Rizična visokoproteinska ishrana

Ishrana bogata proteinima u srednjim godinama dvostruko povećava rizik od ranije smrti, a četvorostruko od smrti od raka, dok je umeren unos proteina nakon 65. godine koristan, utvrdili su istraživači Fakulteta za gerontologiju Univerziteta Južne Kalifornije.

Za razliku od nekih ranijih studija, koje posmatraju period odraslosti kao monolitnu celinu, ovo istraživanje je promenilo perspektivu; ono je utvrdilo da ono što može da nam koristi u jednoj fazi života, u nekoj kasnijoj može da nam šteti. Belančevine kontrolišu hormon rasta, tzv. IGF-I, koji pomaže da naša tela rastu – ali je istovremeno taj hormon povezan sa rizikom od raka. Nivoi ovog hormona drastično opadaju nakon 65. godine, vodeći do gubitka mišićne mase i potencijalne lomljivosti kostiju. Ovo proučavanje je, dakle, pokazalo da, dok je u srednjim godinama konzumacija proteina veoma štetna, kod starijih ona igra zaštitnu ulogu. Nakon 65. godine, oni koji jedu umerene ili veće količine belančevina, manje su podložni bolestima.

Ovo proučavanje se oslonilo na iznenađujuće nalaze jedne ranije studije prof. Valtera Longa, koje je pratilo određenu populaciju u Ekvadoru koja je imala veoma malo slučajeva raka i dijabetesa. Razlog za to je jedna genetska mutacija, koja je kod tih ljudi smanjila nivoe IGF-I (faktora rasta); članovi te populacije su bili niži od 150 cm, ali istovremeno, gotovo imuni na rak i dijabetes.

Istraživanje je trajalo gotovo dvadeset godina, i pratilo veliki uzorak odraslih ljudi. Statistika je bila neumoljiva – osobe koje su konzumirale hranu bogatu životinjskim belančevinama u svojim srednjim godinama imale su četvorostruko veću šansu da umru od raka nego osobe koje su konzumirale malo proteina. To je faktor rizika koji se može uporediti sa rizikom koji imaju pušači!

Reklo bi se i da ovo istraživanje ide na ruku zagovornicima vegetarijanstva, pošto su istraživači Fakulteta za gerontologiju, ugledne kalifornijske ustanove, verovatno najpoznatije u svetu koja se bavi pitanjima vezanim za starenje, utvrdili da konzumiranje velike količine proteina iz životinjskih izvora – mesa, mleka i sira – u celini povećava rizik od ranije smrti.

Dugoročni rizik od visokoproteinskih dijeta
Istraživači nam objašnjavaju da ishrana uopšte nije tako jednostavno pitanje. Svakako da određene dijete i tipovi ishrane mogu da pomognu da se osećamo dobro nekoliko dana ili meseci, ali pitanje je da li će one pomoći da doživimo duboku starost u dobrom zdravlju. Upravo je to bilo glavno pitanje koje je zanimalo naučnike. I tako, na duge staze, pokazalo se da oni koji konzumiraju dosta belančevina imaju veći rizik od raka. A posebno, oni koji konzumiraju dosta belančevina iz životinjskih izvora, uključujući meso, mleko i sir, pokazali su 74% više šanse da umru od raznih bolesti, a nekoliko puta veće šanse da umru od dijabetesa! I opet, ovo istraživanje ukazuje da ishrana voćem, bogatim šećerima, uopšte nije glavni faktor rizika koji utiče na razvoj dijabetesa.
Ali, koliko zapravo belančevina treba jesti – to je sporno pitanje. Dosta pometnje su unele popularne dijete, poput Atkinsove i tzv. paleo ishrane, koje dopuštaju konzumaciju velike količine proteina. Iako ove dijete mogu da pomognu kod gojaznosti, pa čak i da smanje šanse za srčana oboljenja, sada postaje očigledno da one na duže staze nose prilično velike rizike druge vrste.

