Rizična visokoproteinska ishrana

Ishrana bogata proteinima u srednjim godinama dvostruko povećava rizik od ranije smrti, a četvorostruko od smrti od raka, dok je umeren unos proteina nakon 65. godine koristan, utvrdili su istraživači Fakulteta za gerontologiju Univerziteta Južne Kalifornije.

Za razliku od nekih ranijih studija, koje posmatraju period odraslosti kao monolitnu celinu, ovo istraživanje je promenilo perspektivu; ono je utvrdilo da ono što može da nam koristi u jednoj fazi života, u nekoj kasnijoj može da nam šteti. Belančevine kontrolišu hormon rasta, tzv. IGF-I, koji pomaže da naša tela rastu – ali je istovremeno taj hormon povezan sa rizikom od raka. Nivoi ovog hormona drastično opadaju nakon 65. godine, vodeći do gubitka mišićne mase i potencijalne lomljivosti kostiju. Ovo proučavanje je, dakle, pokazalo da, dok je u srednjim godinama konzumacija proteina veoma štetna, kod starijih ona igra zaštitnu ulogu. Nakon 65. godine, oni koji jedu umerene ili veće količine belančevina, manje su podložni bolestima.

Ovo proučavanje se oslonilo na iznenađujuće nalaze jedne ranije studije prof. Valtera Longa, koje je pratilo određenu populaciju u Ekvadoru koja je imala veoma malo slučajeva raka i dijabetesa. Razlog za to je jedna genetska mutacija, koja je kod tih ljudi smanjila nivoe IGF-I (faktora rasta); članovi te populacije su bili niži od 150 cm, ali istovremeno, gotovo imuni na rak i dijabetes.

Istraživanje je trajalo gotovo dvadeset godina, i pratilo veliki uzorak odraslih ljudi. Statistika je bila neumoljiva – osobe koje su konzumirale hranu bogatu životinjskim belančevinama u svojim srednjim godinama imale su četvorostruko veću šansu da umru od raka nego osobe koje su konzumirale malo proteina. To je faktor rizika koji se može uporediti sa rizikom koji imaju pušači!

Reklo bi se i da ovo istraživanje ide na ruku zagovornicima vegetarijanstva, pošto su istraživači Fakulteta za gerontologiju, ugledne kalifornijske ustanove, verovatno najpoznatije u svetu koja se bavi pitanjima vezanim za starenje, utvrdili da konzumiranje velike količine proteina iz životinjskih izvora – mesa, mleka i sira – u celini povećava rizik od ranije smrti.

Dugoročni rizik od visokoproteinskih dijeta
Istraživači nam objašnjavaju da ishrana uopšte nije tako jednostavno pitanje. Svakako da određene dijete i tipovi ishrane mogu da pomognu da se osećamo dobro nekoliko dana ili meseci, ali pitanje je da li će one pomoći da doživimo duboku starost u dobrom zdravlju. Upravo je to bilo glavno pitanje koje je zanimalo naučnike. I tako, na duge staze, pokazalo se da oni koji konzumiraju dosta belančevina imaju veći rizik od raka. A posebno, oni koji konzumiraju dosta belančevina iz životinjskih izvora, uključujući meso, mleko i sir, pokazali su 74% više šanse da umru od raznih bolesti, a nekoliko puta veće šanse da umru od dijabetesa! I opet, ovo istraživanje ukazuje da ishrana voćem, bogatim šećerima, uopšte nije glavni faktor rizika koji utiče na razvoj dijabetesa.
Ali, koliko zapravo belančevina treba jesti – to je sporno pitanje. Dosta pometnje su unele popularne dijete, poput Atkinsove i tzv. paleo ishrane, koje dopuštaju konzumaciju velike količine proteina. Iako ove dijete mogu da pomognu kod gojaznosti, pa čak i da smanje šanse za srčana oboljenja, sada postaje očigledno da one na duže staze nose prilično velike rizike druge vrste.

