Sladoled leti, a prehlade zimi?

Sladoled je jedan od najprimamljivijih komercijalnih proizvoda. Ko može da mu odoli u toplim danima, kad je tako hladan, sladak, osvežavajući, sa čokoladom, vanilom, raznim voćnim ukusima? Ipak, pitanje je da li je dobro često konzumirati sladoled i kako to utiče na naš organizam.

Sladoled je pre svega mlečni proizvod. Sastoji se pretežno od vode (u sastavu mleka i pavlake) sa zaslađivačima, kao što su kukuruzni sirup ili šećer, veštačkih ili prirodnih aroma, emulgatora, stabilizatora, zatim od čvrstih supstanci mleka i mlečne masti. Upravo je mlečna mast ono što daje sladoledu njegovo karakteristično bogatstvo i glatku teksturu. Bar po američkim propisima, sladoled mora da sadrži minimum 10% mlečne masti, a neke prvoklasne vrste sadrže i do 20% te visokokalorične komponente.
Osim toga, sladoled je koloidni rastvor; sićušni mehurići vazduha i ledeni kristali su disperzirani u tečnoj vodi i mreži destabilizovanih gromuljica masti. Takva struktura doprinosi njegovom ukusu. Da bi se masti destabilizovale, neophodno je koristiti emulgatore. U početku su u tu svrhu korišćena jaja, ali se sada najviše koriste mono- i digliceridi (trans masti, ili hidrogenizovane masti), kao i estar sorbitola, Polisorbat 80.


Od prehlada se brani leti
Iako ljudi uglavnom zimi počinju da se brinu kako da se ne razbole, već tokom leta se može mnogo učiniti da se spreče zimske prehlade. Sprečavanje prehlada i gripova podrazumeva jačanje imunog sistema i izbegavanje stresora koji potiskuju prirodnu odbranu. Zato u prevenciju čestih zimskih prehlada spada i umerenost u konzumiranju sladoleda, ali i drugih mlečnih proizvoda i rafinisanih šećera.
Praktikanti naturopatske (prirodne) medicine tvrde da obilna konzumacija mlečnih proizvoda, u koje sladoled nesumnjivo spada, doprinosi češćim prehladama tokom zime. Mlečni proizvodi stimulišu proizvodnju sluzi u telu. Višak sluzi može da izazove pritisak u sinusima, glavobolje i dalje opadanje efikasnosti imunog sistema. Sluz je takođe dobra podloga za razvoj bakterija. Isto tako, konzumiranje obilnih količina šećera smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da proždiru bakterije, a sladoled sadrži velike količine šećera.
Da bi sladoled zadržao svoju koloidnu strukturu, neophodno je da njegova temperatura bude minus 16 stepeni. Po ajur-vedi i kineskoj medicini, sve hladne namirnice potiskuju imunitet - a ovo je zaista hladno. Povrh toga, u medicini je poznat fenomen tzv. hladne glavobolje (“brain freeze efekat”), koju izaziva veoma hladna supstanca (često sladoled), kad dodirne nepce. Ova glavobolja nije opasna i veoma kratko traje (maksimum 5 minuta), ali dobro je znati da i tako nešto postoji.


Konzumirajte - ali umereno
Uprkos svim iznetim činjenicama, ovo nije članak protiv sladoleda. Sladoled je posebna namirnica, delikates, nešto čime možemo da se počastimo u posebnim prilikama. Smatramo da nije loše povremeno pojesti sladoled, ali da svakako nije dobro jesti ga svaki dan. Ipak, usled obilja i nedostatka samokontrole, pogotovo u razvijenijim zemljama, sladoled se konzumira masovno i svakodnevno, pa ga to, nažalost, stavlja na nepopularnu listu namirnica koje doprinose gojaznosti, nakupljanju sluzi u organizmu, češćim zimskim prehladama, nagomilavanju holesterola (usled mleka i šećera) i drugim problemima - što uopšte ne bi morao da bude slučaj, samo kada bi se ovaj ledeni delikates konzumirao umereno.

U većini industrijski proizvedenih sladoleda mogu se naći i brojni aditivi. Zato, ako vam se posebno jede sladoled, potrudite se malo i napravite ga sami....


Tekst je objavljen i u najnovijem broju časopisa Hrana kao lek


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Limun, voćka za svaki dan... Limun je jedan od najčešće korišćenih citrusa sa mnogo korisnih materija. Tradicionalno se limun koristi samostalno za lečenje mnogih zdravstvenih tegoba, a efikasan je sastojak mnogih drugih tretmana...
Da skinemo salo, treba jesti masti... Jedna od tajni održavanja poželjne telesne težine, ali i smanjenja rizika od srčanih oboljenja je upravo ispravna konzumacija masti. Odnosno, sagorevanje masnoća u organizmu će biti sporije ukoliko...
Biljna vlakna produžuju život... Za samo dve nedelje, promena ishrane dramatično utiče na rizik od raka debelog creva. Prelazak sa “zapadne” na ishranu bogatu vlaknima drastično smanjuje taj rizik, dok ga prelazak sa tradicionalne is...
Makrobiotika... Kod nas se termin makrobiotika povezuje sa japanskim učenjima, konkretno sa poznatim imenima Mičija Kušija, Evelin Kuši i Žorža Ošave. Malo je poznato da je sama reč "makrobiotika" u stvari ...
Konzumacija šećera i rizik od raka... Šećeri su neophodni za proizvodnju energije u ćelijama. Konzumacija šećera nije uzrok raka, niti ishrana bez šećera može da automatski eliminiše maligne ćelije iz organizma...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 132

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Limun, voćka za svaki dan

Detaljnije »