Biljni proteini nisu tako štetni
Suštinski je važno što su istraživači utvrdili da belančevine biljnog porekla, kao na primer one iz soje, nemaju isti negativan efekat kao životinjski proteini! Takođe, na procenat smrtnosti nije uticala kontrola unosa masti ili ugljenih hidrata, tako da izgleda da su životinjski proteini ipak glavni krivci!
“Većina Amerikanaca jede otprilike dvaput više proteina nego što bi trebalo”, komentarisao je prof. Longo. “A izgleda da je najbolje da smanje dnevni unos proteina, a posebno proteina životinjskog porekla. Ali, ne treba ići u ekstreme ni sa smanjivanjem unosa proteina, pošto se od efekta zaštite lako može doći do neuhranjenosti”. Verovatno je da ovo što važi za Amerikance u velikoj meri važi i za nas…

Praktične preporuke
Na osnovu rezultata koje su dobili, istraživači preporučuju isto što i neke vodeće zdravstvene agencije: da se unosi manje od 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine u srednjim godinama. Na primer, osoba koja teži 60 kg trebalo bi da jede oko 45-50 grama (!) belančevina dnevno, dajući prednost onima biljnog porekla, kao što su mahunarke, pasulj i sl – objasnio je Longo. 
“Visokoproteinsku ishranu” istraživači definišu kao ishranu u kojoj se 20% kalorija dnevno dobija iz belančevina, uključujući i biljne i životinjske. “Umerena” ishrana proteinima ima 10-19% kalorija iz proteina, a “niskoproteinska” ishrana uključuje manje od 10% ukupnih kalorija iz proteina.
Ipak, čak i umeren unos proteina u srednjim godinama ima štetan efekat, utvrdili su istraživači. Za 6318 učesnika istraživanja, prosečni unos proteina bio je oko 16% od ukupnog dnevnog unosa kalorija, pri čemu su 2/3 toga životinjskog porekla – što odgovara proseku ishrane Amerikanaca. Čak I oni koji su umereno konzumirali belančevina bili su izloženi tri puta većem riziku da umru od raka nego oni koji su tokom srednjih godina jeli niskoproteinsku ishranu (manje od 10% od ukupnih kalorija). Čak I malo smanjenje od umerenih do malih količina proteina smanjilo je rizik od ranije smrti za 21%.
“Gotovo svako će u određenom trenutku života imati maligne ćelije, ili prekancerozne ćelije. Pitanje je: da li će se one razviti? Izgleda da je glavni faktor koji odlučuje da li će se to desiti – konzumiranje proteina”, zaključio je prof. Longo.

 


(Članak pod nazivom: Low Protein Intake Is Associated with a Major Reduction in IGF-1, Cancer, and Overall Mortality in the 65 and Younger but Not Older Population, objavljen je u časopisu Cell Metabolism, 2014; 19 (3): 407-417 DOI: 10.1016/j.cmet.2014.02.006)
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Šitake protiv holesterola i virusa... Tokom jednog ispitivanja obavljenog 1974, 40 starijih osoba i 420 mladih žena konzumirale su 9 grama sušenih šitake gljiva ili odgovarajuću količinu svežih šitake gljiva (90g) sva...
Azuki pasulj... Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen na Dalekom istoku kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.   Slađi je od ostalih mahunarki. Bogat je magnezi...
Zasićene masti su dobre... Jednoj od većih nutricionističkih zabluda doprineo je američki naučnik dr Ensel Kejs, kad je povezao korišćenje zasićenih masti sa srčanim oboljenjima kod odraslih. Stručnjaci danas smatraju da je nje...
Šta se događa kad prestanete da jedete meso... Po ovakvim vrućinama, izbegavanje mesa može samo da koristi. Tim pre što prelazak na vegetarijansku ishranu ne pravi nikakve probleme u biohemiji organizma, kaže Džoan Saldž Blejk, dijetetičar ...
Prirodna prevencija prehlada... Iako je vreme trenutno toplo i lepo, nije prerano da mislimo o prevenciji prehlada. Jer, njihova sezona uskoro dolazi. Ima mnogo jednostavnih načina da podržimo svoj imuni sistem i smanjimo šanse da „...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Šta organizam čini kiselim, a šta baznim

    • Maša 06.12.2017 13:29
      Limun u nasem organizmu postaje bazan i ako je u osnovi kiseo, slicno je i sa ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 183

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Šitake protiv holesterola i virusa

Detaljnije »