Biljni proteini nisu tako štetni
Suštinski je važno što su istraživači utvrdili da belančevine biljnog porekla, kao na primer one iz soje, nemaju isti negativan efekat kao životinjski proteini! Takođe, na procenat smrtnosti nije uticala kontrola unosa masti ili ugljenih hidrata, tako da izgleda da su životinjski proteini ipak glavni krivci!
“Većina Amerikanaca jede otprilike dvaput više proteina nego što bi trebalo”, komentarisao je prof. Longo. “A izgleda da je najbolje da smanje dnevni unos proteina, a posebno proteina životinjskog porekla. Ali, ne treba ići u ekstreme ni sa smanjivanjem unosa proteina, pošto se od efekta zaštite lako može doći do neuhranjenosti”. Verovatno je da ovo što važi za Amerikance u velikoj meri važi i za nas…

Praktične preporuke
Na osnovu rezultata koje su dobili, istraživači preporučuju isto što i neke vodeće zdravstvene agencije: da se unosi manje od 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine u srednjim godinama. Na primer, osoba koja teži 60 kg trebalo bi da jede oko 45-50 grama (!) belančevina dnevno, dajući prednost onima biljnog porekla, kao što su mahunarke, pasulj i sl – objasnio je Longo. 
“Visokoproteinsku ishranu” istraživači definišu kao ishranu u kojoj se 20% kalorija dnevno dobija iz belančevina, uključujući i biljne i životinjske. “Umerena” ishrana proteinima ima 10-19% kalorija iz proteina, a “niskoproteinska” ishrana uključuje manje od 10% ukupnih kalorija iz proteina.
Ipak, čak i umeren unos proteina u srednjim godinama ima štetan efekat, utvrdili su istraživači. Za 6318 učesnika istraživanja, prosečni unos proteina bio je oko 16% od ukupnog dnevnog unosa kalorija, pri čemu su 2/3 toga životinjskog porekla – što odgovara proseku ishrane Amerikanaca. Čak I oni koji su umereno konzumirali belančevina bili su izloženi tri puta većem riziku da umru od raka nego oni koji su tokom srednjih godina jeli niskoproteinsku ishranu (manje od 10% od ukupnih kalorija). Čak I malo smanjenje od umerenih do malih količina proteina smanjilo je rizik od ranije smrti za 21%.
“Gotovo svako će u određenom trenutku života imati maligne ćelije, ili prekancerozne ćelije. Pitanje je: da li će se one razviti? Izgleda da je glavni faktor koji odlučuje da li će se to desiti – konzumiranje proteina”, zaključio je prof. Longo.

 


(Članak pod nazivom: Low Protein Intake Is Associated with a Major Reduction in IGF-1, Cancer, and Overall Mortality in the 65 and Younger but Not Older Population, objavljen je u časopisu Cell Metabolism, 2014; 19 (3): 407-417 DOI: 10.1016/j.cmet.2014.02.006)
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

10 čudesnih sastojaka mediteranske ishrane... Za razliku od nekih drugih vrsta zdravije ishrane, mediteranska ishrana je istovremeno i zdrava i izuzetno ukusna. Evo koje su glavne namirnice koje je čine takvom. Mediteranskom ishranom se nazi...
Kako hrana utiče na kosti... Osteoporoza („porozne kosti“) uzrokuje slabljenje i lomljenje kostiju. U mnogim slučajevima, kosti slabe kada ne dobijaju dovoljnu količinu kalcijuma i drugih minerala. Ishrana je važan faktor kako pr...
Spelta... Spelta sadrži sve vitamine B grupe (osim vitamina B 12), a ima 7-8 puta više kalcijuma, magnezijuma, fosfora i selena od ostalih žitarica. Spelta sadrži i znatnu količinu cinka, a ima relativno nizak ...
Zašto jesti više putera... Decenijama su marketinške kampanje demonizovale puter i zasićene masti, a umesto njih forsirale biljna ulja i margarin. Nova naučna saznanja ukazuju da je puter neuporedivo zdraviji od margarina, a zn...
Dezert pre jela za manje kalorija?... Ako izaberete ukusan dezert pre ručka, to može da dovede do toga da ukupno konzumirate manje kalorija, pokazalo je psihološko istraživanje. U interesantnom eksperimentu koji su u studentskoj...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 116

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

10 čudesnih sastojaka mediteranske ishrane

Detaljnije »