Treba li nam zaista GMO?

Oko genetski modifikovane hrane (GMO) danas se zaista lome koplja. Ona ima mnogo protivnika, ali njeni zagovornici ističu da ne postoje naučni dokazi da je ona štetna. Da takvi dokazi ne postoje je možda i istina, a možda je samo posledica toga što nije proteklo dovoljno vremena od početka korišćenja GMO hrane da bi se pokazale njene posledice. Ipak, pravo pitanje treba da glasi: pored svog obilja prirodne hrane, zašto nam uopšte treba - genetski modifikovana?

 


Genetsko modifikovanje hrane (žitarica, mahunarki itd) ima uglavnom komercijalne razloge. One daju veće prinose, jeftinije su, specijalno su prilagođene određenim klimatskim zonama i slično. Ipak, zdravorazumski gledano, ne postoji nikakva suštinska potreba za genetskom manipulacijom sa biljnim vrstama. Voća, povrća, žitarica, semenki u prirodi ima na stotine i stotine vrsta, i one mogu da zadovolje svaku ljudsku potrebu za hranom. Ako nam ni to nije dovoljno, postoji prirodni mehanizam ukrštanja, koji su razvili ruski naučnici početkom prošlog veka, zahvaljujući kome može da nastane još nebrojeno mnogo prirodnih varijacija već postojećih voćki, povrća, žita, mahunarki, bostana...
Nije potrebna velika nauka da bi se shvatilo da je bavljenje genetskim izmenama, povrh svega ovoga, samo da bi se povećao profit, potpuno suvišno. Teško je oteti se utisku da insistiranje na genetski modifikovanoj hrani pokazuje određenu izvitoperenost i neodgovornost, ako ne i nedobronamernost, u pristupu ishrani, potencijalnim rizicima po ljudsko zdravlje, kao i budućnosti planete kao celine.

 


Miševi nas uče pameti
Umesto da iznosimo komplikovane naučne argumente i protivargumente, evo jedne istinite priče iz života, koja se tiče genetski modifikovane hrane. U ambaru jednog holandskog farmera našle su se dve gomilice kukuruza,  jedna genetski modifikovanog i druga običnog, prirodnog. Na iznenađenje svih, posle nekog vremena miševi su pojeli svo prirodno zrnevlje, dok su genetički „obeleženu“ gomilicu ostavili skoro netaknutom! To je navelo studenta iz Utrehta, Hinzea Hogendorna, da izvede eksperiment sa 30 ženki miševa. Hranio ih je prirodnim i modifikovanim kukuruzom ili komadićima modifikovane soje. Našao je da je 61 odsto mišica izabralo prirodnu, a 39 odsto modifikovanu hranu. Mišice iz prve grupe dobijale su u težini, a one iz druge grupe su je gubile i bile manje aktivne. Vremenom, dolazilo je do sve veće razlike u ponašanju ove dve grupe ženki. Modifikovana hrana izazvala je rastrojenost životinja. One su trčale u krug, histerično kopale po strugotinama u kavezu i žestoko skakale u vis. Jedna od mišica iz ove grupe je uginula. Druge, koje su se hranile prirodnom hranom, ponašale su se uobičajeno. O ovom eksperimentu mladi student izvestio je holandsko Ministarstvo zdravlje. Naravno, iz striktno naučne perspektive, ovo se ne može smatrati dokazom, ali jeste priča o kojoj vredi dobro razmisliti.

 

Domaći stručnjaci savetuju oprez
Sredinom juna ove godine, u Srpskom lekarskom društvu u Beogradu, u organizaciji Aktiva za kvantnu medicinu  SLD, uz podršku komisije za uređenje Tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja Srbije, Udruženja za tradicionalnu ishranu i makrobiotiku Srbije, Udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine – QUANTTES i Srpskog udruženja za integrativnu medicinu – SUIM, održana je panel diskusija na temu: Upotreba genetski modifikovanih organizama (gmo) u ishrani. Organizacioni odbor činili su prof dr Vuk Stambolović, dr sci med Nina Bulajić, spec dr med Zlata Jovanović Ignjatić, spec dr med Dragana Mihajlović, dr med Slavica Aranđelović, a učestvovao je niz istaknutih stručnjaka, doktora medicinskih i bioloških nauka, kao i stručnjaka za poljoprivredu. Evo šta su poručili domaći stručnjaci (ovo je zvanični zaključak Panela, saopšten javnosti):


