Šta je najbolje za crevnu floru

kefir2aU interesantnom eksperimentu koji je izvela ekipa BBC-ja u saradnji sa lekarima i volonterima širom Engleske, ispitano je šta najpovoljnije deluje na crevnu floru: probiotski jogurt, namirnice bogate prebioticima ili kefir. Evo kakvi su bili rezultati.

Crevna mikroflora je nešto što se u nauci trenutno intenzivno proučava. Utvrđeno je da ona ne utiče samo na varenje, već igra veoma značajnu ulogu u održavanju poželjne telesne težine (prevenciji gojaznosti), funkcionisanju opšteg imuniteta organizma, kao i prevenciji nekih autoimunih bolesti, pa čak utiče i na raspoloženje.
Naravno, u svetlu tih otkrića, praktično pitanje glasi: mogu li namirnice koje konzumiramo poboljšati sastav naših crevnih bakterija?  
Primetili ste svakako da na rafovima prodavnica ima raznovrsnih "probiotskih" proizvoda koji sadrže žive bakterije i gljivice, za koje se tvrdi da poboljšavaju crevnu mikrofloru.
Da bi proverio te tvrdnje, dr Majkl Mosli i program BBC-ja "Verujte mi, ja sam lekar", uz pomoć zdravstvene organizacije NHS Hajlend, 30 volontera i naučnike iz Engleske, izveli su eksperiment u kojem su ispitanici podeljeni u tri grupe. Prva grupa je uzimala jogurt, druga namirnice bogate prebioticima (biljnim vlaknima koja podstiču razvoj korisne crevne flore), a treća kefir. Potom je ispitana crevna flora ispitanika.
Dakle, prva grupa je uzimala probiotske napitke kakvi mogu da se nađu u većini prodavnica (probiotski jogurti i sl). Oni obično sadrže jedan ili dva soja bakterija koje mogu da prežive prolazak kroz jaku želudačnu kiselinu i nasele se u crevima.
Druga grupa je uzimala namirnice bogate prebiotskim vlaknom po imenu inulin. Prebiotici su supstance koje hrane dobre bakterije koje već žive u našim crevima. Specifično, inulin se nalazi u crnom i belom luku, praziluku, čičoki i korenu cikorije.
Treća grupa je konzumirala kefir, fementisani mlečni napitak koji sadrži čitav spektar bakterija i gljivica.

Evo kakvi su bili rezultati.

Kod grupe koja je uzimala probiotičke napitke, došlo je do male promene u jednom tipu bakterija, Lachnospiraceae, za koju je poznato da je dobra za održavanje normalne telesne težine. Ali, ta promena nije bila statistički značajna.
Kod druge grupe, koja je konzumirala prebiotička vlakna, došlo je do povećanja jedne vrste bakterija koja je dobra za opšte zdravlje organa za varenje. To je bio nalaz koji se slaže i sa drugim proučavanjima te vrste, koja se tiču prebiotika.
Do najveće promene je došlo u grupi koja je konzumirala kefir. Kod ispitanika koji su uzimali kefir, povećao se broj bakterija iz familije Lactobacillales. Poznato je da su te bakterije dobre za opšte zdravlje organa za varenja, kao i da blagotvorno deluju u slučajevima intolerancije na laktozu i nekih oblika putne dijareje.
"Fermentisane namirnice su po prirodi kisele, pa ti mikroorganizmi moraju da evoluiraju tako da se prilagode toj vrsti sredine, tako da su sposobne da podnesu kiselinu. To im pomaže da prođu kroz želudac i da utiču na mikrofloru creva", objasnio je dr Pol Koter iz Korka, jedan od lekara koji su pomogli u ovom eksperimentu.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Salata od azuki i mungo pasulja... Sastojci: 100g azuki pasulja, 100 g mungo pasulja, 100 g šarenog sitnog pasulja, 1 gl belog luka ili veza mladog 1gl crnog ili veza mladog luka, sezonsko povrće (šargarepa, celer, peršun) 1 veza sveže...
Dobrobiti korenastog povrća... Zima je pravo vreme za jela od korenastog povrća: krompira, šargarepa, luka i cvekle. Ono sadrži obilje vitamina i minerala, odličan je izvor vlakana i u celini je dobro za zdravlje.   Korena...
Musaka od povrća sa prosom... Sastojci: 150g oljuštenog prosa, 1kg krompira, 1 mala glavica karfiola, 3 veće šargarepe, 2 cvekle, 2 celera, 2 korena peršuna, ½ glavice kupusa, 2 lista kelja, 1 veza svež...
Kako da imamo više energije... Dok se trudimo da idemo u korak sa grozničavim aktivnostima savremenog sveta, nastojimo da dobijemo više energije koristeći više kofeina, šećera i drugih “stimulanasa”. Uz to, nažalost, ide i hronični...
Geni nisu sudije naše sudbine... Dogma genetike, da DNK sama određuje na koji način će se generisati proteini i kakav će im biti karakter u životnim procesima, pokazala se pogrešnom u svetlu novih otkrića o biologiji ćelije. Najv...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • redakcija
    redakcija
    30 ( +12 )
  • Slavica M
    Slavica M
    22 ( +10 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +35 )
  • Slavica M
    Slavica M
    16 ( +9 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +30 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 86

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Salata od azuki i mungo pasulja

Detaljnije »