Prirodno je jesti sezonski

Danas, kada police supermarketa i piljara imaju istu ponudu voća, povrća, žitarica i začina i leti i zimi i kad možemo da u svako doba jedemo bilo šta što nam se sviđa, trenutak je da se zapitamo – da li je takav način ishrane i najbolji za nas?

Pitanje da li se treba hraniti u skladu sa godišnjim dobom do druge polovine 20. veka nije se ni postavljalo, jer je većina ljudi mogla da se hrani jedino tako – onim plodovima prirode koji su trenutno dostupni. Sada je situacija drugačija, ali proizvodi koje možemo nabaviti leti i koje možemo nabaviti zimi nisu isti, a i ne deluju isto na naš organizam u različitim vremenskim uslovima...

Na primer, japanski istraživači su otkrili da je sadržaj vitamina C triput veći u spanaću koji je ubran u leto, nego u onom koji je ubran zimi. Povrće iz staklenika, zbog veštačkih uslova gajenja i češćeg prskanja, ne spada u preterano zdrave namirnice. Ako hoćemo da zimi jedemo jagode, sveže krastavce ili svež paradajz, onda ćemo možda sa korisnim materijama koje ove biljke sadrže uneti u organizam i poprilično hemije, koja lako može da poništi moguću korist od konzumiranja ovih proizvoda.


I dijeta prema sezoni
Na Zapadu se preko 50 godina raspravlja o tri klase dijeta: dijete sa puno proteina, dijete sa minimumom masti i dijete sa puno ugljenih hidrata (šećera). Razlike u principima ovih dijeta zaista zbunjuju njihove korisnike. Kako je onda moguće da sve one ipak deluju?

Po dr Džonu Dulardu, autoru hit knjige “Ishrana prema tri godišnja doba”, odgovor je zapanjujuće jednostavan a pruža ga upravo princip ishrane prema godišnjem dobu. Svaka od ovih dijeta je potpuno delotvorna samo tokom četiri meseca godišnje. Ako hoćete da se hranite prirodno, a pri tom i održite liniju, u proleće ćete se orijentisati na ishranu sa veoma malo masti, u leto na ishranu sa puno ugljenih hidrata (šećera iz voća i povrća), a u jesen/zimu na ishranu sa puno proteina (masti).


Ispravno je - ono što nam se jede
Ishrana u skladu sa tri godišnja doba usklađuje našu želju za hranom sa namirnicama koje nam sama priroda obezbeđuje u dato doba godine. Pod uslovom da nam apetit nije na neki nenormalan način poremećen, po pravilu nam se u zimu jedu supe, orašasto i jezgrasto voće, žitarice kao što je heljda i druge namirnice sa puno masti i proteina, kao što su meso i riba. U proleće, opet, imamo želju da jedemo salate, bobičasto voće i lisnato povrće – što je prirodna ishrana koja odgovara dijeti sa malo masti. A u leto, kada su dani dugi i vrući, potrebne su nam namirnice koje hlade kao što su voće i povrće (šećer u principu hladi organizam!), koje su u to doba prirodno dostupna osnova za ishranu koja odgovara dijeti sa puno ugljenih hidrata (šećera)


Pitaćete se – šta je sa četvrtim godišnjim dobom? Zapravo, postoje samo tri sezone za žetvu i ubiranje plodova – proleće, leto i jesen. Jesenje namirnice se tipično jedu i zimi, pa otuda imamo ishranu ne prema tri godišnja doba, već prema tri perioda žetve i ubiranja plodova, što je u najvećoj mogućoj meri logično, prirodno i normalno.


Kratki praktični vodič


U proleće, usredsredite se na nežno, lisnato povrće koje predstavlja sveže novo rastinje u to godišnje doba. Zelenilo koje se pojavljuje u proleće treba da bude predstavljeno i zelenilom u vašem tanjiru, uključujući blitvu, spanać, zelenu salatu, svež peršun, bosiljak…

U leto, držite se lakih namirnica koje rashlađuju, po preporukama kineske medicine. Tu spadaju jagode, jabuke, kruške i šljive; povrće poput letnje dinje, brokolija, karfiola i kukuruza, i začina kao što su menta i cilantro.

U jesen, okrenite se jesenjim biljkama koje više greju, uključujući šargarepu, krompir, beli i crni luk. Takođe koristite i začine koji zagrevaju – đumbir, ljute papričice i senf.

Zapamtite princip da one biljke kojima je potrebno duže da izrastu u celini više greju nego one koje rastu brže. Zato u zimu takođe koristite više korenasto povrće, kao što su šargarepa, krompir, crni i beli luk, a takođe i kukuruz. Heljda je odlična za zimu, kaša od heljde je tradicionalni doručak u hladnim zemljama kao što je Rusija.
Sve namirnice životinjskog porekla, uključujući i meso i jaja, spadaju u grupu namirnica koje greju. Vegetarijanci, ili oni koji poste, umesto ovoga mogu da koriste visokoproteinske prerađevine od soje  - tofu i tempeh, kao i izuzetno energetski snažan proizvod od pšeničnih belančevina, tzv. sejtan.


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

kafa ili šta?... Prema pisanju nekih popularnih sajtova, najčešće konzumirani napitak na svetu je - kafa. Pedantna američka statistika donosi informaciju da među njenim odraslim građanima, 90 odsto pije kafu svakog da...
Crveni pirinač... Crveni pirinač je bogat biljnim vlaknima. Ima nizak glikemijski indeks, pa je pogodna hrana za one koji nastoje da regulišu nivoe šećera u krvi.   S obzirom da je hrana koja lako zasiti, a ni...
Zašto je med bolji od šećera... Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitiva...
Dobrobiti od ljutih papričica... Ljute papričice počinju da privlače pažnju medicinske javnosti, jer se pokazalo da doprinose gubitku kilograma, ali i opštem zdravlju. Neka njihova svojstva će vas verovatno iznenaditi. Evo 10 razloga...
Čaj od đumbira...   Đumbir je ljutkasti koren koji uvećava mentalnu budnost, pomaže pri prehladi i gripu, pojačava cirkulaciju, ublažava  menstrualne tegobe i probleme sa debelim cevom, pomaže smanjenju hole...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Za i protiv belog hleba

    • Slavica M 25.11.2016 13:46
      Žarko, niste naveli koji hleb koristite. Beli hleb ima visok glikemijski indeks koji ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 306

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

kafa ili šta?

Detaljnije »