Sladoled leti, a prehlade zimi?

Sladoled je jedan od najprimamljivijih komercijalnih proizvoda. Ko može da mu odoli u toplim danima, kad je tako hladan, sladak, osvežavajući, sa čokoladom, vanilom, raznim voćnim ukusima? Ipak, pitanje je da li je dobro često konzumirati sladoled i kako to utiče na naš organizam.

Sladoled je pre svega mlečni proizvod. Sastoji se pretežno od vode (u sastavu mleka i pavlake) sa zaslađivačima, kao što su kukuruzni sirup ili šećer, veštačkih ili prirodnih aroma, emulgatora, stabilizatora, zatim od čvrstih supstanci mleka i mlečne masti. Upravo je mlečna mast ono što daje sladoledu njegovo karakteristično bogatstvo i glatku teksturu. Bar po američkim propisima, sladoled mora da sadrži minimum 10% mlečne masti, a neke prvoklasne vrste sadrže i do 20% te visokokalorične komponente.
Osim toga, sladoled je koloidni rastvor; sićušni mehurići vazduha i ledeni kristali su disperzirani u tečnoj vodi i mreži destabilizovanih gromuljica masti. Takva struktura doprinosi njegovom ukusu. Da bi se masti destabilizovale, neophodno je koristiti emulgatore. U početku su u tu svrhu korišćena jaja, ali se sada najviše koriste mono- i digliceridi (trans masti, ili hidrogenizovane masti), kao i estar sorbitola, Polisorbat 80.


Od prehlada se brani leti
Iako ljudi uglavnom zimi počinju da se brinu kako da se ne razbole, već tokom leta se može mnogo učiniti da se spreče zimske prehlade. Sprečavanje prehlada i gripova podrazumeva jačanje imunog sistema i izbegavanje stresora koji potiskuju prirodnu odbranu. Zato u prevenciju čestih zimskih prehlada spada i umerenost u konzumiranju sladoleda, ali i drugih mlečnih proizvoda i rafinisanih šećera.
Praktikanti naturopatske (prirodne) medicine tvrde da obilna konzumacija mlečnih proizvoda, u koje sladoled nesumnjivo spada, doprinosi češćim prehladama tokom zime. Mlečni proizvodi stimulišu proizvodnju sluzi u telu. Višak sluzi može da izazove pritisak u sinusima, glavobolje i dalje opadanje efikasnosti imunog sistema. Sluz je takođe dobra podloga za razvoj bakterija. Isto tako, konzumiranje obilnih količina šećera smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da proždiru bakterije, a sladoled sadrži velike količine šećera.
Da bi sladoled zadržao svoju koloidnu strukturu, neophodno je da njegova temperatura bude minus 16 stepeni. Po ajur-vedi i kineskoj medicini, sve hladne namirnice potiskuju imunitet - a ovo je zaista hladno. Povrh toga, u medicini je poznat fenomen tzv. hladne glavobolje (“brain freeze efekat”), koju izaziva veoma hladna supstanca (često sladoled), kad dodirne nepce. Ova glavobolja nije opasna i veoma kratko traje (maksimum 5 minuta), ali dobro je znati da i tako nešto postoji.


Konzumirajte - ali umereno
Uprkos svim iznetim činjenicama, ovo nije članak protiv sladoleda. Sladoled je posebna namirnica, delikates, nešto čime možemo da se počastimo u posebnim prilikama. Smatramo da nije loše povremeno pojesti sladoled, ali da svakako nije dobro jesti ga svaki dan. Ipak, usled obilja i nedostatka samokontrole, pogotovo u razvijenijim zemljama, sladoled se konzumira masovno i svakodnevno, pa ga to, nažalost, stavlja na nepopularnu listu namirnica koje doprinose gojaznosti, nakupljanju sluzi u organizmu, češćim zimskim prehladama, nagomilavanju holesterola (usled mleka i šećera) i drugim problemima - što uopšte ne bi morao da bude slučaj, samo kada bi se ovaj ledeni delikates konzumirao umereno.

U većini industrijski proizvedenih sladoleda mogu se naći i brojni aditivi. Zato, ako vam se posebno jede sladoled, potrudite se malo i napravite ga sami....


Tekst je objavljen i u najnovijem broju časopisa Hrana kao lek


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Namirnice koje hlade... Kako temperature rastu, tako je poželjno prilagođavati jelovnik i uključiti u njega više namirnica koje imaju hladeći efekat. Rashladiti se može na razne načine – kupanjem, hladnom vod...
Why use algae... If we talk about the most nutritious foods on the planet, from that list can never be omitted algae. They are rights superfood, and here's why. Sadrže obilje korisnih nutrijenata Standardna uglavno...
Ukusni recepti sa taanom... Taan, pasta od susama, veoma je zdrav i ukusan proizvod od mlevenih susamovih semenki. Naročito je pogodan za pravljenje raznih preliva za salate i namaza. Može se koristiti i za dodavanje u slatkiše....
Mangostena protiv raka... Mangostena je tropska voćka koja se gaji u Tajlandu i Maleziji. Nedavno proučavanje kineskih naučnika pokazalo je da ova voćka sadrži jedno posebno jedinjenje koje uništava maligne ćelije raka dojke. ...
Presne špagete od tikvica... Sirova ishrana nije moj trajni izbor, ali povremeno volim da napravim izlet u ove vode i pripremim neki sirovi obrok. Kada ovo kažem ne mislim na salatu od svežeg povrća jer se ona svakodnevno podrazu...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +11 )
  • Slavica M
    Slavica M
    21 ( +12 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 150

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Namirnice koje hlade

Detaljnije »