zdravstvena organizacija će i sama istraživati moguće rizike od mikroplastike u pijaćoj vodi, javio je BBC. Ovo istraživanje je delimično izazvano Orbovim istraživanjem. Brus Gordon, koordinator globalnog projekta SZO o vodi i sanitarno-zdravstvenim merama, kaže da je ovde najvažnije pitanje da li unošenje mikroplastike tokom života ima uticaja na zdravlje.
„Kada razmišljamo o sastavu plastike pitamo se da li u njoj može da ima toksina, do koje mere ona može da sadrži opasne sastojke, šta zaista čestice mogu da učine našem organizmu, ali ne postoji nijedno istraživanje koje bi nam dalo odgovore na ta pitanja“, izjavio je Gordon za BBC News. „Uobičajeno postoji „bezbedan“ limit, ali da biste odredili tu granicu, da biste definisali šta je bezbedno, morate da razumete da li su te stvari opasne, i ako se pojave u vodi u koncentracijama koje su opasne.“
Gordon kaže da je trenutno mnogo veći problem zagađenost izvora vode otpadnim vodama. Ali, takođe je svestan činjenice da ljudi žele odgovor na pitanje o tome da li je mikroplastika u pijaćoj, flaširanoj, vodi bezbedna (uostalom, samo prosečan Amerikanac potroši više od 160 flaša vode za jednokratnu upotrebu godišnje). „Javnost će biti zabrinuta da li bi od ovoga mogli da se razbole, na kraći ili duži rok.“

 

B. Soldatović

Izvori:
www.mnn.com/health/healthy-spaces/stories/bottled-water-microplastics-study
www.newsweek.com/microplastics-bottled-water-may-contain-thousands-pieces-plastic-waste-846506
www.bbc.com/news/science-environment-43388870
https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2018/04/21/bottled-water-microplastics-contamination.aspx?utm_source=dnl&utm_medium=email&utm_content=art1&utm_campaign=20180421Z1_UCM&et_cid=DM200700&et_rid=281966373

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako da "prevarite" nezdravu hranu... To jest, kako da kod kuće, ili kad izađete negde, uživate u svojim omiljenim "nezdravim" namirnicama, a da one ipak ne budu previše problematične - nekoliko praktičnih saveta. Pizza. Malo ko...
Homeopatija i ajurveda... Homeopatsko udruženje “Simillimum“ iz Beograda nastavlja sa otvorenim tribinama o homeopatiji i drugim zdravstvenim temama u januaru i februaru. Ulaz je slobodan, ali je potrebno najaviti ...
Zakoni zdravlja i izlečenja... Da li bi vas obradovalo kad bi na našem jeziku postojala knjiga o zdravlju koja bi: bila potpisana od strane lekara iz elitne medicinske ustanove, zasnivala se na savremenim naučnim dostignućim...
Trčanje je radost... Trčanje je bazični sport i jedan od osnovnih, spontanih načina izražavanja dinamičkih kvaliteta ljudskog bića. Sigurno ste primetili sa kakvim entuzijazmom deca svaki čas prelaze iz hodanja u trč...
Da li je kelj superhrana?... Ne postoji zvanična definicija termina "superhrana", mada se taj termin koristi za voće ili povrće koje je posebno hranljivo i doprinosi zdravlju, a sadrži mnogo fitonutrijenata. Po toj definiciji, ke...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    28 ( +10 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 256

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako da "prevarite" nezdravu hranu

Detaljnije »