Programirani za gojaznost

Nedavno je dokumentarni film kanadske televizije CBC „Programirani za gojaznost“ bacio novo svetlo na ovaj problem, dovodeći u vezu gojaznost i hemikalije sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir. Neke od njih nalaze se u plastici, ambalaži u koju se pakuje hrana, pesticidima, metalnim konzervama, vatrostalnim materijalima, kozmetici.


Opšte je poznato da gojaznost nastaje kao rezultat delovanja različitih faktora, kao što su: ishrana, vežbanje, način života, „loši geni“... Postoje brojna istraživanja koja objašnjavaju kako je gojaznost delimično uzrokovana prekomernim kalorijskim unosom i premalim trošenjem tolikih kalorija. Ipak, istraživači obesogena (gena gojaznosti) sugerišu da hemikalije sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir možda stvaraju više masnih ćelija u našem organizmu i pomažu postojećim da se uvećaju, tako što menjaju naše hormone.
Najstrašniji deo je taj što smo možda, još u fazi fetusa, „programirani“ da budemo gojazni. Profesor Brus Blumberg sa Univerziteta Kalifornija koji se bavi istraživanjem obesogena (i koji je ovaj termin uveo u nauku) i načina na koji oni predstavljaju okidač za povećanje masnih ćelija, kaže: „Kada se životinje prenatalno izlože ovim hemikalijama, njihov metabolizam se reprogramira tako da se goje, čak i ako više nikad ne dođu u dodir sa tim hemikalijama.
Ovi obesogeni možda govore fetusu koji se razvija u materici da stvara više masnih ćelija, „programirajući“ ga tako da tokom života bude skloniji gojenju.

Hemikalije menjaju rad hormona
Brus Mohun, režiser i koscenarista (zajedno sa Helen Selindžer) dokumentarca koji je u Kanadi prikazan 12. januara, kaže: „Hemikalije koje remete endokrini sistem podražavajući rad hormona ulaze u organizam trudnice, a preko placente u organizam fetusa menjajući njegov sistem. Receptori od hormona primaju informaciju o tome koliko će gojazno ili mršavo dete biti, u zavisnosti od toga u kakvoj životnoj sredini se rodi, ali ovi receptori nisu sasvim precizni. Oni prepoznaju sve što liči na hormone. Hemikalije koje podražavaju hormone su, i nakon što se dete rodi, sposobne da utiču na receptore i rad endokrinog sistema do kraja puberteta. One mogu da promene informaciju o tome koliko masti se skladišti u organizmu i koliko masnih ćelija ima u organizmu.“
Istraživači koji su govorili za pomenuti dokumentarac navodili su istraživanja rađena na životinjama koja govore o uticaju hemikalija na gojaznost. Između ostalog, ova istraživanja pokazuju da su deblji oni miševi koji su u fazi fetusa bili izloženi hemikalijama koje utiču na endokrini sistem.

 
Kanadski istraživač Alison Holovej sa Mek Master univerziteta kaže: „Da li je privatljiva ideja o tome da ove hemikalije uzrokuju gojaznost? Apsolutno. Da li je to nedvosmisleno dokazano? Ne.“
Treba li isticati da se istraživanja hemijske industrije i akademska istraživanja ne poklapaju.
Zanimljivo je da hemikalije deluju u malim dozama, ali ne u velikim. Evo kako režiser i koscenarista Brus Mohun to objašnjava: „Geni su podešeni tako da reaguju na veoma male signale hormona. Receptori očekuju samo nekoliko hormona. Ako ih ima previše, ako je organizam bombardovan ovim hemikalijama koje podržavaju rad hormona, drugi geni stupaju na scenu, prepoznaju da je reč o grešci i isključuju receptore.


Zna se šta je poželjno izbgavati
Zaključak filma Programirani za gojaznost je da su hemikalije iz životne sredine samo jedan od mnogih razloga za gojaznost, odnosno da ne smemo zanemarivati već dobro poznate razloge kao što su prekomeran unos hrane i nedostatak kretanja. Uostalom, naučnici koji govore u ovom filmu još uvek ne znaju koliki je udeo hemikalija u gojaznosti, to je nešto što tek treba da otkriju.
Savet trudnicama je da izbegavaju, što više mogu, hemikalije kao što su bisfenol A (koga ima u plastici), hranu iz konzervi i industrijski prerađenu hranu, da ne zagrevaju plastične posude u mikrotalasnoj rerni, da ne piju vodu iz plastičnih flaša.
Profesor Brus Blumberg kaže: „Mi smo istovremeno izloženi obesogenim hemikalijama i jedemo nezdravu hranu, tako da je uticaj dvostruk. U SAD smo smanjili količinu masti, ali se gojaznost udvostručila. Činimo sve što bi trebalo, a ipak smo kao nacija sve deblji i deblji.“


Pre godinu dana (u febraru 2011), američki Nacionalni institut za uticaj životne sredine na zdravlje okupio je 135 naučnika koji su procenjivali vezu između šest uobičajenih hemikalija i gojaznosti. Te hemikalije su: arsenik i drugi metali, bisfenol A, ftalati i organotini, nikotin, pesticidi, trajni organski zagađivači. I, zaključili su da postoje „dobri dokazi“ koji povezuju majke pušače i njihovu izloženost arseniku i trajnim organskim zagađivačima (POPS) sa gojaznošću i dijabetesom, objavio je dr Majkl Galo.
Zdravorazumski zaključak bi mogao biti da hemikalije koje prirodno nisu deo našeg organizma utiču na neki način, verovatno negativno, na nas, pa da ih stoga treba izbegavati.




 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bol u kolenu... Istraživanje Britanskog udruženja fizioterapeuta tvrdi da je za veliki broj bolova u kolenu odgovoran rad za kompjuterom.   Ovo istraživanje je na osnovu statističkog uzorka pokazalo da više ...
Pečurke sa lukom za zdraviju zimu... Ova ukusna kombinacija sadrži obilje sastojaka koji veoma povoljno deluju na ljudski organizam. I pečurke i luk obiluju polisaharidima i fitonutrijentima za koje je dokazano da jačaju imunitet. Peč...
Prskano ili neprskano?... Nakon zimske oskudice, rano voće i povrće na tezgama izgleda zaista primamljivo. Ali, ukoliko je gajeno na uobičajeni način, uz upotrebu „hemije“, ono sa sobom nosi i određene rizike. Ako ...
Ne zaboravite presnu hranu! ... Sveže voće i povrće u sebi sadrži mnoge enzime i vitamine koji se kuvanjem uništavaju. Zbog toga je unošenje određene količine sirovih namirnica - na primer, u vidu salate - vrlo važan element zdrave ...
7 razloga da volite cveklu... Cvekla je bogata mnogim hranljivim sastojcima koji blagotvorno deluju na zdravlje. Uz to je i ukusna i može da se pripremi na različite načine (da se jede sirova, pečena, kuvana...).   1. Sni...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Šta organizam čini kiselim, a šta baznim

    • Maša 06.12.2017 13:29
      Limun u nasem organizmu postaje bazan i ako je u osnovi kiseo, slicno je i sa ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 480

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Bol u kolenu

Detaljnije »