1. Apelujemo za kritičko načno razmatranje potencijalnih opasnosti od GMO u ishrani;

2. Apsolutno se protivimo korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala neškodljivost GMO u ishrani.

3. Zalažemo se, da se u donošenju odluka u vezi GMO u ishrani, u daleko većoj meri uključe pripadnici medicinske profesije;

4. Pozdravljamo uključivanje profesionalaca drugih struka u vezi GMO u ishrani;

5. Naši stručnjaci, uz uključivanje međunarodnih eksperata iz oblasti Tradicionalne medicine i organske proizvodnje, spremni su da ponude metode koje na potpuno neškodljiv način mogu da obezbede zaštitu bilja i prirodnu poljoprivrednu  proizvodnju.

Tekst je objavljen i u najnovijem broju časopisa Hrana kao lek

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prirodna odbrana od kandide... Kandida je gljivica koja živi u organizmu (genitalno/urinarni trakt, creva, usta i grlo) i obično je bezopasna. Kada se poremeti prirodna ravnoteža organizma (npr. usled neselektivne upotrebe antibiot...
Iznenađujuće dobrobiti crnog luka... Često se na luk gleda samo kao na sastojak koji daje ljutinu i miris pikantnim jelima. Međutim, on je pun korisnih vitamina, minerala, antioksidanasa, flavonoida i vlakana. Ovde ćemo navesti 11 načina...
12 koraka protiv prazničnog stresa... S jedne strane, praznici nam donose mnogo radosti. Sa druge strane, izlažu nas povećanom stresu. Ako tome dodate povećan unos kalorija, mnogo sedenja i ostajanja kasno noću, alkohol, umor od putovanja...
Ljudi pod stresom su društveniji... Nedavno istraživanje Univerziteta iz Frajburga otkrilo je iznenađujuću činjenicu da ljudi pod stresom razvijaju pozitivno društveno ponašanje. To je opovrglo uobičajeno mišljenje da je reakcija na str...
Borovnice pomažu protiv demencije... Tako kažu istraživači Univerziteta Sinsinati, koji su nedavno probali da daju borovnice grupi starijih ljudi koji su patili od blagih poremećaja pamćenja. Evo šta su utvrdili. Borovnice su, ...

Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.



banner mpower yoga


  • 6 nezaobilaznih sastojaka za smuti

    • sale moze 14.07.2017 15:04
      Odličan izbor namirnica za smoothie samo bih dodao još i chia semenke, evo jednog ...
  • Ishrana maratonaca

    • pera detlic 03.02.2017 23:22
      Kada koristite hranu iz prve dve grupe, vi ste istovremeno dobili više proteina nego ...
  • Treba li piti vodu uz obrok

    • Slavica M 13.01.2017 16:14
      Draga Dijana, uz obrok, pa čak i kada se radi o užini, ne bi trebalo unositi ...
       
    • Dijana 13.01.2017 12:11
      Dobar dan, imam 16 godina i na programu sam za gojenje. Uz užinu stalno imam neki ...
  • Za i protiv belog hleba

    • Slavica M 25.11.2016 13:46
      Žarko, niste naveli koji hleb koristite. Beli hleb ima visok glikemijski indeks koji ...
  • redakcija
    redakcija
    26 ( +8 )
  • Slavica M
    Slavica M
    20 ( +13 )
  • bojana
    bojana
    19 ( +34 )
  • Slavica M
    Slavica M
    15 ( +8 )
  • alexandra
    alexandra
    13 ( +32 )

Neera dijeta

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli,
Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

WWW.HATHAYOGA.RS

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 288

Svi članci u rubrici

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prirodna odbrana od kandide

Detaljnije »