Sladoled leti, a prehlade zimi?

Sladoled je jedan od najprimamljivijih komercijalnih proizvoda. Ko može da mu odoli u toplim danima, kad je tako hladan, sladak, osvežavajući, sa čokoladom, vanilom, raznim voćnim ukusima? Ipak, pitanje je da li je dobro često konzumirati sladoled i kako to utiče na naš organizam.

Sladoled je pre svega mlečni proizvod. Sastoji se pretežno od vode (u sastavu mleka i pavlake) sa zaslađivačima, kao što su kukuruzni sirup ili šećer, veštačkih ili prirodnih aroma, emulgatora, stabilizatora, zatim od čvrstih supstanci mleka i mlečne masti. Upravo je mlečna mast ono što daje sladoledu njegovo karakteristično bogatstvo i glatku teksturu. Bar po američkim propisima, sladoled mora da sadrži minimum 10% mlečne masti, a neke prvoklasne vrste sadrže i do 20% te visokokalorične komponente.
Osim toga, sladoled je koloidni rastvor; sićušni mehurići vazduha i ledeni kristali su disperzirani u tečnoj vodi i mreži destabilizovanih gromuljica masti. Takva struktura doprinosi njegovom ukusu. Da bi se masti destabilizovale, neophodno je koristiti emulgatore. U početku su u tu svrhu korišćena jaja, ali se sada najviše koriste mono- i digliceridi (trans masti, ili hidrogenizovane masti), kao i estar sorbitola, Polisorbat 80.


Od prehlada se brani leti
Iako ljudi uglavnom zimi počinju da se brinu kako da se ne razbole, već tokom leta se može mnogo učiniti da se spreče zimske prehlade. Sprečavanje prehlada i gripova podrazumeva jačanje imunog sistema i izbegavanje stresora koji potiskuju prirodnu odbranu. Zato u prevenciju čestih zimskih prehlada spada i umerenost u konzumiranju sladoleda, ali i drugih mlečnih proizvoda i rafinisanih šećera.
Praktikanti naturopatske (prirodne) medicine tvrde da obilna konzumacija mlečnih proizvoda, u koje sladoled nesumnjivo spada, doprinosi češćim prehladama tokom zime. Mlečni proizvodi stimulišu proizvodnju sluzi u telu. Višak sluzi može da izazove pritisak u sinusima, glavobolje i dalje opadanje efikasnosti imunog sistema. Sluz je takođe dobra podloga za razvoj bakterija. Isto tako, konzumiranje obilnih količina šećera smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da proždiru bakterije, a sladoled sadrži velike količine šećera.
Da bi sladoled zadržao svoju koloidnu strukturu, neophodno je da njegova temperatura bude minus 16 stepeni. Po ajur-vedi i kineskoj medicini, sve hladne namirnice potiskuju imunitet - a ovo je zaista hladno. Povrh toga, u medicini je poznat fenomen tzv. hladne glavobolje (“brain freeze efekat”), koju izaziva veoma hladna supstanca (često sladoled), kad dodirne nepce. Ova glavobolja nije opasna i veoma kratko traje (maksimum 5 minuta), ali dobro je znati da i tako nešto postoji.


Konzumirajte - ali umereno
Uprkos svim iznetim činjenicama, ovo nije članak protiv sladoleda. Sladoled je posebna namirnica, delikates, nešto čime možemo da se počastimo u posebnim prilikama. Smatramo da nije loše povremeno pojesti sladoled, ali da svakako nije dobro jesti ga svaki dan. Ipak, usled obilja i nedostatka samokontrole, pogotovo u razvijenijim zemljama, sladoled se konzumira masovno i svakodnevno, pa ga to, nažalost, stavlja na nepopularnu listu namirnica koje doprinose gojaznosti, nakupljanju sluzi u organizmu, češćim zimskim prehladama, nagomilavanju holesterola (usled mleka i šećera) i drugim problemima - što uopšte ne bi morao da bude slučaj, samo kada bi se ovaj ledeni delikates konzumirao umereno.

U većini industrijski proizvedenih sladoleda mogu se naći i brojni aditivi. Zato, ako vam se posebno jede sladoled, potrudite se malo i napravite ga sami....


Tekst je objavljen i u najnovijem broju časopisa Hrana kao lek


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Najjednostavnija dijeta... Od svih programa za mršavljenje koji postoje, malo ih je tako jednostavnih i tako očigledno efikasnih kao što je to ishrana presnom hranom. Ljudi veoma često zaboravljaju koliko se kalorija „ugradi“ u...
Nazdravite zdravije ... Ovi zdravi, lagani napici su iznenađujuće ukusna alternativa uobičajenim pićima. I  - ne sadrže alkohol. Za napitak od bademovog mleka i začina potrebno je: 1 1/2 šolja badema koji su se 8 sati n...
Hlorela... Hlorela je jednoćelijska mikroalga koja sadrži najveću poznatu koncentraciju hlorofila. Hlorofil je po sastavu sličan ljudskoj krvi, ima osobinu da neutrališe štetne i otrovne materije iz okruženja i ...
Mangostena protiv raka... Mangostena je tropska voćka koja se gaji u Tajlandu i Maleziji. Nedavno proučavanje kineskih naučnika pokazalo je da ova voćka sadrži jedno posebno jedinjenje koje uništava maligne ćelije raka dojke. ...
gram masti – dosta... Nutricionisti kažu da je optimalna količina masti koju dnevno treba uneti u organizam – 1 gram na kilogram telesne težine. Lako je odmeriti koliko je to, na primer, kašika neke dobre masti – hladno ce...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 118

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Najjednostavnija dijeta

Detaljnije »